Srbija najavljuje veći udeo u NIS-u, a Mađarska skori kraj pregovora sa Rusima

Dok Srbija razmatra mogućnost kupovine dodatnih pet odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS) kako bi povećala kontrolu nad naftnom kompanijom, stručnjaci upozoravaju da bi takav potez državi doneo vrlo malo. Istovremeno, pregovori između Gazpromnefta i Mola o preuzimanju ruskog udela u kompaniji se intenziviraju, a od mađarskog državnog vrha stiže poruka da bi razgovori mogli biti završeni do kraja meseca.

Ministar u mađarskoj vladi Gergely Gulyás poručio je u četvrtak da bi Mol mogao da do kraja januara zaključi razgovore o kupovini udela u NIS-u, preneo je Bloomberg. Mađarskoj i kompaniji Mol potom bi bile potrebne garancije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da bi, ukoliko se posao zaključi, američke sankcije NIS-u bile ukinute, rekao je Gulyas.

Kako je u četvrtak saopštio premijer Srbije Đuro Macut, država će iskoristiti potencijalnu mogućnost da uđe sa većim procentom u vlasništvo nad NIS-om jer će tako steći veću kontrolnu moć nad tom kompanijom.

"Razmatraćemo situaciju sa konačnom transformacijom vlasničkog udela. Imaćemo verovatno i mogućnost da uđemo sa većim procentom u vlasništvo, čime ćemo i dobiti veću kontrolnu moć nad naftnom industrijom", kazao je Macut za RTS.

Izjava je stigla nakon što je predsednik države Aleksandar Vučić dan ranije rekao da će Srbija u narednom periodu pokušati da kupi bar još pet odsto akcija u naftnoj kompaniji, što bi državi omogućilo "da se pita oko nečega (u toj kompaniji)". "Tada bismo imali 34 odsto u vlasništvu, onda možete da imate uvid u finansije i sve ostalo", naveo je Vučić.

Prema podacima Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, Republika Srbija druga je na listi najvećih akcionara (posle Gazpromnefta) po broju akcija, broju glasova i po vrednosti kapitala, sa preko 48,7 miliona deonica NIS-a (29,87 odsto od ukupne emisije).

"Kupovinom još pet odsto akcija Srbija ne dobija baš ništa. Tačnije, u NIS-u je jedna akcija određena kao jedan glas, tako da se sve odluke donose prostom većinom (sa 50 odsto + jedna akcija). Uz tih pet odsto Srbija bi imala 34,5 odsto, što čak ni da svi manjinski akcionari budu na strani države nije dovoljno za odlučivanje", kaže analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović.

Sagovornik Bloomberg Adrije dodaje da, ako se tih pet odsto kupuje od manjinskih akcionara - što je sasvim moguće ako dođe do obnavljanja trgovanja na berzi - onda takođe "Srbija ne dobija ništa, osim malo većeg učešća u raspodeli dobiti". Podsećanja radi, zbog američkih sankcija, trgovanje deonicama NIS-a obustavljeno je 14. januara 2025. i do danas nije nastavljeno. Pretpostavlja se da do toga neće doći sve dok se situacija u vezi sa ovom kompanijom potpuno ne reši.

Inače, prema Pavlovićevim rečima, trenutna prava omogućavaju državi da ima kontrolnu ulogu u smislu da se neke odluke skupštine ne mogu realizovati ako država ne da potvrdu za njih. "One se tiču usvajanja finansijskih izveštaja, izveštaja revizora, promene statuta, povećanja ili smanjenja kapitala, promene pretežne delatnosti."

Čeka se na puštanje nafte kroz Janaf

Macut je ocenio da je dobra vest to što je NIS-u produžena licenca zato što će tokom januara u pančevačku rafineriju stići nova količina nafte kroz hrvatski naftovod Janaf.

Bloomberg

"Što se tiče snabdevanja, dobra je vest da je NIS dobio licencu, da je ona produžena za rad tokom januara. Očekujemo i dolazak novih količina nafte kroz Janaf i da se vrati u pogon u drugoj polovini januara. Tu ćemo imati dobre vesti za nastavak rada naše najveće naftne kompanije", rekao je on.

Prema Macutovim rečima, rezerve nafte u Srbiji su potpuno popunjene zbog čega građani ne treba da budu zabrinuti. "Mislim da su rezerve potpuno popunjene, da imamo jednu sigurnost. Mi smo negde već treći mesec u blokadi u energetskom sektoru, ali sve funkcioniše i saobraćaj se odvija potpuno normalno. Mislim da je to samo jedan dobar znak da Vlada Srbije i država odgovorno funkcionišu, da se u poslednje dve godine radilo na otvaranju novih kapaciteta za skladištenje i da Srbija ovo nije dočekala stihijski."

Mol i dalje ključan kandidat za kupovinu ruskog udela

Bloomberg

U međuvremenu, u rešavanje pitanja spornog vlasništva uključena je i mađarska naftna kompanija Mol, za koju se još od januara prošle godine spekuliše da bi mogla da kupi ruske akcije u NIS-u. Ove nedelje Vučić je, na pitanje kako napreduju pregovori NIS-a i Mola o otkupu ruskog većinskog udela, kratko rekao "nadam se", dodavši da je Srbija, ako pregovori dve strane propadnu, "pripremila svoj paket s kojim ide od 15. januara".

Podsetimo, prilikom usvajanja budžeta Srbije za 2026. godinu izdvojena je rezerva od oko 1,4 milijarde evra za eventualnu kupovinu NIS-a. Nedavno je Međunarodni monetarni fond naveo da bi, ukoliko se ne pronađe strani kupac za NIS, prenos vlasništva na državu mogao da košta od pola miliona evra do dve milijarde evra, što je od 0,6 odsto do 2,3 odsto BDP-a.

Macut je u četvrtak napomenuo da se predstavnici kompanije Mol nalaze u Srbiji i analiziraju mogućnost preuzimanja NIS-a.

"Pre nekoliko dana je Mol stigao u Srbiju i oni su krenuli u analizu situacije onoga što je njihova potreba pri konačnoj odluci i u usaglašavanju njihovog kupoprodajnog ugovora. Te transakcije su velike. Ja se nadam da će to ići svojim tokom i da ćemo imati uskoro dobre vesti", izjavio je premijer.

 

Proteklih meseci bilo je nagoveštaja da bi ruski udeo mogle kupiti i druge firme, a kao glavni državnu pretendent za sticanje vlasništva u jednom trenutku se predstavljala energetska kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC (engl. Abu Dhabi National Oil Company).

Vrednosti potencijalnih ugovora o kupovini nisu poznate. Mada berzanska cena preduzeća iznosi oko milijardu evra, stručnjaci su u više navrata isticali da se ona ne može smatrati realnom tržišnom vrednošću i da kao reper treba uzeti knjigovodstvenu vrednost koja je, prema poslednjem godišnjem izveštaju (za 2024) iznosila 3,2 milijarde evra.

NIS u tom izveštaju navodi imovinu od oko četiri milijardi evra, od čega otprilike 2,2 milijarde dolara odgovara udelu ruskih vlasnika.

Pretpostavlja se da je firma tokom 2025. godine, usled nepovoljnih okolnosti, verovatno ostvarila gubitke koji bi posledično doveli do određenog smanjenja knjigovodstvene vrednosti.

Za prvih devet meseci 2025. već je očitan pad dobiti od 0,3 milijarde dinara (oko 2,5 miliona evra). Procena je i da je NIS u četvrtom kvartalu verovatno dodatno negativno uticao na ukupan učinak srpske privrede, za koju preliminarni podaci pokazuju za je porasla za dva odsto prošle godine, što je znatno manje od prvobitnih očekivanja.