Da li bi Mol pristao i na manje od 50 odsto vlasništva u NIS-u

Dogovor da mađarska naftna kompanija Mol preuzme ruski većinski paket u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od 56,15 odsto akcija delimično je zatvorio pitanje izlaska Gazprom Nefta iz vlasništva - što je, kako se zasad čini, zadovoljilo ruske predstavnike. Istovremeno, dogovor je ostavio u vazduhu ono o čemu se nedeljama govorilo: da li bi se i kada u novoj vlasničkoj strukturi našli država Srbija i potencijalni emiratski investitor Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC)?

"Ako sporazum između Gazprom Nefta i Mola o prodaji udela u NIS ne bi bio povoljan za Rusiju, do tog dogovora ne bi ni došlo", izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u utorak, dan posle vesti o tome da je Mol spreman da preuzme ruski paket akcija u srpskoj naftnoj kompaniji, uz ocenu da je dogovor sklopljen na zajedničku korist.

U srcu balkanskog energetskog pejzaža, sankcionisani NIS - koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji i dominantni je snabdevač tržišta gorivom - našao se u centru geopolitičke igre, koja zahteva kompromisno rešenje za više strana. Izlazak ruskih partnera iz vlasništva kompanije pokrenulo je izazove oko toga kako će se prodaja spornih akcija uklopiti u zahteve američkog OFAC-a (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu inostrane imovine), državne i regionalne interese, ali i koristi za strateške investitore.

NIS je, u međuvremenu, podneo zahtev OFAC-u da mu dozvoli da nastavi operativni rad, dok se vode dalji razgovori da bi se ugovorena transakcija između Gazprom Nefta i Mola uspešno završila, izjavila je u utorak ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Podsetimo, NIS ima licencu za rad do 23. januara, a licencu za pregovore do 24. marta.

"Možemo da kažemo da postoji namera i da su strane potpisale određene uslove oko kojih su se saglasile. Ako američka administracija to odobri, onda Mol može da kupi akcije. Ono što je važno je da je Srbija ravnopravni učesnik u tim pregovorima, i najvažnije je da su stvoreni uslovi da rafinerija nastavi sa radom", kazala je za Radio-televiziju Srbije (RTS). Prema njenim rečima, Mol se obavezao da održi nivo rada rafinerije iz prethodnih godina, kao i da ga poveća ako se potrebe tržišta povećaju.

NIS

Govoreći o tome dokle se stiglo u rešavanju problema NIS-a, ministarka je rekla da se još nije došlo do kupoprodajnog ugovora, već da se strane nalaze u fazi osnovnih odredbi budućih ugovora i da "ostaje još dosta posla da se uradi da bi se ceo ugovor i dogovorio".

Osim Rafinerije u Pančevu sa kapacitetom od 4,8 miliona tona godišnje, NIS ima i mrežu maloprodajnih benzinskih stanica u Srbiji, Rumuniji i Bosni.

Posle zelenog svetla SAD, Srbija i ADNOC bi mogli da stanje Molov udeo

Međutim, ministarka je takođe istakla da se očekuje da će partneri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) uzeti manjinski udeo u okviru 56,15 odsto koje namerava da uzme Mol, kao i da bi nakon završene transakcije Srbija mogla da poveća svoj udeo za pet odsto.

"Srbija je sa Molom potpisala memorandum o razumevanju, kojim se predviđa da se udeo Srbije poveća za pet odsto vlasništva", kazala je. Na pitanje da li je tih pet odsto iz paketa od 56,12 odsto ruskih akcija, odgovorila je da "jeste" i da u momentu kada dođe do transakcije između Mola i ruskih akcionara "onda bi nakon toga Srbija, ukoliko za to bude zainteresovana, a mi jesmo zainteresovani, mogla da poveća svoj udeo za pet odsto", rekla je i dodala: "Takođe, mi očekujemo da će i drugi partneri, pre svega iz UAE da uzmu manjinski udeo u okviru tih 56 odsto."

Ocenila je da je ADNOC velika uspešna kompanija i da bi to u svakom smislu bilo korisno za Srbiju. "Važno je da su oni uopšte pristali da razgovaraju i uzmu učešće u ovim pregovorima. Ukoliko OFAC odobri transakciju, oni će biti zainteresovani da uzmu manji deo", rekla je ministarka, ne precizirajući koliko bi taj udeo iznosio.

Podsećanja radi, UAE imaju dugu saradnju sa Srbijom, a nekoliko kompanija povezanih sa tom državom uložilo je u nekretnine, poljoprivredu i druge poslove u Srbiji.

U saopštenju Mola od ponedeljka, u kom su potvrdili da su potpisali glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa Gazprom Neftom, nije bilo reči o naknadnim transakcijama sa Republikom Srbijom. Za ADNOC su, s druge strane, istakli da su u pregovorima sa tom kompanijom "o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara, uz zadržavanje većinskog vlasništva i upravljačkih prava Mola".

"Za zaključenje transakcije, između ostalog, neophodna je saglasnost OFAC-a, kao i drugih državnih i regulatornih organa u Srbiji. Okvirni sporazum definiše ključne uslove ugovora o kupoprodaji, uključujući vremenski okvir za sprovođenje dubinske analize poslovanja NIS-a i podnošenje zahteva za regulatorna odobrenja. Strane planiraju da ugovor o kupoprodaji potpišu do 31. marta 2026. godine", naveli su iz Mola.

Akcije mađarske kompanije u utorak su nastavile blagi rast. Dosad su u ovoj godini zabeležile skok od preko 20 odsto, kako su rasla očekivanja investitora da će doći do kupovine NIS-a.

Prošle godine, ruski partneri su u dva navrata izvršili promene u vlasničkoj strukturi. Prvo je sankcionisani Gazprom Neft (koji je ranije imao 50 odsto udela u NIS-u) preneo svojih 5,15 odsto na Gazprom (koji nije direktno pogođen američkim sankcijama koje ciljaju ruski energetski sektor i koji je do tog momenta držao 6,15 odsto u NIS-u). Tako je matična kompanija došla do 11,3 odsto vlasništva, a ta izmena tada se tumačila kao način da Gazprom Neft izgubi većinsku kontrolu, dok firme vlasnice istovremeno pokušavaju da dobiju izuzeće od sankcija ili da se formalno umilostive američkoj strani. A onda je nedavno Gazpromova firma Intelligence preuzela od Gazproma pomenutih 11,3 odsto akcija u NIS-u, pri čemu je matični koncern zadržao samo jednu deonicu.

Lukić: ADNOC-u u interesu da preuzme Petrohemiju

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić skreće pažnju na to kakva je struktura vlasništva samog Mola, ali i drugih kompanija u okruženju koje je on preuzimao.

"Kada se radilo preuzimanje Ine u Hrvatskoj, on je prihvatio da bude manjinski vlasnik, da ima 49 odsto, ali je posebnim ugovorom regulisao da ima upravljačku kontrolu nad kompanijom. Dakle, možete imati manjinski udeo, a da kontrola nad kompanijom bude u vašim rukama", naglasio je Lukić za Bloomberg Adria TV. "Sa druge strane, kada je reč o samom Molu, njegova struktura vlasništva je vrlo diverzifikovana. On je državna kompanija u smislu da 35 do 40 odsto vlasništva imaju državne fondacije i zadužbine, ali oni nisu produžena ruka vlade. Zatim, imate četvrtinu stranih institucionalnih investitora, imate 10 odsto institucionalnih investitora iz same Mađarske. Manjinski akcionari su zastupljeni sa oko pet do osam odsto."

Drugim rečima, Mol se navikao da funkcioniše sa vlasništvom koje nije struktno većinski definisano. "Procenat vlasništva koji bi potencijalno otišao ADNOC-u može da se nadomesti kroz otkup od manjinskih akcionara. ADNOC ima jasan interes da uđe u ovu transakciju, možda prvenstveno zbog Petrohemije u Pančevu, jer on nastoji da se specijalizuje upravo u petrohemijskoj industriji."

Udeo ADNOC-a bio bi, kako je rekao Lukić, "veoma skroman" i "vezan za ono što ADNOC može da donese Petrohemiji", pri čemu profesor na isključuje mogućnost ni da se Petrohemija odvoji od NIS-a, što bi bila stvar dogovora ADNOC-a i novog vlasnika. 

Stupanje malih akcionara na scenu ili možda dokapitalizacija

Broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić napominje da se zasad, usled nejasnih izjava zvaničnika, može samo pretpostaviti da bi ADNOC mogao dobiti oko pet odsto iz paketa od 56,15 odsto akcija, čime bi Mol i dalje ostao većinski vlasnik, na čemu Mađarska strana i insistira.

Bloomberg

"S druge strane, Srbija svojih pet odsto, koje će steći 'u budućnosti', kako je to ministarka rekla, može da stekne ili kupovinom od malih akcionara ili dokapitalizacijom, ja ne vidim drugi način. Ako se bude išlo na dokapitalizaciju, tu postoji mali problem u smislu da zakonski ne može samo Srbija da vrši dokapitalizaciju. Naime, ukoliko dokapitalizacija bude raspisana, onda svi akcionari, uključujući i male akcionare, imaju pravo da učestvuju u njoj. Ako država bude želela da otkupljuje od malih akcionara, ona to može da kupi na berzi iz postojeće ponude ili pak da uputi ponudu za preuzimanje svima, s tim da ako upute tu ponudu onda se to ne može ograničiti na pet odsto, jer je to takozvana dobrovoljna ponuda i moguće je da u takvim okolnostima stekne i više od pet odsto", pojašnjava Jorgić.

Drugim rečima, "ne možete vi šest odsto da rastegnete na 10 odsto", navodi on, tako da i Srbija i ADNOC dobiju po pet odsto. "Ja ne verujem da će arapski partner biti zadovoljan sa manje od pet odsto, to je ozbiljna, velika kompanija i mislim da to nije opcija", dodaje.

Dokapitalizacija, prema Jorgićevoj oceni, ne bi bila iznenađenje, ako se ima u vidu da NIS ima obaveze prema bankama u vrednosti od oko 500 miliona evra. "Stoga je moguće da oni izađu sa novom emisijom akcija i da taj novac iskoriste za povraćaj kredita, recimo, a na taj način da uključe i arapsku i srpsku stranu, Mol bi tada takođe morao isto nešto da uplati da održi taj svoj nivo od preko 56 odsto."

Na pitanje kakav bi interes ADNOC imao za svojih pet odsto, sagovornik Bloomberg Adrije kaže da treba imati u vidu da je Srbija trenutno u jednom posebnom režimu, to jest da je suočena sa američkim sankcijama, ali nije javno poznato čija je preporuka ili želja bila da se u pregovore uključi i arapska kompanija. "Moguće da je to preporuka i naše države, i američke strane, i samog Gazproma."

Bloomberg

Sagovornik podseća da, saglasno zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, postoji obaveza za onog ko kupi više od 25 odsto akcija da uputi ponudu za preuzimanje ostalim akcionarima, što znači da će ta ponuda morati da se uputi i malim akcionarima, koji će imati izbor da li da svoje udele prodaju ili ne. "Sem ukoliko država Srbija ne donese neki poseban zakon koji će tu obavezu isključiti. Ako se to slučajno desi, onda je to loša stvar za tržište kapitala Srbije, stvara se dodatno nepoverenje."