Vučić za dva-tri dana očekuje sporazum Rusa i Mola za kupovinu NIS-a, ali ne isključuje ni ADNOC

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je u utorak da očekuje da će Mađari i Rusi u naredna dva-tri dana dostaviti obavezujući deo ugovora u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).

Prema njegovim rečima, za dva-tri dana definitivno će se znati ko će biti kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. Vučić je u Abu Dabiju, na konstataciju novinara da je u ponedeljak razgovarao sa predstavnicima Mola u Beogradu i pitanje ko je bliži preuzimanju ruskog udela u NIS-u - da li Mađari ili će o tom razgovarati u Abu Dabiju sa šeikom Mohammedom bin Zayedom Al Nahyanom, odgovorio: "Ili možda i jedni i drugi, videćemo." Na pitanje da precizira ko, Vučić je kratko rekao da bi to možda mogli da budu i jedni i drugi. "Za dva-tri dana verujem da ćete znati", rekao je predsednik Vučić.

Podsetimo, državna energetska kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) ADNOC (engl. Abu Dhabi National Oil Company) krajem prošle godine spominjala se kao ozbiljan kandidat za kupovinu ruskog kontrolnog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Emiratska firma važila je za glavnog pretendenta za sticanje vlasništva u naftnoj kompaniji, preneo je Financial Times (FT). 

Arapska kompanija našla se u centru pažnje srpske javnosti u novembru, posle nezvaničnih navoda da bi ona mogla biti kupac ruskog paketa akcija u NIS-u. Spekulacije su pokrenuli nagoveštaji zvaničnika, uključujući direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, da bi preuzimanje spornog vlasničkog udela mogla da obavi neka arapska firma. Predsednik uprave ADNOC-a je predsednik UAE šeik Mohammed bin Zayed Al Nahyan, koji je u više navrata bio tajni posrednik između Moskve i Vašingtona.

Bloomberg

 

Organizacija iz Abu Dabija je jedna od najvećih naftnih kompanija na svetu i ključni igrač u energetskoj strategiji UAE. Poslovne oblasti kompanije grupisane su u tri kategorije: proizvodnja nafte i gasa; rafinerije, petrohemija, marketing i trgovina; niskougljenične tehnologije i međunarodni razvoj. Grupacija operiše kroz više divizija, uključujući ADNOC Gas (prerađuje gas, proizvodi LNG (engl. liquefied natural gas - tečni prirodni gas), LPG (engl. liquefied petroleum gas - tečni naftni gas, industrijske gasove)), ADNOC Drilling (usluge bušenja, upravljanje platformama i rigovima), ADNOC Refining (rafinerijske aktivnosti) i druge.

Međutim, pred Novu godinu je saopšteno da se pregovara sa Molom, mada je mađarska kompanija od samog početka bila u igri.

Janaf počeo da transportuje sirovu naftu ka Pančevu

U noći između ponedeljka i utorka posle skoro 100 dana, ka NIS-u je potekla prva sirova nafta preko Janafa, a u toku ove nedelje biće isporučeno oko 85.000 tona. Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, to znači da će rafinerija u Pančevu početi da radi oko 16. januara i izbaciti prvi dizel iz proizvodnje na tržište oko 26. ili 27. januara.

"Mi očekujemo da, posle tih 85.000 tona, dodatnih 35.000-45.000 tona nafte stigne u toku sledeće nedelje", dodala je ministarka.

Uslov za to je bio da se američki OFAC uveri da su Rusi pronašli ozbiljnog kupca. Proteklih dana delegacija Mola analizirala je poslovanje NIS‑a, uključujući rafinerijske, prodajne i druge kapacitete kompanije, kao deo procesa pred potencijalnu akviziciju ruskog udela. 

Podsetimo, posebnom licencom koju je OFAC izdao NIS-u 31. decembra, ponovo je omogućeno obavljanje operativnih aktivnosti zaključno sa 23. januarom tekuće godine, uključujući pokretanje rafinerijske prerade (pošto je ona obustavljena usled nedostatka sirove nafte za preradu, kao posledica sankcija), uvoz sirove nafte, kao i obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje. OFAC je prethodno NIS-u izdao licencu kojom je produžen rok za pregovore o prodaji ruskog udela do 24. marta, dok je ranijom licencom rok za promenu vlasničke strukture bio do 13. februara.

Prošle nedelje iz NIS-a je saopšteno da su ugovorili uvoz prvih količina sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (Janaf) za potrebe rafinerije u Pančevu, što je otvorilo mogućnost ponovnog početka proizvodnje u tom objektu. "Očekuje se da prve količine sirove nafte budu isporučene u Rafineriju nafte Pančevo tokom naredne nedelje, dok kompanija planira uvoz i dodatnih količina sirove nafte", najavili su u petak.

 

 

 

Kojim bi putem mogao da krene Mol

Depositphotos

U međuvremenu, u javnosti je otvoreno pitanje da li bi se Molu, u slučaju kupovine NIS-ovih akcija, više isplatilo da zadrži operacije u rafineriji u Pančevu ili da je zatvori, što bi moglo da redefiniše ne samo sudbinu tog preduzeća već i energetsku mapu jugoistočne Evrope.

Mol je multinacionalni igrač sa snažnim prisustvom u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Kompanija je već naglasila da analizira sve opcije i da je Srbija važna za njihovu strategiju sigurnosti snabdevanja u regionu.

Ministar u mađarskoj vladi Gergely Gulyás prošle nedelje je poručio da bi Mol mogao da do kraja januara zaključi razgovore o kupovini udela u NIS-u, s tim da bi Mađarskoj i samom Molu bile potrebne garancije SAD da bi, ukoliko se posao zaključi, američke sankcije NIS-u bile ukinute. Istovremeno, predstavnici srpskog državnog vrha su najavili da će iskoristiti potencijalnu mogućnost da Srbija uđe sa većim procentom u vlasništvo nad NIS-om jer će tako steći veću kontrolnu moć nad tom kompanijom.

U domaćoj stručnoj javnosti iskristalisale su se dve struje mišljenja. Jedna koja ukazuje na to da Molov interes za NIS ne mora nužno značiti dugoročnu posvećenost rafineriji u Pančevu, niti čak njeno zadržavanje u punom kapacitetu, već da je mađarska firma možda prvenstveno zainteresovana za srpsko tržište i okolna tržišta i distributivnu mrežu. Druga struja ističe da ne postoje objektivni razlozi zbog kojih bi se potencijalni novi vlasnik odrekao prerade u Pančevu.

Argumenti koji idu u prilog prvoj tezi uključuju činjenicu da Mol već raspolaže rafinerijskim kapacitetima u ovom delu Evrope. Kako se navodi na sajtu kompanije, njihov portfolio sadrži tri rafinerije - Rafineriju Dunav u Mađarskoj, Rafineriju Rijeka u Hrvatskoj i Rafineriju Bratislava u Slovačkoj - koje zajedno prerade oko 19 miliona tona godišnje, što je skoro četiri puta više nego kapacitet kompleksa u Pančevu. Sem toga, imaju dva petrohemijska kompleksa: jedan u matičnoj Mađarskoj i drugi u Slovačkoj.

Stručnjaci podsećaju da je Mol pre više godina već kupio imovinu hrvatske Industrije nafte (INA), što je uključilo vlasništvo nad dve tamošnje rafinerije - Sisak i pomenutu Rijeku. Sisačku rafineriju su zatvorili, a tek je nedavno saopšteno da projekat modernizacije Rafinerije Rijeka ušao u završnu fazu.

Uz to, evropski standardi o smanjenju štetnih gasova u perspektivi bi za Mol značili dodatna ulaganja u ekološki prihvatljive tehnologije, to jest naknadne troškove za pančevačko postrojenje.

S druge strane, postoje i mišljenja da bi Mol nastavio sa operacijama u Pančevu jer mu je isplativije da ovdašnje tržište snabdeva derivatima koji se proizvode u Srbiji.

Despositphotos

Kako je skoro rekao ekonomista Ljubodrag Savić, Mol ne bi imao razloga da zatvori Rafineriju u Pančevu, uzimajući u obzir da će u kupovinu biti uložen veliki novac i da se planira izgradnja naftovoda Srbija - Mađarska.

"U javnosti se često čulo da će Mol zatvoriti Rafineriju. Da li je moguće da će neko potrošiti milijardu, milijardu i po, ne znam koliko će to koštati, da bi zatvorio Rafineriju?", rekao je Savić u izjavi za TV Prva. "Zašto bi gradio naftovod ako nećeš snabdevati?"

Iz Mola nisu odmah odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije u vezi sa mogućom budućnošću pančevačke rafinerije, kao ni o njihovom interesovanju za imovinu takođe sankcionisanog Lukoila, imajući u vidu da su se ponudili kao kupac udela Lukoila u Bugarskoj, gde ta ruska kompanija takođe ima rafineriju.

MAT: Kriza s NIS-om potkopava rezultate šire industrije

Situacija oko NIS-a predstavlja najveći kratkoročni rizik za domaću industriju, zbog njene sistemske važnosti, ocenili su autori januarskog izdanja MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi), pridruživši se grupi domaćih stručnjaka koji su poslednjih nedelja takođe ukazivali na to da je NIS trenutno "pitanje svih pitanja" u srpskoj privredi.

Oni su skrenuli pažnju na to da se do oktobra činilo da rešenje za kompaniju ne znači nužno i promenu vlasništva, već stvaranje takvog pravnog i vlasničkog okvira NIS-a koji će omogućiti preduzeću normalan rad, uz istovremeno poštovanje režima međunarodnih sankcija.

"Međutim, puna primena sankcija protiv ruskog partnera (Gasprom Neft je većinski vlasnik NIS-a), zajedno sa prekidom snabdevanja preko Janafa, onemogućila je ovaj scenario. Neizvesnost se prethodnih meseci direktno odražavala na poslovanje Rafinerije nafte u Pančevu, a sledstveno i na ceo prerađivački sektor, to jest ukupnu industriju", istakli su stručnjaci.

Aktivnost u oblasti proizvodnje koksa i derivata nafte je u periodu maj-septembar 2025. međugodišnje redukovana za oko 10 odsto, u oktobru je međugodišnji pad produbljen na preko 30 odsto, a krajem novembra proizvodnja rafinerije je svedena na minimum. "Proizvodnja je iz tog razloga u novembru bila manja za oko 44 odsto. Pad će se dodatno produbiti u decembru", najavili su u MAT-u. Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o indeksima industrijske proizvodnje u decembru biće objavljen 30. januara.

Autori MAT-a objašnjavaju da je najvećim delom zbog toga i RZS procenio rast ukupne industrijske proizvodnje u 2025. godini na jedan odsto, a prerađivačkog sektora na oko 1,2 odsto. "Kriza sa NIS-om direktno potkopava rezultate celokupnog prerađivačkog sektora i šire industrije. Prenosi se i u ovu godinu, tako da nam ostaje da se nadamo da će se okončati makar do kraja prvog tromesečja, što bi možda moglo da očuva kakve-takve izglede za industrijski rast ovoj godini."