Rafinerija povukla kočnicu - NIS oborio industrijski rast Srbije

Industrijska proizvodnja u Srbiji završila je prošlu godinu slabijim rastom od očekivanog, a jedan od glavnih razloga tog odstupanja nalazi se u sektoru prerade nafte. Usporen rad, pa zatim i zaustavljanje proizvodnje u pančevačkoj rafineriji, koja je u vlasništvu sankcionisane Naftne industrije Srbije (NIS), imao je presudan negativan uticaj na ukupnu industrijsku dinamiku u završnici godine, navodi se u najnovijoj publikaciji "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

Ukupna industrijska proizvodnja porasla je  prošle godine za svega 0,9 odsto u odnosu na 2024, pri čemu je slab rezultat posebno došao do izražaja u decembru, kada je u ovoj grani očitan pad od 5,7 odsto međugodišnje.

"Ukupno posmatrano, prošla godina je završena sa rastom industrijske proizvodnje nižim od planiranog. Usporavanje reflektuje stvarnost u kojoj su globalna ekonomska nesigurnost, geopolitički rizici i slaba evropska konjunktura ograničavali potencijal za snažniji oporavak. Ali za ovakav konačni rezultat presudnu ulogu imala je promena dinamike u završnici godine", napominju autori.

Dok su rudarstvo i energetika uspeli da zadrže rast u završnom mesecu, prerađivačka industrija zabeležila je snažan pad od 8,3 odsto, koji je vođen kolapsom proizvodnje koksa i derivata nafte - u toj oblasti proizvodnja je u decembru bila manja za čak 94,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, uz negativan doprinos prerađivačkom sektoru od skoro devet procentnih poena. Drugim rečima, koks i naftni derivati čine oblast "kojoj možemo pripisati celokupan pad prerađivačkog sektora u decembru", navodi se u publikaciji.

NIS

"Direktni uticaj, najpre usporenog rada, a krajem godine i zaustavljanja proizvodnje pančevačke rafinerije je mehanički 'pojeo' većinu planiranog rasta" industrijske proizvodnje, a "bez tog incidenta, rezultat bi bio blizu ili čak i bolji od plana", procenjuju.

Uz to, treba podsetiti da ovaj segment nije zakazao samo u decembru: aktivnost u oblasti proizvodnje koksa i derivata nafte je u periodu maj-septembar 2025. međugodišnje redukovana za otprilike desetak procenata, u oktobru je međugodišnji pad produbljen na 30,3 odsto, a u novembru na oko 44 odsto. Ovo je došlo kao posledica slabijeg rada rafinerije u Pančevu tokom godine, usled neizvesnosti od mogućeg sankcionisanja. Podsetimo, NIS je u 2025. godini imao gubitak od 5,6 milijardi dinara.

"Naglašen međugodišnji pad će se nastaviti i u januaru jer je proizvodnja aktivirana tek u drugom delu meseca, a prve količine naftnih derivata su izašle iz rafinerije 27. januara", očekuju ekonomisti i dodaju da "ostaje da se nadamo" da će se kriza okončati "makar do kraja prvog tromesečja", što bi "možda moglo da očuva kakve-takve izglede za industrijski rast ovoj godini". 

Ipak, na nivou cele 2025. prerađivački sektor je međugodišnje posmatrano i dalje u plusu - beleži rast od 1,1 odsto.

Šta je sa ostalim ključnim sektorima

Posmatrano po sektorima, rudarstvo je jedino, u svih 12 meseci prošle godine, uspelo da održi proizvodnju iznad prosečnog nivoa iz 2024. S tim da je dugoročno stabilna uzlazna tendencija, započeta sredinom 2023, prekinuta u junu prošle godine, od kada proizvodnja usporava.

Dalje, snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija je sektor čiji dugoročni trend nakon naglašene opadajuće tendencije, koja je trajala od decembra 2023. godine, konačno od sredine prošle godine pokazuje znake stabilizovanja proizvodnje. Preokret je postignut uvećanom proizvodnjom termoelektrične energije iz javnih elektrana i električne energije iz energije sunca, dok je glavna prepreka oporavku sektora lane bila limitirana proizvodnja hidroelektrične energije, prvenstveno zbog suše.

Autori skreću pažnju na to da je dinamika industrijske proizvodnje u svojevrsnoj "hibernaciji" kod bitnih trgovinskih partnera Srbije iz evrozone. Industrijski sektor evrozone je u strukturnoj, a ne cikličkoj krizi. Međutim, kriza nije ravnomerno raspoređena unutar EU. Nemačka, kao najveća industrijska sila, vuče ceo blok nadole. Pad narudžbi spregnut je sa rastućim troškovima (energija, plate, sirovine) što stvara pritisak na menadžere industrijskih giganata te negativno preliva i na tržište rada.

Bloomberg

"U ovako nepovoljnim eksternim okolnostima u Srbiji je početkom 2025. pokrenuta proizvodnja novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija d.o.o. Kragujevac - 'fiat grande pande'. To se vidi i iz rezultata oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica koja od januara 2025. godine beleži solidne i tekuće i međugodišnje stope rasta (prosečni mesečni priraštaji proizvodnje u prvih deset meseci kreću se oko četiri odsto, dok je dostignuti nivo proizvodnje krajem 2025. bio za oko 60 odsto veći od proseka 2024)", kaže se u februarskom izdanju MAT-a.

Kumulativno posmatrano, od januara do decembra proizvodnja motornih vozila i prikolica doprinela je sa 1,8 procentnih poena od ukupno 1,1 odsto pomenutog rasta prerađivačkog sektora. Dobar godišnji rezultat potekao je i od sektora proizvoda od gume i plastike, mada se primetno usporavanje decembarskog rasta proizvodnje ovih artikala verovatno takođe može pripisati eksternim geopolitičkim faktorima, budući da je američka vlast sredinom decembra 2025. uvela zabranu uvoza guma proizvedenih u zrenjaninskoj fabrici Linglong, koja je u kineskom vlasništvu.

"U kojoj će se meri proizvodnja automobila omasoviti i dalje je neizvesno (jer su u međuvremenu pokrenuti i neki novi modeli automobila, kao i različiti tipovi motorizacije), ali je činjenica da se automobilski sektor tokom 2025. godine izdvojio kao ključni generator uvećanja proizvodnje prerađivačkog sektora i vrednosti robnog izvoza, od koga se puno očekuje i ove godine", kažu stručnjaci.

U međuvremenu, prehrambena industrija ostale "apsolutni gigant u srpskoj privredi i jedan od najvažnijih stubova celokupne industrijske proizvodnje". Ona, naime, čini skoro petinu celokupne prerađivačke industrije. Pritom je sklona velikim oscilacijama, te je na nivou cele 2025. ova oblast zabeležila kontrakciju od oko 1,5 odsto.

Kako autori zaključuju, prošla godina je bila jasno upozorenje kako geopolitika može direktno da potkopa ekonomski rast u kratkom roku. "Ključno pitanje za 2026. ostaje da li će normalizacija u naftnoj industriji uz prenete trendove u ostalim bitnim sektorima i oblastima (mislimo, pre svega, na proizvodnju električne energije, prehrambenu industriju i automobilski kompleks) biti dovoljni za očuvanje međugodišnjeg rasta ukupne proizvodnje", ocenjuju.

Procenjeno je da je ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji u 2025. godini, merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP), porasla dva odsto u odnosu na 2024. godinu, što je znatno niže od očekivanih oko četiri odsto, naveo je Republički zavod za statistiku u proceni ekonomskih kretanja za 2025, objavljenoj poslednjeg dana prošle godine.

Već u prvom kvartalu očekivanja su revidirana naniže, a kako je godina odmicala, za usporavanje ekonomskog zamaha stručnjaci su iznosili više faktora, uključujući slabiju spoljnu tražnju, sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), pad u građevinarstvu, skromnije investicije i društveno-politička dešavanja u zemlji.