Zaustavljanje rada Rafinerije nafte u Pančevu i veći uvoz derivate za domaće potrebe ostaviće merljive posledice po domaću industriju i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), navode stručnjaci. Prema rečima Ivana Nikolića , predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije i urednika biltena Makroekonomske analize i trendovi, samo gašenje rafinerije tokom poslednjeg tromesečja 2025. godine "poješće" ceo ovogodišnji industrijski rast.
" Rafinerija je u oktobru odnela 2,5 procentnih poena industriji, a sada u decembru, kada je proizvodnja potpuno stala, očekuje se smanjenje svih 6,5 p.p. na celu industriju. To je stanje slično onom iz marta i aprila prošle godine, kada smo imali rekonstrukciju Rafinerije koja nije radila punom parom", kaže Nikolić za Bloomberg Adriju.
S obzirom na to da Naftna industrija Srbije (NIS) ima udeo od oko 6,5 odsto u ukupnoj industriji, očekuje se da će zbog ovog pada ukupni industrijski rast za 2025. završiti ispod dva odsto, iako je od januara do septembra iznosio 2,7 odsto.
Opširnije
Poslovanje NIS-a pod pritiskom sankcija - dug bankama oko 573 miliona evra
Ukoliko dođe do blokade rada NIS-a, kompanija ne može da funkcioniše, a banke bi vrlo verovatno odmah proglasile sve kredite dospelim.
03.12.2025
Srbiji preti blokada platnog prometa zbog NIS-a
Država će, na sopstveni rizik, obezbediti platni promet za Naftnu industriju Srbije do kraja nedelje, izjavio je u utorak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, otvarajući nova pitanja o potencijalnim sekundarnim sankcijama koje bi mogle pogoditi finansijske institucije u zemlji.
03.12.2025
NIS: Obustavljamo rad rafinerije u Pančevu
Srbija od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) nije dobila licencu za nastavak rada Naftne industrije Srbije (NIS) i srpska strana je dala dozvolu za zatvaranje Rafinerije Pančevo, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak, posle sastanka sa timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje.
02.12.2025
Amandman na budžet signalizira pripremu Srbije za otkup ruskog udela u NIS-u
Srpske vlasti otvorile pravni put za preuzimanje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije
27.11.2025
Rafinerija u Pančevu pred obustavom - kako bi se to odrazilo na privredu
Srbija se našla u složenoj situaciji oko Naftne industrije Srbije, kompanije koja je ključna za snabdevanje gorivom u zemlji: ruski vlasnici ne pokazuju entuzijazam po pitanju prodaje svog dela, dok se zvanični Beograd suočava sa narastajućim pritiskom sa Zapada da smanji ruski uticaj u kompaniji, kako bi izbegao ozbiljne posledice američkih sankcija.
24.11.2025
"Verovatno će u poslednjem tromesečju ove godine, međugodišnje posmatrano, industrija biti u minusu. I to cena ove cele situacije sa NIS-om koju plaćamo. Pitanje je samo koliko će ovo da traje i da li će se brzo naći rešenje", dodaje on, uz upozorenje da će prekid prerade nafte ostaviti direktne posledice i na BDP u 2026. godini.
Nikolić objašnjava da pojačan uvoz derivata neće ostaviti posledica s aspekta inflacije, ali uticaće na privrednu aktivnosti.
Prestanak rada Rafinerije, dakle znači da će Srbija morati da poveća uvoz naftnih derivata kako bi zadovoljila potrebe tržišta. Prošle godine zemlja je potrošila 3,9 milijardi evra na uvoz energenata, navodi Nikolić, a sada će biti potrebno "par stotina miliona evra više".
Ipak, zahvaljujući globalno nižim cenama energenata koje su, prema njegovim rečima, "na istorijskom minimumu" i oko 10 odsto niže nego prošle godine, ne očekuje se cenovni udar na domaćem tržištu.
"Ne može se porediti sa prolećem 2022, kada je izbio rat u Ukrajini i kada su cene energenata bile 20 puta veće nego danas. S aspekta inflacije nema razloga za strah."
Niikolić dodaje da Srbija i dalje ima domaću proizvodnju nafte – oko 800.000 tona godišnje, što je 22 odsto dosadašnje prerade, kao i da ima rezerve, dok će povećani uvoz popuniti ostatak potrebe od oko tri miliona tona godišnje.
Država može da amortizuje cene
Prema rečima Bojana Stanića, pomoćnika direktora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS), domaće tržište neće ostati bez goriva.
"Zbog većeg uvoza derivata neće doći do nestašica, što je pozitivno. Neće biti ni značajnijeg rasta cena jer država ima mogućnost da interveniše, smanjenjem akcize i uredbom o ograničenoj ceni goriva koja se već godinama primenjuje", kaže Stanić za Bloomberg Adriju.
On navodi da bi eventualni rast cena bio umeren i da neće doći do dramatičnih oscilacija, iako će gorivo verovatno biti nešto skuplje. Prema njegovim rečima, inflacija u Srbiji je u granicama cilja NBS, a čak i ako uredba o ograničenju marži istekne u februaru, inflacija bi ostala u okviru cilja NBS, oko četiri do 4,5 odsto.
Za budžet Srbije, dodaje Stanić, najveći gubitak je izostanak poreza na dobit NIS-a i dela doprinosa na zarade zaposlenih u kompaniji, ali su ti efekti mali i fiskalni sistem može da ih podnese.
NBS: Rizik nižeg rasta BDP-a u 2026.
Narodna banka Srbije u poslednjem izveštaju o inflaciji posebno se osvrnula na efekte sankcija OFAC-a NIS-u i mogućnost smanjenja prerade nafte.
U osnovnom scenariju, centralna banka očekuje rast BDP-a od 3,5 odsto u 2026. godini. Međutim, upozorava da bi zbog mogućih poremećaja u proizvodnji naftnih derivata i čelika privredni rast mogao biti i niži.
NBS potvrđuje da su sankcije onemogućile uvoz sirove nafte preko Janafovog naftovoda, koji je bio ključan za snabdevanje Rafinerije.
Depositphotos
Iako postoje dovoljne rezerve sirove nafte za kratkoročne potrebe, centralna banka upozorava da bi prekid ili smanjenje prerade direktno doveo do pada aktivnosti u prerađivačkoj industriji jer naftna industrija čini oko sedam odsto prerađivačkog sektora, kao i do nižeg izvoza derivata i većeg uvoza, što pogoršava tekući račun.
Takođe, NBS navodi indirektne efekte, a to su: pad prometa u trgovini, jer deo obuhvata prodaju derivata, veće troškove saobraćaja i logistike i porast troškova u poljoprivredi, građevinarstvu, rudarstvu i energetici.
Ako bi BDP pao na tri odsto u 2026. godini, kako NBS razmatra u alternativnom scenariju, deficit tekućeg računa bi prešao šest odsto BDP-a.
NBS procenjuje da bi, u slučaju logističkog poskupljenja, maloprodajne cene goriva mogle biti više. Ako bi se cena goriva povećala za 10 odsto, inflacija bi bila viša za oko 0,6 procentnih poena, a u praksi za oko 0,5 p.p. "jer bi niži raspoloživi dohodak smanjio tražnju".
Međutim, efekti bi mogli biti ublaženi smanjenjem akciza, kažu u NBS, što je država već primenjivala u periodima najvećih troškovnih pritisaka.
Stručnjaci ocenjuju da je najvažnije pitanje koliko će Rafinerija biti van funkcije. Tržište i ekonomija mogu da apsorbuju kratkotrajni prekid, uz veći uvoz i intervencije države. Ipak, duži zastoj bi značio trajan pad industrijske proizvodnje, veće logističke troškove i skuplje derivate, slabiji izvoz i negativan uticaj na BDP u 2026. godini.
.webp){kind=icon}
