OFAC produžio licencu NIS-u do 20. marta

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je licencu za nastavak rada od američkog OFAC-a (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu inostrane imovine) do 20. marta. Ministarka Dubravka Đedović Handanović potvrdila je da je licenca produžena i ocenila da je reč o dobroj vesti za građane Srbije. Informaciju o produženju licence potvrdio je i NIS u svom saopštenju.

"Dobra vest za građane Srbije, produžena je licenca za rad Naftnoj industriji Srbiji do 20. marta. NIS može da nastavi da doprema sirovu naftu, da je prerađuje u rafineriji u Pančevu i da nastavi redovno da snabdeva tržište naftnim derivatima”, rekla je Đedović Handanović.

Ministarka navodi i da će razgovarati sa ruskom stranom, kao i da će sledeće nedelje boraviti u Vašingtonu, gde se nastavlja sa diplomatskim naporima za iznalaženje rešenja za sankcije Naftnoj industriji Srbije.

"Pregovori između Gazprom Nefta i Mola, u koje smo i mi uključeni se nastavljaju. Sledeće nedelje ćemo imati intenzivne pregovore oko stvari koje su važne za našu zemlju da bismo poboljšali svoju poziciju i osigurali da u budućnosti imamo najveće moguće koristi od NIS-a", rekla je ona.

 

Uticaj na privredu

Podsetimo, kompanija je Ministarstvu finansija SAD prošle nedelje podnela novi zahtev za izdavanje operativne licence kako bi mogla da nastavi da radi. Kako su tom prilikom saopštili, time bi se obezbedilo i vreme stranama u pregovorima o preuzimanju ruskog udela u vlasništvu da finalizuju razgovore.

Srpska energetska kompanija, koja se u oktobru zvanično našla pod američkim sankcijama, u pomenutom zahtevu je istakla i značaj redovnog rada firme za privredu Srbije. Kako je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović krajem prošle godine rekao, NIS je "pitanje svih pitanja", koje će oblikovati privredna kretanja u 2026, čime je sumirao ocene stručne javnosti koja je cele 2025. pratila dešavanja oko naftnog preduzeća.

Neto gubitak NIS-a u 2025. iznosio je 5,6 milijardi dinara, naspram dobiti od 10,1 milijardi dinara godinu ranije. Samo u četvrtom kvartalu neto gubitak bio je 5,3 milijarde dinara, u poređenju s dobiti od dve milijarde dinara u istom tromesečju 2024.

Prema zvaničnim podacima, industrijska proizvodnja u Srbiji završila je prošlu godinu slabijim rastom od očekivanog, a jedan od glavnih razloga tog odstupanja nalazi se upravo u sektoru prerade nafte. Usporen rad, pa zatim i zaustavljanje proizvodnje u pančevačkoj rafineriji, koja je u vlasništvu NIS-a, imao je presudan negativan uticaj na ukupnu industrijsku dinamiku u završnici godine, ocenili su autori publikacije "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

Uže gledano, prerađivačka industrija (koja je godinu ipak uspela da izvuče u plusu, sa rastom od 1,1 odsto) u decembru je zabeležila izrazit pad od 8,3 odsto, koji je vođen kolapsom proizvodnje koksa i derivata nafte - u ovoj oblasti proizvodnja je tog meseca bila manja za čak 94,3 odsto u odnosu na decembar prethodne godine, uz negativan doprinos prerađivačkom sektoru od skoro devet procentnih poena. Drugim rečima, koks i naftni derivati čine oblast "kojoj možemo pripisati celokupan pad prerađivačkog sektora u decembru", navodi se u februarskom izdanju.

Bloomberg

"Direktni uticaj, najpre usporenog rada, a krajem godine i zaustavljanja proizvodnje pančevačke rafinerije je mehanički 'pojeo' većinu planiranog rasta" industrijske proizvodnje, a "bez tog incidenta, rezultat bi bio blizu ili čak i bolji od plana", procenili su autori MAT-a. Uz to, treba podsetiti da ovaj segment nije zakazao samo u decembru: aktivnost u oblasti proizvodnje koksa i derivata nafte je u periodu maj-septembar 2025. međugodišnje redukovana za otprilike desetak procenata, u oktobru je međugodišnji pad produbljen na 30,3 odsto, a u novembru na oko 44 odsto. To je usledilo kao posledica slabijeg rada rafinerije u Pančevu tokom godine, usled neizvesnosti od mogućeg sankcionisanja.

Rafinerija u Pančevu počela je da radi sredinom januara - posle gotovo dva meseca pauze - pošto je transport sirove nafte ponovo uspostavljen preko Jadranskog naftovoda (Janaf). Par nedelja kasnije, HIP-Petrohemija (takođe u vlasništvu NIS-a), takođe je najavila ponovni rad.

Kupovina ruskih akcija

Ruski Gazprom Neft, koji je većinski vlasnik NIS-a, o prodaji tog udela pregovara sa mađarskim Molom, a uoči isteka prethodne licence, 19. januara objavljeno je da su ove dve kompanije potpisale okvirni obavezujući sporazum prema kome će Mol kupiti Gazpromov kombinovani udeo od preko 56 odsto. Mol je tada saopštio da bi transakcija mogla bi da bude završena do 31. marta. Transakcija, potencijalno vredna 1,4 milijarde evra, čeka na odobrenje OFAC-a, koji je dao rok do 24. marta da se potpiše kupoprodajni ugovor. 

U igri za naknadno sticanje vlasničkih udela u NIS-u (pošto se zaključi zasad još nepotvrđena transakcija između ruskih i mađarskih predstavnika) jesu država Srbija, koja je najavila da će podići svoj udeo za pet odsto, i emiratski investitor Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC), za koji se očekuje da će preuzeti manjinski udeo u okviru 56,15 odsto koje namerava da kupi Mol.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja se nedavno sastala sa rukovodstvom naftne kompanije ADNOC, rekla je da bi u budućnosti Mol upravljao NIS-om kao većinski akcionar u zajedničkoj kompaniji sa ADNOC-om, dok će kompanija iz UAE biti prisutna u organima upravljanja.

Ona je rekla da se radi na tome da zajednička kompanija ADNOC-a i Mola bude većinski vlasnik u NIS-u, dok će ADNOC imati veoma značajno učešće u toj zajedničkoj kompaniji, ne precizirajući koliko bi ovaj udeo tačno iznosio.