Tajvan razmatra nova ograničenja izvoza AI čipova Kini radi usklađivanja sa SAD

Tajvanske vlasti razmatraju znatno strože kontrole izvoza AI čipova u Kinu kako bi se dodatno uskladile sa američkim merama, tvrde izvori upoznati sa tim pitanjem, što predstavlja pokušaj suzbijanja krijumčarenja poluprovodnika koje bi moglo izazvati reakciju Pekinga.

Ideja je da vlasti dobiju više pravnih instrumenata za sprečavanje preusmeravanja naprednog hardvera, poput AI servera sa čipovima kompanije Nvidia, iz Tajvana u Kinu. Takva prodaja već je zabranjena prema američkim propisima, osim ako kompanije ne dobiju dozvolu Vašingtona, u skladu sa ograničenjima koja su SAD prvi put uvele 2022. kako bi sprečile Peking da koristi napredne Nvidia procesore za sticanje vojne prednosti.

Međutim, Tajvan ne smatra neovlašćeni izvoz AI čipova u Kinu krivičnim delom. Iako vlasti upozoravaju potencijalne prodavce da bi mogli kršiti američke propise ako nastave sa takvim poslovima, jedina pravna mogućnost pred tajvanskim sudovima trenutno je podizanje optužnica za kršenje drugih postojećih lokalnih zakona.

To predstavlja viši prag za dokazivanje i sužava broj slučajeva koje Tajvan trenutno može procesuirati. Tajvanske vlasti prošlog meseca izvršile su prva poznata hapšenja osoba osumnjičenih za krijumčarenje čipova, pod optužbom za falsifikovanje dokumenata.

 

Ali sada, u okviru tekućih trgovinskih pregovora sa SAD, zvaničnici u Tajpeju razmatraju uvođenje mnogo strožih kontrola AI čipova koje bi ograničile prodaju svim kupcima u Kini, a ne samo pojedinim kompanijama koje se nalaze na listi za kontrolu izvoza, među kojima je i Huawei Technologies, navode izvori koji su želeli da ostanu anonimni zbog osetljivosti teme. Time bi Tajvan prvi put mogao da tretira krijumčarenje AI čipova u Kinu kao krivično delo.

Ako budu uvedene, te kontrole predstavljale bi jedne od najdalekosežnijih mera administracije predsednika Lai Ching-tea u zaštiti tehnoloških i bezbednosnih interesa Tajvana, dok Tajpej ispituje granice svoje spremnosti za odlučniju politiku i istovremeno upravlja pritiscima američkih zvaničnika na više frontova. Akcije TSMC-a kojima se trguje u SAD pale su za čak 1,1 odsto pre nego što su ublažile gubitke u pretprodajnom trgovanju.

Ipak, ostaje mnogo otvorenih pitanja. Tajvan je načelno pristao da prati američki pristup i verovatno će ograničiti prodaju AI čipova Kini iznad određenog praga procesorske snage, slično kao što to čini Vašington, rekao je jedan od izvora. Međutim, Tajpej još nije doneo konačnu odluku o tome koliko daleko želi da ide u preuzimanju američkih politika. Prema rečima tog izvora, potrebno je usaglasiti još niz detalja pre nego što visoki zvaničnici obe strane mogu da razmotre i odobre potencijalni sporazum.

Predstavnici Američkog instituta na Tajvanu, koji funkcioniše kao faktička ambasada SAD, nisu odgovorili na zahteve za komentar. Nvidia nije odgovorila na upit poslat van redovnog radnog vremena. Tajvansko Ministarstvo ekonomije saopštilo je da će nastaviti da pojačava nadzor nad "strateškom visokotehnološkom robom" kako bi se bolje uskladilo sa međunarodnim režimima kontrole izvoza.

"Trenutno Tajvan i SAD nastavljaju konsultacije o pitanjima kao što je uključivanje naprednih čipova u režim regulatorne kontrole", navelo je ministarstvo u saopštenju dostavljenom Bloomberg News-u.

Svaki potez kojim bi se ograničila prodaja AI čipova verovatno bi izazvao reakciju vlade predsednika Xi Jinpinga u Kini, koja Tajvan smatra svojom teritorijom, što samoupravna ostrvska demokratija odlučno odbacuje.

Prošle godine, kada je Tajvan stavio na crnu listu Huawei i Semiconductor Manufacturing International Corp. (SMIC), najvećeg kineskog proizvođača čipova, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da će "vlasti DPP-a klečanjem i dodvoravanjem SAD samo naneti štetu interesima Tajvana", misleći na vladajuću Demokratsku progresivnu partiju predsednika Laija.

Nova ograničenja prema Kini mogla bi da utiču i na tehnološku industriju Tajvana, gde se proizvodi velika većina svetskih AI čipova, kao i na brojne kompanije koje Nvidia procesore ugrađuju u servere koji se potom u hiljadama instaliraju u data centrima za obuku i rad modela veštačke inteligencije. Tajvanske vlasti nisu optužile nijednu kompaniju za nezakonito postupanje.

To je delikatan balans, a lideri u Tajpeju već su pokazali nelagodu zbog ograničavanja industrije koja je pomogla da Tajvan postane peto najveće svetsko tržište akcija.

Prošle godine Tajvan je ograničio izvoz AI čipova u Južnu Afriku tokom spora oko lokacije faktičke ambasade ostrva u toj zemlji, da bi samo dva dana kasnije odustao od te odluke. Ministar spoljnih poslova Lin Chia-lung ubrzo je izjavio da Tajvan ne želi da koristi poluprovodnike kao političko oružje, ali je dodao da će "morati da odgovori ukoliko druga strana ugrozi naše interese". Peking je tada kritikovao poteze Tajvana.

Kada je prošlog meseca Tajvan uhapsio osumnjičene krijumčare čipova zbog falsifikovanja dokumenata, saopštenje za javnost nije pominjalo ni navodnu tranzitnu tačku - Japan - niti sumnju vlasti da su optuženi već uspešno poslali najmanje jednu pošiljku servera tamo, pre nego što su ih konačno preusmerili u Hong Kong.

Istovremeno, Lai je prošle godine obećao da će odgovoriti na neprecizirane američke zabrinutosti u vezi sa kontrolom izvoza. Pod njegovom administracijom tajvanske vlasti zauzele su sve oštriji stav prema zaštiti domaćeg tehnološkog sektora.

U aprilu je tajvanski sud osudio inženjera kompanije Tokyo Electron na deset godina zatvora zbog krađe poverljivih podataka od Taiwan Semiconductor Manufacturing Co. (TSMC), proizvođača čipova za Nvidiju i jednog od ključnih stubova tajvanske ekonomije. U novembru su tužioci izvršili pretres domova bivšeg rukovodioca TSMC-a osumnjičenog za odavanje poslovnih tajni kompaniji Intel.

Takođe, prošlog juna, nakon godina upozorenja Vašingtona da kineski tehnološki šampion Huawei pomaže Narodnooslobodilačkoj vojsci Kine, administracija Laija samostalno je došla do istog zaključka. Tajvan je tada stavio na crnu listu i Huawei i njegovog proizvodnog partnera SMIC, zabranivši tajvanskim firmama poslovanje sa tim kineskim kompanijama bez odobrenja vlade.

Ako Tajvan zaista odluči da krijumčarenje AI čipova proglasi krivičnim delom, izdvojio bi se u regionu koji je već dugo pod pritiskom SAD da spreči Kinu u pristupu zabranjenim tehnologijama, ali gde vlade istovremeno moraju da vode računa o sopstvenim odnosima sa drugom najvećom svetskom ekonomijom.

Primer za to je Malezija, za koju SAD dugo sumnjaju da služi kao tranzitna tačka za Nvidia čipove namenjene Kini. Ta zemlja je prošle godine pristala da u potpunosti uskladi svoje restrikcije za AI procesore sa američkim merama u okviru šireg trgovinskog sporazuma zasnovanog na reciprocitetu.

Međutim, nije jasno da li je Malezija preduzela konkretne korake za sprovođenje te politike, posebno nakon izjava tamošnjeg ministra trgovine koje su dovele u pitanje status celokupnog sporazuma. Ministarstvo investicija, trgovine i industrije u Kuala Lumpuru odbilo je da komentariše slučaj.

Singapur, s druge strane, nije pokazao interesovanje za uvođenje posebnih kontrola AI čipova, već problem preusmeravanja poluprovodnika rešava kroz postojeće domaće zakone, uz podsećanje kompanijama da moraju da poštuju američke restrikcije na izvoz čipova.

Singapurske vlasti trenutno vode postupak protiv više osoba optuženih da su obmanule dobavljače AI servera o krajnjoj destinaciji hardvera koji je prvo poslat u Maleziju, što ima sličnosti sa tajvanskim slučajem zasnovanim na falsifikovanoj dokumentaciji.

— Uz pomoć Yian Leea i Rama Ananda.