Najveća domaća naftna kompanija ulazi u eskalirajuću finansijsku neizvesnost i po pitanju daljeg obavljanja platnog prometa i po pitanju mogućeg stečaja koji preti NIS-u nakon uvođenja američkih sankcija. U slučaju blokade rada Naftne industrije Srbije i aktiviranja dospelih potraživanja, stručnjaci uveravaju da NIS ima dovoljno novca da izmiri sve obaveze.
Ukupne kreditne obaveze kompanije iznose 67 milijardi dinara ili oko 573 miliona evra, a prema dobavljačima 24 milijarde (205 miliona evra), pokazuje finansijski izveštaj NIS-a. Preduzeće ima dovoljno raspoloživog keša da namiri banke i dobavljače čak i u scenariju potpune blokade jer trenutno raspolaže sa 83 milijarde dinara (709 miliona evra) gotovine i likvidnih plasmana. To bi omogućilo bankama da odmah naplate svih 67 milijardi dinara kreditnih potraživanja, uz preostali prostor da se dobavljačima isplati još 16 milijardi dinara.
Opširnije
Srbiji preti blokada platnog prometa zbog NIS-a
Država će, na sopstveni rizik, obezbediti platni promet za Naftnu industriju Srbije do kraja nedelje, izjavio je u utorak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, otvarajući nova pitanja o potencijalnim sekundarnim sankcijama koje bi mogle pogoditi finansijske institucije u zemlji.
pre 5 sati
NIS: Obustavljamo rad rafinerije u Pančevu
Srbija od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) nije dobila licencu za nastavak rada Naftne industrije Srbije (NIS) i srpska strana je dala dozvolu za zatvaranje Rafinerije Pančevo, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak, posle sastanka sa timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje.
02.12.2025
Amandman na budžet signalizira pripremu Srbije za otkup ruskog udela u NIS-u
Srpske vlasti otvorile pravni put za preuzimanje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije
27.11.2025
Rafinerija u Pančevu pred obustavom - kako bi se to odrazilo na privredu
Srbija se našla u složenoj situaciji oko Naftne industrije Srbije, kompanije koja je ključna za snabdevanje gorivom u zemlji: ruski vlasnici ne pokazuju entuzijazam po pitanju prodaje svog dela, dok se zvanični Beograd suočava sa narastajućim pritiskom sa Zapada da smanji ruski uticaj u kompaniji, kako bi izbegao ozbiljne posledice američkih sankcija.
24.11.2025
Prema rečima Vladana Pavlovića iz Ipopema Securitiesa, nakon toga ostaje još oko osam milijardi dinara koje bi mogle da se namire kroz priliv od kupaca i prodaju zaliha.
"U suštini, svi poverioci, banke i dobavljači, lako bi se naplatili čak i da dođe do potpune blokade platnog prometa", kaže Pavlović za Bloomberg Adriju.
NIS, prema bilansu, trenutno ima i 34 milijarde dinara (290 miliona evra) potraživanja od kupaca, kao i 44,5 milijardi dinara (380 miliona evra) zaliha nafte i derivata.
Pavlović procenjuje da bi kompanija, čak i uz obustavu poslovanja, mogla da isplati zaposlenima tri do četiri plate unapred, imajući u vidu da ukupni mesečni trošak zarada iznosi oko dve milijarde dinara (oko 17 miliona evra). Ali on upozorava da u blokadi NIS ne može da funkcioniše, a banke bi vrlo verovatno odmah proglasile sve kredite dospelim.
Sekundarne sankcije kao prelomna tačka
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić objašnjava da sekundarne sankcije OFAC-a, koje će ova američka institucija uvesti u slučaju da banke ne obustave poslovanje sa NIS-om, predstavljaju instrument kojim se primarne sankcije SAD "protežu" globalno, kroz pritisak na sve institucije koje se dotiču SAD.
"Ove sankcije imaju ekstrateritorijalni karakter i šire američku jurisdikciju u svetu. OFAC ne kažnjava naše kompanije direktno, ali može da kazni sve američke subjekte koji sa njima posluju. A globalni finansijski sistem, uključujući i devizno tržište, funkcioniše preko centara u SAD, pre svega Njujorka", kaže Lukić za TV Bloomberg Adria.
Upravo zato, ističe on, banke u Srbiji koje imaju i minimalnu povezanost sa američkim ili evropskim finansijskim sistemom praktično ne mogu da ignorišu upozorenja OFAC-a.
"Američka administracija obično najpre pošalje pismo upozorenja, gde vam skrenu pažnju da kršite njihove sankcije i da u najkraćem mogućem roku prestanete to da radite. Čini se da je period tolerancije sada iscrpljen. Sada će ove sankcije definitivno da utiču na naš sistem. Bankarski sektor će uraditi sve da prekine saradnju s NIS-om", dodaje Lukić.
Do sada je NIS uspevao da održava platni promet preko domaćeg sistema i plaćanja u dinarima, ali taj prostor, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta, sada je zatvoren.
Banke prekidaju poslovanje sa NIS-om?
Podsetimo da je u utorak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o sekundarnim sankcijama, objasnio kakvi će problemi nastati kada prestane platni promet sa NIS-om. Kako je istakao, država će na sopstveni rizik obezbediti platni promet za NIS do kraja nedelje.
"Mi smo se dogovorili da do kraja nedelje obezbedimo platni promet sa NIS-om, da NIS isplati plate i dobavljače, a posle toga ćemo dan za danom da odlučujemo", rekao je Vučić.
Dodao je da država sada rizikuje jer i centralna banka kao i ostale banke mogu u svakom trenutku da dobiju sekundarne sankcije.
U Narodnoj banci Srbije i u komercijalnim bankama nisu radi da zvanično komentarišu aktuelnu situaciju i eventualni, dosta rizičan, nastavak rada sa NIS-om. Kako se može nezvanično saznati, većina, barem stranih banaka, nije spremna na prevelike rizike i verovatno će narednih dana prekinuti poslovanje sa NIS-om.
Depositphotos
Scenariji na koje ukazuje struka idu u pravcu potpunog isključenja NIS-a iz bankarskog sistema, uz trenutni prelazak finansijskih tokova u državne institucije.
Već ranije je više sagovornika za Bloomberg Adriju procenjivalo da je Banka Poštanska štedionica jedina koja može da preuzme kompletan platni promet NIS-a, jer za razliku od stranih banaka ili domaćih privatnih banaka, nema eksplicitnu izloženost međunarodnom finansijskom sistemu.
"Najverovatnije je da će sav novac biti prebačen u državne banke. Privatne banke, čak i domaće, imaju dodira sa EU bankarskim sistemom i to im može praviti probleme", rekao je ranije nekadašnji sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
Da se transfer već dešava, smatra i Damir Dizdarević iz BFPE: "Oni su već krenuli da prebacuju sve na račune Poštanske štedionice. To je jedina opcija za funkcionisanje u zemlji."
Ipak, to ne rešava problem inostranih transakcija, niti pitanje dugoročne održivosti poslovanja.
Ulazak u stečaj kao realan scenario
Ako banke obustave platni promet i proglase kredite dospelim, NIS bi, prema Pavloviću, u roku od 30 dana mogao da uđe u zakonski stečaj.
"Vrlo je moguće da će NIS ući u stečaj i ostati zamrznut, dok bi Srbija uvozila naftu", kaže on.
Procedura nakon toga nije brza. Prethodno je za Bloomberg Adriju profesor Goran Radosavljević (FEFA) objasnio da od otvaranja stečaja do imenovanja stečajnog upravnika može da prođe i pola godine. "To je završna faza postupka koji ukupno može trajati najmanje šest meseci, a verovatno i duže."
Opcija koja se takođe razmatra jeste nacionalizacija, ali bi za to bio potreban lex specialis. Pavlović napominje da sudbina NIS-a dobrim delom zavisi i od geopolitičkog razvoja situacije u Ukrajini.
"Srbija može ili da nacionalizuje NIS ili da ga pusti da propada. Treće opcije nema", zaključuje on.
Čak i u slučaju stečaja i potpune blokade, postoje strukturalni problemi koji se ne rešavaju automatski – pre svega pitanje vlasništva. Dizdarević podseća na primer rafinerije u Bosanskom Brodu, koja "ne radi već više od decenije, ali ostaje u ruskom vlasništvu zbog političke važnosti".
Stečaj NIS-a, upozorava on, imao bi "ozbiljne negativne posledice po srpsku ekonomiju", naročito zbog zavisnosti energetskog lanca i fiskalnih prihoda od ove kompanije.
Podaci pokazuju da NIS ima dovoljno likvidnosti da kratkoročno izdrži udar sankcija i namiri poverioce. Ali ključna tačka rizika nije finansijska, već institucionalna i geopolitička. Ukoliko banke, zbog rizika sekundarnih sankcija, obustave saradnju, platni promet NIS-a postaje neodrživ, što automatski otvara vrata stečaju.
- U pisanju teksta pomogla Vesna Damjanić.
.webp){kind=icon}
