Dobit NIS-a u prvom kvartalu skoro 24 miliona evra

Naftna industrija Srbije (NIS) zabeležila je neto dobit od skoro 2,8 milijardi dinara (23,8 miliona evra) u prvom kvartalu ove godine, saopštila je kompanija u četvrtak, dok se približava rok za sklapanje kupoprodajnog ugovora za ruski paket akcija u naftnom preduzeću.

To je značajno povećanje u odnosu na isti period prošle godine, kada je dobit iznosila nepunih 1,5 milijardi dinara (oko 12,8 miliona evra).

Ukupni prihodi od prodaje u prva tri meseca 2026. premašili su 66 milijardi dinara (što je za 8,4 odsto niže međugodišnje), dok je EBTIDA bila preko 11 milijardi dinara (skok od 29 odsto međugodišnje). "Grupa je zadržala visoku pozitivnu EBITDA, što odražava otpornost njenog osnovnog poslovanja i sposobnost da generiše operativne novčane tokove", navodi se u finansijskom izveštaju.

Kako ocenjuje analitičarka Bloomberg Adrije Silvana Milić, za NIS kao integrisanu regionalnu naftnu kompaniju koja posluje u vanrednim okolnostima (sankcije, prekidi u snabdevanju, pad volumena), EBITDA marža od 16,6 odsto na kvartalnom nivou je iznad "normalnog" strukturnog nivoa i ukazuje na vrlo snažan kratkoročni efekat marže. "Ključni pozitivan faktor je potrošnja zaliha kupljenih po nižim cenama, realizacija prodajnih cena nakon snažnog rasta brenta u martu, što predstavlja snažan, ali neponovljiv 'booster' EBITDA marže. Stoga, normalizovana EBITDA marža NIS‑a je bliže 13 do 14 odsto, kad se isključe zalihe i vanredni 'downstream' efekti."

Visoki rafinerijski spredovi, odnosno "downstream" marža je kompenzovala pad volumena, dodaje Milić. "Takođe, operativna disciplina i optimizacija, odnosno snažno rezanje OPEX‑a i kontrola troškova logistike i nabave. Odnosno, EBITDA marža je rasla uprkos padu prihoda (‑8 odsto), što jasno potvrđuje da rastu marže, a ne volumeni."

Milić zaključuje da je EBITDA marža NIS-a u prvom kvartalu impresivna i iznad dugoročnog proseka, ali je delimično artefakt tržišnih okolnosti. "Kao kratkoročni 'performance' indikator vrlo pozitivna, međutim kao dugoročni referentni nivo nije održiva bez normalizacije. Gledajući na nivou 12 meseci EBITDA marža je bolja u odnosu na onu ostvarenu u 2025. godini, ali i dalje je to znatno ispod proseka industrije i iznosi svega 8,4 odsto."

Rukovodstvo naftne kompanije je saopštilo da je procenilo potencijalne posledice američkih sankcija i povezanih regulatornih mera, ali da - zbog značajnih neizvesnosti u pogledu njihovog obima, primene, trajanja i razvoja geopolitičkog i ekonomskog okruženja, - krajnji efekti na finansijski položaj grupe, rezultate poslovanja i novčane tokove ne mogu se pouzdano proceniti na datum izveštaja.

"Bez obzira na gore navedeno, sankcije mogu imati značajan negativan uticaj na grupu, uključujući, ali ne ograničavajući se na: ograničenja u pristupu međunarodnim finansijskim tržištima i transakcijama u američkim dolarima; poremećaje odnosa sa dobavljačima, kupcima i drugim poslovnim partnerima; potencijalna smanjenja prihoda i profitabilnosti usled ograničenih trgovinskih aktivnosti; i operativne izazove, uključujući poremećaje u lancu snabdevanja i povećane troškove vezane za nabavku sirove nafte, opreme i usluga."

Inače, u 2025. NIS je imao neto gubitak od 5,6 milijardi dinara (47,7 miliona evra), naspram dobiti od 10,1 milijardu dinara godinu ranije. Samo u četvrtom kvartalu neto gubitak bio je 5,3 milijarde dinara, u poređenju s dobiti od dve milijarde dinara u istom tromesečju 2024.

NIS se pod sankcijama SAD nalazi od januara 2025, a one su u punom obimu na snagu stupile 9. oktobra prošle godine. Američka administracija u više navrata je produžavala licencu za rad kompaniji i najnovija važi do 16. juna. Uporedo s tim, rok za sklapanje ugovora o kupovini ruskog udela u NIS-u je 22. maj. O kupoprodajnom ugovoru pregovaraju mađarski Mol i Gazpromneft, a u te razgovore se uključio i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Uz to, Srbija, koja ima oko 30 odsto udela u NIS-u, namerava da kupi još pet odsto akcija.

Nedavne političke promene u Mađarskoj otvorile su pitanje buduće strategije Mola, u trenutku kada je svetsko snabdevanje naftom poremećeno zbog rata na Bliskom istoku, a odnosi Budimpešte i Kijeva napeti. Međutim, stručnjaci smatraju da ove promene neće mnogo uticati na opredeljenje mađarske naftne kompanije da kupi ruski udeo u NIS-u.

Sankcije NIS-u se neminovno negativno odražavaju na industriju i ukupan učinak srpske privrede, kao i na Beogradsku berzu. U poslednjem broju "Makroekonomskih analiza i trendova" (MAT) autori su uočili da je segment proizvodnje koksa i derivata nafte, izolovano posmatrano, ključna oblast kojoj se može pripisati pad prerađivačkog sektora. To je konstatovano na osnovu analize za prva dva meseca 2026. Kada je reč o domaćoj berzi, suspenzija trgovanja akcijama NIS-a zbog američkih sankcija ostavila je vidljivu prazninu u dubini tržišta koja do danas nije popunjena, navode analitičari Bloomberg Adrije.

(Ažurirano kroz tekst.)