Beogradska berza (Belex) ulazi u 2026. godinu sa teretom strukturnih slabosti koje su obeležile i prethodnu godinu: nizak promet, visoka koncentracija trgovanja u malom broju emitenata i odsustvo Naftne industrije Srbije (NIS), koja je godinama bio najlikvidnija akcija na tržištu. Suspenzija trgovanja akcijama NIS-a od januara 2025. zbog američkih sankcija ostavila je vidljivu prazninu u dubini tržišta koja do danas nije popunjena, a pitanje razrešenja vlasničke strukture te kompanije ostaje otvoreno i u 2026. godini.
Opširnije
Nafta skočila zbog tenzija sa Iranom, fjučersi američkih akcija pali
Cena nafte je naglo porasla, dok su fjučersi američkih akcijskih indeksa pali, pošto su trgovci postali oprezniji nakon pogoršanja tenzija između SAD i Irana tokom vikenda, što je umanjilo optimizam da se pritisci na Bliskom istoku smiruju.
20.04.2026
Tržišta brišu posledice rata dok berze dostižu nove maksimume
Ipak, posledice sedmonedeljnog konflikta neće se tako brzo ukloniti.
18.04.2026
Što se tržišta tiče, rat na Bliskom istoku je završen - S&P 500 ruši rekorde
S&P 500 nastavlja svoj dvonedeljni rast i grabi nove rekorde, tretirajući sukobe na Bliskom istoku kao daleku buku
17.04.2026
Ko deli dividende na Beogradskoj berzi? Zasad samo dva predloga
Na Beogradskoj berzi i dalje je mali broj emitenata koji redovno isplaćuju dividendu, a ritam objava ostaje neujednačen i zavisan od pojedinačnih odluka kompanija i termina sastanaka skupština akcionara.
20.04.2026
Podaci o godišnjem prometu jasno oslikavaju trend koji zabrinjava više od samog kretanja indeksa. Nakon aktivnijih godina, pre pandemijske 2020, kada je godišnji promet redovno prelazio 100 miliona evra, tržište beleži kontinuirani pad aktivnosti koji je 2025. iznosio nešto više od 13 miliona evra - višestruko manje, na primer, od prometa Zagrebačke berze u istom periodu. Podaci o trgovanju akcijama za prva tri meseca 2026. godine, koji iznose svega oko tri miliona evra, ne sugerišu da će tekuća godina preokrenuti taj negativni trend.
Uporedna analiza godišnjih prinosa BELEX15 sa regionalnim i globalnim indeksima u prvih četiri i po meseca 2026. otkriva zabrinjavajući obrazac. Dok CROBEX10 beleži solidne pozitivne prinose, a STOXX Europe 600 i S&P 500 osciliraju u skladu sa globalnim makroekonomskim turbulencijama, BELEX15 jedini od posmatranih indeksa većinu perioda provodi u negativnom. Nakon kratkog pozitivnog pomaka na samom početku godine, indeks već sredinom februara pada ispod nule i od tada kontinuirano beleži negativan prinos, koji do sredine aprila dostiže gotovo minus tri odsto. Time postaje najslabiji među posmatranim indeksima i, u trenutku pisanja, 12. najlošiji indeks na svetu po prinosu od početka godine (engl. year-to-date).
Posebno je indikativna reakcija BELEX15 na turbulentne nedelje koje su usledile nakon eskalacije sukoba u Iranu krajem februara 2026. Dok su ostali indeksi - STOXX 600, CROBEX10 i S&P 500 - nakon slabijeg marta uspeli da se oporave i u aprilu vrate u pozitivnu zonu, BELEX15 ostaje jedini koji se nije izvukao iz minusa. Ta inertnost nije slučajna - ona je direktna posledica niske likvidnosti i uskog kruga aktivnih učesnika, što domaćem tržištu oduzima sposobnost brzog prilagođavanja, kako naniže u kriznim momentima, tako i naviše u fazama globalnog oporavka.
Uprkos negativnom prinosu od početka godine, BELEX15 ostaje valuaciono najskuplji među posmatranim regionalnim indeksima, sa P/E odnosom od 19. Deo objašnjenja leži u odsustvu NIS-a, čiji su rezultati istorijski spuštali prosečan P/E indeksa, dok ostatak emitenta, bez tog ključnog igrača, gura odnos naviše - poput Aerodroma "Nikola Tesla" i Jedinstva Sevojno. U praksi to znači da bi za eventualni oporavak BELEX15 u 2026. finansijski rezultati preostalih članica indeksa morali biti izuzetno snažni kako bi opravdali trenutne nivoe cena.
Ključna nepoznanica koja bi mogla značajno promeniti sliku beogradskog tržišta kapitala jeste razrešenje vlasničke strukture oko NIS-a. Ukoliko dođe do dogovora i posledičnog ukidanja američkih sankcija, povratak akcija NIS-a u redovno trgovanje na Beogradskoj berzi mogao bi znatno povećati ukupni promet i likvidnost tržišta. Povratak kompanije koja je godinama bila nosilac likvidnosti nesumnjivo bi dao snažan impuls čitavom indeksu.
