BDP, tržišna vrednost i nagrade - ko je pravi pobednik Svetskog prvenstva?

Proširenje Svetskog prvenstva na 48 reprezentacija pokazalo se kao zanimljiva sportska i kulturološka prilika za male, egzotične fudbalske nacije. Ali iza te priče krije se i ozbiljna ekonomska dimenzija jer je ovogodišnje izdanje najvećeg fudbalskog takmičenja donelo rekordan nagradni fond od 655 miliona dolara, najveći u istoriji takmičenja. Za male zemlje poput Kurasaoa i Zelenortskih Ostrva sam plasman može biti značajna ekonomska prilika za fudbalske saveze. Iako je teško potpuno precizirati stvarni ekonomski efekat takve nagrade na same fudbalske saveze, zanimljivo je posmatrati uspešnost reprezentacija kroz tradicionalne ekonomske pokazatelje poput BDP-a.

Kada poređamo reprezentacije po odnosu nagrade i BDP-a, na vrhu liste nalaze se Kurasao i Zelenortska Ostrva zato što im je baza domaćeg BDP-a toliko mala da im sam plasman na Svetsko prvenstvo predstavlja nagradu koja je 0,46 odsto ukupnog BDP-a (Zelenortska Ostrva), odnosno 0,29 odsto (Kurasao). Zelenortska Ostrva su dogurala do šesnaestine finala, što dodatno povećava udeo nagrade koji bi ispadanjem u grupi iznosio 0,38 odsto.

 

 

Nagrada u odnosu na tržišnu vrednost tima

Ako bismo uporedili vrednost nagrade u odnosu na ukupnu tržišnu vrednost reprezentacija, definisali bismo Katar (45,2 odsto), Jordan (44,3 odsto) i Irak (42,5 odsto) kao najveće "overachievere", uprkos tome što su sva tri tima ispala u grupi. Kako je ovde uspeh meren prema niskoj tržišnoj vrednosti igrača, situacija je slična kao i kod pokazatelja u odnosu na BDP, gde sam plasman na Svetsko prvenstvo predstavlja uspeh veći od očekivanog.

Međutim, treba uzeti u obzir da ovaj pokazatelj iskrivljuje sliku za Katar i Jordan jer im je proširenje prvenstva veoma olakšalo put do turnira. Katar je do plasmana morao da prođe UAE i Oman, dok je Jordan prošao grupu sa Irakom, Omanom, Palestinom i Kuvajtom. Irak je prošao teži put, savladavši Boliviju u odlučujućoj utakmici.

Isto važi i za Kurasao, koji je na putu do Svetskog prvenstva morao da savlada Jamajku, Trinidad i Tobago i Bermude. Ali, kao što smo već napomenuli, upravo je davanje prilike fudbalski "manjim" državama bio i cilj proširenja turnira.

Ovde je, na primer, Hrvatska podbacila. Kada svih 48 reprezentacija ovog prvenstva poređamo prema odnosu osvojene nagrade i tržišne vrednosti tima, Hrvatska se nalazi tek na 37. mestu sa 2,8 odsto. Drugim rečima, tim sastavljen od igrača relativno visoke tržišne vrednosti nije uspeo da opravda tu cenu, slično kao Nemačka (1,2 odsto), Holandija (1,5 odsto) i Portugalija (1,5 odsto).

 

 

Kod kojih se država najviše razilaze uspeh na terenu i ekonomski značaj nagrade

Kada zemlje poređamo po razlici između ranga po "Nagrada/Tržišna vrednost" i ranga po "Nagrada/BDP po glavi stanovnika", dobijamo listu zemalja kod kojih te dve mere pričaju potpuno različite priče. Katar, u ovom slučaju ekstrem, prvi je po odnosu nagrade u odnosu na tržišnu vrednost (engl. overachiever), a poslednji po ekonomskom značaju nagrade jer je ekonomija previše bogata da bi ta nagrada išta značila. S druge strane, Senegal je drugi po ekonomskom značaju nagrade, ali tek 40. po odnosu nagrade u odnosu na tržišnu vrednost igrača. Senegalu nagrada ekonomski mnogo znači, iako, kao i Hrvatska, tim na terenu nije opravdao svoju cenu ispadanjem u šesnaestini finala.

Razlog za tako veliko odstupanje između ekonomije i tržišne vrednosti reprezentacije jeste u tome što senegalski reprezentativci karijere grade u inostranstvu, najčešće u Belgiji i Francuskoj, gde ih tržište vrednuje po evropskim merilima, dok katarski igrači ostaju u domaćoj ligi, gde su plate izrazito izdašne. Isto tako, treba napomenuti i faktor "fudbalske kulture" gde zemlje poput Katara, uprkos visokim platama, nemaju dugu tradiciju i bazu talenata uporedivu sa Senegalom.

Bosna i Hercegovina praktično je na istom nivou po obe mere, dok je Holandija jedina država koja se podudara po obe mere (slabiji rezultat u odnosu na vrednost tima te ekonomski nevažna nagrada).

S druge strane, Hrvatska beleži blago odstupanje od osam mesta. Slično Holandiji, hrvatski tim je ove godine imao tržišnu vrednost koja nije bila srazmerna postignutom, ali, za razliku od Holandije, taj rezultat na Svetskom prvenstvu Hrvatskoj ipak nije potpuno ekonomski nevažan (29. mesto po Nagrada/BDP po glavi stanovnika).

Razlika u rangu na listama "Nagrada/Tržišna vrednost" i "Nagrada/BDP po glavi stanovnika"

(negativno = uspeh na prvenstvu koji ekonomski ništa ne znači)

(pozitivno = ekonomski važna nagrada uz slabiji uspeh na prvenstvu)

 

 

U jednoj od ranijih analiza spominjali smo pojam "industrijskog klastera" talenata, odnosno ideju da pojedine male države imaju komparativnu prednost proizvodnje vrhunskih fudbalskih talenata. Senegal je verovatno najbolji dokaz da je taj klaster potpuno odvojen pojam od opšteg stanja ekonomije. Zemlja nema stadione i infrastrukturu kakvu bismo očekivali od proizvođača svetskih talenata, ali ima fudbalsku kulturu koja decu usmerava ka sportu bez obzira na uslove.

Sličan zaključak može se izvući i za Hrvatsku. S obzirom na to da se relativno malo ulaže u sport te da ima mali broj stanovnika, ne bi trebalo da ima tim visoke tržišne vrednosti. Objašnjenje, kao i kod Senegala, Obale Slonovače i Maroka, jeste fudbalska kultura.