text size
Od poslednje analize Bloomberg Adria analitičkog tima tržišta Srednje Azije (Tražite visoke prinose i atraktivne valuacije? Obratite pažnju na tržišta Srednje Azije), objavljene sredinom trećeg meseca, kazahstanski indeks porastao je nešto više od četiri odsto, dok se uzbekistanski UCI više nego udvostručio, uz rast od čak 101 odsto.
U međuvremenu, region je ponovo dospeo u središte globalne pažnje nakon samita Šangajske organizacije za saradnju (SCO) u glavnom gradu Kirgistana, Biškeku, koji je okupio lidere najvećih evroazijskih privreda, uključujući Kinu, Rusiju, Indiju, Kazahstan i Uzbekistan.
Uz geopolitiku i bezbednost, važan deo razgovora odnosio se na trgovinu, investicije, energetiku i razvoj saobraćajnih koridora. No rast berzanskih indeksa samo je deo priče: nekoliko ključnih događaja u međuvremenu dodatno je učvrstilo tezu da Srednja Azija zaslužuje ozbiljno mesto na mapi globalnih investitora.
Kazahstan se i dalje nameće kao neprikosnoveni lider regiona, no slika postaje sve kompleksnija. Zemlja od gotovo 21 milion stanovnika i dalje balansira između Rusije, Kine i Zapada i taj balans donosi opipljive ekonomske koristi. Zatvaranje Ormuskog moreuza usled eskalacije sukoba između SAD-a i Irana ubrzalo je interes za alternativne energetske koridore, a kazahstanski "Srednji koridor" (tranzitna ruta koja povezuje Kinu s Evropom kroz Kazahstan i Kaspijsko more) beleži petostruki rast prometa u poslednjih sedam godina. MMF projektuje rast kazahstanskog BDP-a od 4,6 odsto u 2026. i 4,4 odsto u 2027. godini: solidne, ali ne spektakularne brojke za tržište u razvoju. No stabilnost i institucionalna zrelost ovde su jednako važni kao i sam rast.
Ono što Kazahstan posebno izdvaja jeste digitalna transformacija. Zemlja se nalazi na 24. mestu UN-ovog indeksa e-uprave, digitalizovala je veliki deo javnih usluga i proglasila veštačku inteligenciju nacionalnim prioritetom. Astana Hub, inovacioni kampus smešten u zgradama nekadašnjeg Expo-a 2017, dom je više od 2.000 startapa, od kojih je četvrtina stranih kompanija privučenih nultim porezom na dobit i pristupom jeftinoj energiji od svega 2,5 centa po kilovat-satu (u EU je prosek 18,3 centa/kWh). Kazahstan pokušava da izgradi poziciju regionalne tehnološke sile i u tome, polako, uspeva.
Ipak, rizici nisu zanemarljivi. Korupcija ostaje sistemski problem, zemlja se rangira na 96. mestu Transparency International indeksa, a visoke kamatne stope od 18 odsto, posledica inflacije koja se teško smiruje, otežavaju ulaganja.
Uzbekistan je od našeg prvog teksta prešao od "zanimljive priče" do konkretne tržišne transakcije. Uzbekistanski državni fond UzNIF o čijem IPO-u smo detaljno pisali (IPO uzbekistanskog državnog fonda), uspešno je uvrstio GDR-ove na Londonsku berzu (rast od gotovo 46 odsto od uvrštenja) i akcije na Taškentsku berzu u petom mesecu 2026. godine, po valuaciji od 1,95 milijardi dolara, što predstavlja diskont od oko 20 odsto u odnosu na procenjenu neto vrednost imovine. Veliki fondovi poput BlackRocka i Franklin Resourcesa unapred su se obavezali da upišu akcije u vrednosti od 300 miliona dolara, što je potvrdilo da međunarodni kapital Uzbekistan više ne tretira kao egzotičnu opkladu, već kao ozbiljnu investicionu destinaciju.
Makroekonomska slika ostaje uverljiva. Uzbekistan je u prvoj polovini 2026. zabeležio rast BDP-a od 8,5 odsto, a centralna banka revidirala je godišnju prognozu naviše na 7,5 do 8 odsto. MMF projektuje rast od 6,5 odsto u 2026. i 5,9 odsto u 2027. godini: to su stope rasta koje je Kina imala pre sedam do osam godina. Inflacija usporava i iznosi 6,4 odsto na godišnjem nivou u julu, približavajući se cilju centralne banke od pet odsto, a guverner Ishmetov signalizirao je mogućnost prvog smanjenja kamatnih stopa još ove godine. Ako do toga dođe, to bi bio snažan podsticaj za dalji rast tržišta kapitala.
UCI indeks Taškentske berze porastao je za gotovo 170 odsto od početka godine, no UzNIF-ov IPO nije kraj priče, tek je početak. Šest kompanija iz portfelja fonda, uključujući Uzbekistan Airways, Uzbektelecom i Uzbekhydroenergo, planirano je za sopstvena listiranja u naredne dve godine. Iza svega stoji predsednički dekret koji postavlja raspored budućih javnih ponuda. Uspeh UzNIF-a biće ključni signal hoće li država nastaviti s privatizacijom najvrednijih kompanija: onih za rudarenje zlata, bakra i uranijuma.
Prema projekcijama MMF-a, sve države Srednje Azije beleže solidne stope rasta: Kirgistan 6,1 odsto, Tadžikistan šest odsto, Uzbekistan 6,5 odsto u 2026. godini. Srednja Azija kao celina raste brže od globalnog proseka, i to s brojkama koje se sve više potvrđuju kroz stvarne tržišne transakcije, a ne samo kroz najave i planove.
Otkad smo prvi put pisali o ovoj temi, priča o Srednjoj Aziji dobila je konkretniji oblik: UzNIF IPO je stvarnost, a ne samo najava, a kazahstanska digitalna strategija donosi merljive rezultate poput prvog jednoroga u zemlji. To ne znači da su rizici nestali: korupcija, visoke kamatne stope i geopolitička zavisnost od Rusije ostaju stvarne prepreke koje treba pratiti. Međutim za investitore koji su pre godinu dana oklevali zbog nedostatka konkretnih transakcija, taj argument je sada slabiji nego ikad.
