Što se tržišta tiče, rat na Bliskom istoku je završen - S&P 500 ruši rekorde

Wall Street je razvio opasan imunitet na barut. Dok Ormuz gori, S&P 500 maršira prema rekordima, kladeći se na deeskalaciju koja ovaj put možda i ne dođe.

Tržište kapitala trenutno operiše u stanju bunila, dok se na Bliskom istoku geopolitičke tektonske ploče pomeraju ogromnom brzinom, S&P 500 nastavlja svoj dvonedeljni rast i grabi nove rekorde, tretirajući sukobe kao daleku buku koja ne dopire do trgovaca. Ova diskonekcija nije slučajnost, već rezultat specifične psihološke strukture investitora koji su razvili imunitet na krize.

Glavni katalizator te otpornosti leži u fenomenu "Trumpovog narativa" - tržište je naučilo da filtrira buku koja dolazi iz Bele kuće. Investitori percipiraju drastičnu volatilnost Trumpove politike kao seriju taktičkih manevara i navikli su da predsednik jutarnjim tvitom može promeniti globalno ekonomsko okruženje, da bi ga već do zatvaranja berze relativizovao ili potpuno preokrenuo. Ovo okruženje otpisuje kratkoročne pretnje kao manipulaciju, dok se pozitivne vesti uračunavaju munjevitom brzinom, hraneći uverenje da je mir  "iza ćoška" iako je situacija složenija i može potrajati nekoliko meseci.

Upumpavanje profita pre neizbežnog otrežnjenja

Međutim, ispod te površine optimizma krije se mnogo opasnija igra izvlačenja maksimalne koristi pre nego što stigne račun za naplatu. Akcije trenutno žive na "starim" cenama, dok realnost nafte od preko 100 dolara tek treba da se preslika na buduće kvartalne izveštaje. Rat i dalje prekratko traje da bi efekti na šire tržište bili vidljivi; trenutno je cela eskalacija sukoba zarobljena isključivo na grafikonu nafte, a investitori nastavljaju sa ulozima sve dok se puls sa nafte ne prebaci na berzanske indekse i direktno ugrozi performanse kompanija. Do tada, ovaj rast naslanja se na rezultate kompanija koji su stigli u momentu u kom se puna slika posledica rata još uvek nije ocrtala.

Postoji jasan rizik da će se trenutna volatilnost nafte, koja je zasad u određenoj meri pod kontrolom zahvaljujući krhkom primirju između SAD i Irana, u jednom momentu neizbežno preslikati na troškove života ukoliko sukob bude nastavljen.

Majska rupa ECB: zašto bi Frankfurt mogao zakasniti na požar?

Inflacija raste i mada je taj podatak trenutno očekivan, on postaje kritičan onog trenutka kada dođe do naglog skoka izazvanog institucionalnim kašnjenjem. Ivan Dražetić iz InterCapitala upozorava da ECB, nakon aprilske sednice, sledeću ima tek u junu, čime direktno rizikuje da zakasni za majskim podacima o rastu cena energenata.

"Ako ne podignu stope sada, u junu će morati da ih dižu drastično brže, ali tada će već biti kasno", jasan je Dražetićev sud.

Ipak, tržište se uzda u to da nećemo videti reprizu 2022. godine. Dražetić smatra da uslužni sektor neće masovno dizati cene jer tržište rada slabi, a veštačka inteligencija kroz smanjenje troškova i otpuštanja dodatno obara pregovaračku moć radnika. Ova deflatorna sila tehnologije trenutno služi kao amortizer koji sprečava da se geopolitički požar odmah prelije na krajnje cene.

Bloomberg Sedište Evropske centralne banke u Frankfurtu

 

Zasad je blagi rast inflacije uračunat u očekivanja, jer je neminovno da dođe do rasta u momentu kada je prisutan rast cene energenata, a pitanje je da li će se to sada preslikati na finansijske rezultate kompanija jer je period previše kratak.

Ono što i dalje daje dodatni vetar u leđa ovom prividu sigurnosti jesu Fed i ECB, od kojih se na aprilskim zasedanjima ne očekuje nikakav agresivan potez, već zadržavanje kamatnih stopa na trenutnim nivoima. Iako bi to, prema Dražetićevim rečima, u junu moglo izazvati probleme, investitori to trenutno čitaju kao zeleno svetlo za nastavak kupovine u kratkom roku, ne mareći o pripremi terena za ozbiljne probleme u junu.

Ples na ivici - strategija brzog izlaza

Sve izgleda kao da investitori sada masovno kupuju pokušavajući da pokupe maksimalne profite u periodu kada je rat delimično ukroćen i nalazi se u fazi dvonedeljnog primirja. Ukoliko se dogodi nagli skok nafte ili preokret u eskalaciji, oni će brzo da prodaju pozicije ostvarujući značajne profite pre opšteg potopa.

Ukoliko rat potraje i prelije se na ključne energetske rute, pritisak na finansijsku sliku kompanija postaće neizbežan. U tom scenariju, korekcija neće biti samo tehnička, već bolno otrežnjenje jer će se desiti u trenutku kada su cene na istorijskim maksimumima, a manevarski prostor za rast marži potpuno iscrpljen.

Ormuz kao 'bolna tačka' i rizik od nafte iznad 100 dolara

Trenutna slika koju vidimo je preslikana situacija od prošle godine nakon uvođenja carina, kada je S&P 500 potonuo oko 20 odsto i vratio se relativno brzo na isti nivo, čak i prešao u plus završivši godinu u zelenom tonu. Sama situacija sa carinama čak je potencijalno imala jači i direktniji negativni efekat na kompanije, pogotovo globalne koje u svom poslovanju imaju segment i uvoza i izvoza, na šta su morale da plaćaju više cene.

Bloomberg

 

Taj status kvo pruža prividnu sigurnost i sklanja pritisak sa akcija, ali istovremeno maskira krhkost situacije u moreuzu. Ormuz ostaje "bolna tačka" ovog rasta, jer trenutno primirje je samo tanka linija koja razdvaja profit od panike, a svako produžavanje te odluke investitori koriste kao pogonsko gorivo za dalje pumpanje indeksa. Ali ova situacija predstavlja zatišje pred buru ukoliko se na sto što pre ne stavi čvrsta ponuda za mir.

Američka blokada moreuza i stalna prisutnost ratne mornarice znače da incident koji menja sve može da se desi u bilo kojoj sekundi. Ukoliko se narativ zaoštri, tržište koje u ovom trenutku ignoriše barut biće prinuđeno da ga uračuna u cenu preko noći. Investitori se trenutno ponašaju kao da je rat završen jer gledaju budući ishod koji je trenutno zamaskiran primirjem i ne prikazuje razorne efekte koji mogu biti prouzrokovani jednim tvitom.

Dodatno dvonedeljno primirje se bliži kraju, a "pravi mirovni ugovor tek treba biti postignut", naglašava Dražetić. Posebno zabrinjava činjenica da primirje između Irana i SAD ističe već iduće nedelje, a trenutno ne postoje zvanični planovi za njegovo produženje. Uz američku blokadu Ormuza, Iran sada preti i blokadom moreuza Bab el-Mandeb, što je dodatna "karta na stolu koja nosi potencijalnu eskalaciju". Stoga, kako Dražetić zaključuje, nije nemoguće da naftu opet vidimo iznad 100 dolara po barelu, što bi bio fatalan udarac za trenutni tržišni optimizam.

Ključno pitanje je koliko će rupa u trupu biti vidljiva kada se magla Trumpove komunikacije raziđe i kada realna cena nafte počne da diktira tempo monetarne politike, s obzirom na to da na tržište tek sad dolazi nafta koja je pogođena posledicama sukoba. Do tada, Wall Street pleše na ivici, nadajući se da će muzika prestati taman na vreme da svi stignu do izlaza pre nego što se prividno primirje pretvori u sudar interesa.