Svetska rang-lista akcijskih tržišta - gde su investitori zaradili, a gde izgubili?

Dobro je poznato da je Beogradska berza među najmanje likvidnim tržištima u regionu. Polugodišnji preseci pokazuju da je njena pozicija u 2026. još nepovoljnija: indeks BELEX15 je od početka godine pao za 5,21 odsto, čime se svrstao među najslabije akcijske indekse u svetu.

U takvom okruženju ne iznenađuje što se višak novca u Srbiji i dalje pre svega usmerava ka bankarskoj štednji ili tržištu nekretnina. Ograničena likvidnost, mali broj kvalitetnih investicionih prilika i neizvesnost oko mogućnosti prodaje akcija čine berzu manje privlačnom za domaće ulagače, pa termini poput "slamarizacije" i "ciglarizacije" i dalje dobro opisuju investicione navike građana. U prevodu, zbog odsustva funkcionalnog tržišta kapitala, novac građana tradicionalno završava na još dva proverena načina - ili se gotovina drži u kući (u slamarici) ili se investira u kupovinu kvadrata (u ciglu).

Podaci Bloomberga pokazuju da se sa pomenutim padom u 2026. godini BELEX15 trenutno svrstava među najslabije rangirane svetske akcijske indekse od početka godine.

Za to posrnuće analitičari Bloomberg Adrije nedavno su ocenili da nije uvezeno sa svetskih tržišta, te da se njegova slabost može pripisati ne samo ukupnom raspoloženju u regionu, već i nižoj likvidnosti i većem percipiranom političkom riziku, koji i dalje ograničavaju interesovanje stranih investitora.

U svom izveštaju o tržišnim kretanjima (koji je u celosti dostupan na LINKU), napomenuli su i da izostaju nagoveštaji da će doći do značajnijeg preokreta u kratkom roku.

Ko se još loše kotirao i zašto?

• Jakarta Composite Index

Najveći pad imao je Jakarta Composite Index iz Indonezije, koji je izgubio gotovo 29 odsto. Indonezijsko tržište obojila je zabrinutost oko statusa zemlje na MSCI-jevoj (Morgan Stanley Capital International - kompanija koja ocenjuje tržišta i pravi berzanske indekse) listi tržišta u razvoju, pitanja transparentnosti tržišta i ograničenog slobodnog prometa akcija. MSCI je u junu rešio da do novembra odloži odluku o tome da li će, u okviru svoje klasifikacije, Indoneziji sniziti status tržišta akcija sa "tržišta u razvoju" na "tržište u nastajanju", dajući zemlji još vremena da sprovede reforme.

• MSE Top 20

A odmah posle beogradskog referentnog indeksa nalazi se mongolski MSE Top 20, koji je početkom godine čak postigao rekord, ali je nakon toga očekivano došlo do korekcije. Korpu najvažnijeg indeksa Mongolske berze za 2026. godinu (berza ažurira korpu na godišnjem nivou) čini dvadeset kompanija predvođenih dominantnim bankarskim sektorom, rudarskim gigantom Tavantolgoi i vodećim domaćim proizvođačem pića APU.

• MONEX

Slično domaćoj berzi, pad MONEX Indexa susedne Montenegroberze od početka godine posledica je pre svega slabe likvidnosti crnogorskog tržišta kapitala, gde mali broj transakcija i koncentracija trgovanja u nekoliko akcija mogu snažno uticati na kretanje indeksa. Korekcija je došla nakon dvocifrenog rasta MONEX-a tokom 2025. godine, kada je indeks porastao za oko 14 odsto.

Depositphotos

Na crvenoj listi nalaze i druga tržišta koja su se suočila sa kombinacijom domaćih problema i svetskog povlačenja kapitala, vođenog smanjenjem izloženosti najuspešnijim tehnološkim akcijama i povećanim oprezom dok se čekalo na napredak u mirovnim pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Irana.

• QE Index

Za katarski QE Index pad od početka 2026. čini se da je prouzrokovan mešavinom faktora - od pojačane prodaje stranih investitora i opreznosti pred objavu poslovnih rezultata kompanija, do neizvesnosti usled geopolitičkih tenzija i očekivanja po pitanju inflacije i monetarne politike. Posle novih napada u Iranu tokom vikenda, katarski indeks pao je za 1,5 odsto, a pad su predvodile akcije najveće banke u Kataru i kompanije koja upravlja transportom prirodnog gasa.

• Hang Seng China Enterprises Index

Hang Seng China Enterprises Index sa Hongkonške berze pao je za oko devet odsto u 2026, a tržište medveda usledilo je pošto je raspoloženje investitora pogoršano slabom potrošnjom i padom poverenja u kompanije iz oblasti elektronske trgovine.

• SENSEX

Indijski SENSEX takođe je oslabio jer su investitori korigovali pozicije nakon prethodnog snažnog rasta i visokih valuacija indijskih akcija, pa su pojedini analitičari ocenili da je reč o uobičajenoj tržišnoj korekciji, a ne promeni dugoročne tendencije. Drugi izveštaji su pak ukazivali na to da je pad došao u okolnostima rasta cena nafte, koja je posebno važna za Indiju kao jednog od najvećih svetskih uvoznika te sirovine, kao i da su dodatnu zabrinutost investitora izazvali slabljenje rupije, odliv stranog kapitala i strahovi da bi razvoj veštačke inteligencije mogao da ugrozi poslovne modele indijskih IT kompanija.

• Colombo All Share Price Index

Slab rezultat Colombo All Share Price Indexa berze u Šri Lanki donekle se objašnjava iscrpljenošću tržišta posle rekorda početkom godine, a koja dovodi do slabog prometa i pada aktivnosti, uz odliv stranog kapitala. Centralna banka Šri Lanke skrenula je pažnju na spoljne rizike po privredu, očekivanja više inflacije i volatilnost kursa, između ostalog.

• MASI Free Float Index

Pad posle snažnog rasta u prethodnom periodu i povlačenje investitora iz akcija usled opreznijeg raspoloženja bili su ključni razlozi pada i kada je reč o marokanskom MASI Free Float Indexu. Posle skoka rudarskih akcija, investitori su počeli da realizuju dobit na kompanijama poput Managema i SMI-ja. Rudarska preduzeća prethodno su bila među najvećim dobitnicima zbog rasta cena metala.

• BLOM Stock Index

Konačno, BLOM Stock Index je glavni indeks Bejrutske berze koji obuhvata sve trenutno listirane akcije - ukupno njih devet. Trenutno je pod pritiskom slabosti bankarskih akcija: Bank Audi, BLOM Bank i Byblos Bank, koje vuku indeks naniže. Akcije najveće nekretninske firme u zemlji Soliderea - koje inače dominiraju trgovanjem na berzi - oporavljaju se posle pada od oko 30 odsto u 2025. Investitori su poslednjih meseci obazrivi zbog posledica dugotrajne finansijske i političke krize u Libanu, kao i neizvesnosti oko povrata depozita i restrukturiranja bankarskog sektora.

A ko su pobednici prvog polugođa?

• GSE Composite Index

Najveći skok - od skoro 70 odsto, postigao je ganski berzanski indeks GSE Composite Index, dok se investitori klade na oporavak zemlje nakon dužničke krize. Gana je krajem 2022. otpočela program restrukturiranja domaćeg državnog duga, kako bi smanjila pritisak otplate kamata i vratila javne finansije na održiv put. Do toga je došlo jer su se tokom pandemije i nakon rasta kamata širom svetskom, državne finansije znatno pogoršale: dug je brzo rastao, valuta je oslabila, inflacija je skočila, a troškovi servisiranja duga postali su preveliki, pa vlada više nije mogla da ih održava bez restrukturiranja.

Zgrada poslovnog centra Cedi House u Akri (Gana), u kojoj se nalazi Ganska berza | Bloomberg

Program je pogodio finansijski sektor budući da su banke, osiguravači i penzioni fondovi držali veliki deo državnih obveznica. Zbog otpisa dela vrednosti i promenjenih uslova, mnoge finansijske institucije morale su da evidentiraju gubitke. S tim u vezi, ganski indeks snažno je porastao u 2026. prvenstveno zahvaljujući padu kamatnih stopa i oporavku finansijskog sektora. Referentna stopa centralne banke smanjena je sa 28 na 14 odsto, što je povećalo atraktivnost akcija u odnosu na državne hartije, dok su banke predvodile rast nakon stabilizacije bilansa posle dužničke krize i programa preuređenja domaćeg duga.

• KOSPI

Ispod ganskih deonica, na listi najuspešnijih akcijskih indeksa je korejski KOSPI, koji je u tekućoj godini snažno porastao zahvaljujući rastu akcija proizvođača memorijskih čipova, predvođenih Samsung Electronicsom i SK Hynixom. Investitori su se kladili da će razvoj veštačke inteligencije doneti dugoročan rast potražnje za naprednom memorijom, posebno čipovima koji se koriste u AI serverima, što je pokrenulo snažan rast korejskog tehnološkog sektora.

Dodatni zamah tržištu dali su ETF-ovi (engl. exchange traded fund - fond kojim se trguje na berzi) sa polugom (više o tome kako funkcioniše sistem finansijskih poluga pročitajte u zasebnom tekstu), koji nude veću izloženost prema pojedinačnim akcijama poput pomenutih tehnoloških lidera. Međutim, ista ta poluga kasnije je pojačala korekciju, jer su ti proizvodi, nakon pada akcija proizvođača čipova, morali automatski da prodaju deo imovine kako bi smanjili izloženost. 

• TUNINDEX

Dalje, tuniski TUNINDEX je ove godine snažno porastao zahvaljujući oporavku finansijskog sektora, koji predvode banke. Investitore su ohrabrili povoljniji makroekonomski uslovi - jači tuniski dinar, pad cena nafte i očekivanja stabilnijeg poslovnog okruženja za kompanije. Rast je dodatno podstaknut činjenicom da su tuniske akcije prethodnih godina bile potcenjene, pa je povratak interesovanja ulagača doveo do snažnog rasta cena.

Među najuspešnijima i indeks nigerijskih akcija | Bloomberg

• NGX All Share Index

NGX All Share Index Nigerijske berze ove godine takođe se može pohvaliti zavidnim rastom. Uzlet nije bio rezultat izolovanog uspeha pojedinačnih akcija, već široko zasnovanog rasta koji je obuhvatio gotovo sve sektore - predvođene naftnom, gasnom i industrijskom granom. Dok su institucionalni investitori bili usmereni na stabilne gigante poput Aradel Holdingsa (firme specijalizovane za istraživanje, proizvodnju i preradu nafte i gasa) i Seplat Energyja (vodeće nezavisne energetske kompanije fokusirane na eksploataciju nafte i prirodnog gasa), tržište je dodatno osnažio talas malih investitora u potrazi za prinosima koji bi nadmašili inflaciju.

• TAIEX 

Tajvanski berzanski indeks TAIEX obeležio je prvu polovinu 2026. impresivnim zamahom, učvršćujući poziciju Tajvana kao pete najvrednije berze na svetu. Ovaj tržišni uspon primarno je poguran tehnološkim sektorom, usled svetske euforije oko veštačke inteligencije i rekordnih izvoznih narudžbina. Investitori su fokus držali na gigantima poput kompanije TSMC (najveći svetski nezavisni proizvođač poluprovodnika, koji proizvodi čipove za tehnološke teškaše poput Applea i Nvidije) i firme MediaTek (vodeći svetski dizajner čipova za pametne telefone i pametne uređaje), čiji su rezultati direktno diktirali dinamiku tržišta.

Uz rast bruto domaćeg proizvoda, tajvansko tržište kapitala potvrdilo je svoju ulogu ključnog čvorišta u svetskom lancu snabdevanja tehnološkom opremom, mada pojedini analitičari upozoravaju da bi rastući koeficijenti vrednovanja i potencijalne promene kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama mogli doneti pojačanu volatilnost u narednom periodu.

• BET

Bukureštanska berza proživljava svoje možda i najdinamičnije razdoblje, uz skok indeksa BET od preko 40 odsto od početka godine i očekivan rekordni obim trgovanja od 2,5 miliona transakcija na godišnjem nivou. Rezultat je odraz sinergije strukturnih promena na tržištu i snažnog priliva novog kapitala. S jedne strane, ekspanzija ETF-ova koji pasivno prate indeks BET stvorila je automatsku tražnju za akcijama, što je, uz tendenciju "kupi i drži" institucionalnih investitora, drastično smanjilo količinu akcija dostupnih za slobodno trgovanje (engl. free float). S druge strane, kako je istakao predsednik berze Radu Hanga, tržište je ojačano masovnim interesovanjem građana - broj otvorenih investicionih računa ubrzano raste ka iznosu od 400.000, dok se dnevna likvidnost gotovo udvostručila na 120 miliona leja.

Analitičari upozoravaju da ovakva dinamika, vođena pre svega automatizovanim nalozima za kupovinu, zahteva oprez jer rastuća volatilnost i moguća precenjenost pojedinih plavih čipova, poput Hidroelectrice (najveći proizvođač električne energije u Rumuniji), nose rizik od formiranja špekulativnog balona.

Bloomberg

• BIST 30

Tursko tržište kapitala u 2026. godini nastavlja da se suočava sa izraženim političkim i geopolitičkim turbulencijama, ali je indeks BIST 30 Istanbulske berze demonstrirao otpornost kako je tržište svedočilo povratku stranih investitora. Suočeni sa kamatnim stopama za komercijalne kredite koje premašuju 50 odsto, holding kompanije i državni fondovi su se okrenuli ubrzanoj prodaji postojećih paketa akcija. Umesto skupog bankarskog zaduživanja, ovi vlasnici koriste visoku potražnju stranih institucionalnih investitora da kroz prodaju dela svog vlasništva dođu do gotovine, koju zatim reinvestiraju u poslovanje samih kompanija. Time su novim ulagačima omogućili strateški ulazak u vlasničku strukturu po cenama koje su, nakon nedavnih nestabilnosti, postale privlačnije.

• MSX 30

Tu je i Maskatska berza (Oman) koja je zaključila prvu polovinu godine kao najuspešnije tržište kapitala u regionu Zaliva. Nasuprot regionalnim kolebanjima usled eskalacije sukoba u Iranu i neizvesnosti oko bezbednosti pomorskih ruta u Ormuskom moreuzu, uspeh berzanskog indeksa MSX 30 počiva na fundamentalnim osnovama: poboljšanom poslovanju javnih akcionarskih društava i znatno povećanom prilivu kapitala. Moglo bi se reći da je Maskatska berza postala magnet za lokalne i regionalne investicione fondove koji su, ohrabreni pozitivnim ekonomskim pokazateljima i stabilnim prinosima u sektorima bankarstva, energetike i telekomunikacija, prepoznali priliku za strateško pozicioniranje.

• SET

Za rast indeksa SET Tajlandske berze od skoro 30 odsto takođe se ima zahvaliti prilivu stranog kapitala, koji je u Tajlandu prepoznao sigurnu luku usled svetskih sukoba. Osim stabilizacije domaćih političkih prilika i otpornosti nacionalne valute, berza je tržišni zamah iskoristila za pokretanje strateške transformacije: deregulacijom procedura za inicijalne javne ponude i fokusom na tehnološki sektor i industriju električnih vozila, Tajland nastoji da privuče multinacionalne kompanije i osigura dugoročnu konkurentnost. Mada se očekuje da ovo tržište kapitala zadrži pozitivan zamah zahvaljujući oporavku domaće privrede i nižim troškovima energije, analitičari upozoravaju da bi svetska neizvesnost i dostignuti nivoi vrednosti akcija mogli značajno da ograniče prostor za dalji rast u kratkom roku.

Depositphotos

• BUX

Konačno, budimpeštanski indeks BUX ove godine bio je vođen pre svega političkom promenom koja je investitorima vratila optimizam. Nakon snažnog prolećnog rasta podstaknutog izbornom pobedom stranke Pétera Magyara i i najavama o okretanju ka tesnoj saradnji sa Evropskom unijom, Budimpeštanska berza je u junu potvrdila svoj zamah, zabeleživši rast od 3,9 odsto. Pažnja investitora pomerila se tako sa izbornih obećanja na fundamentalnu profitabilnost plavih čipova, poput banke OTP i naftne kompanije MOL, ali i na makroekonomske pokazatelje, uključujući pad inflacije i ciklus smanjenja kamatnih stopa, što BUX indeks postavlja na čvršće temelje.