Pregovori o NIS-u ulaze u završnicu uprkos političkim i globalnim tenzijama

Političke promene u Mađarskoj otvorile su pitanje buduće strategije Mol Grupe, u trenutku kada je globalno snabdevanje naftom poremećeno zbog rata na Bliskom istoku, a odnosi Budimpešte i Kijeva napeti. Međutim, stručnjaci smatraju da ove promene neće u većoj meri uticati na opredeljenje mađarske naftne kompanije da kupi ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS). U interesu je Mol-a i da zadrži rafineriju u Pančevu jer bi mu to omogućilo širenje na druge zemlje regiona, kaže TV Bloomberg Adria Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta. 

"Ne mislim da će tu biti problema (u pogledu kupovine udela u NIS-u) jer su prvi utisci veoma pozitivni. Budući premijer (Mađarske Peter Magyar) jasno je stavio do znanja Mol-u da ne može prosto sam zaključi taj ugovor, što je sasvim logično jer, da može, on bi ga dosad zaključio", kaže Aćimović.

 

On dodaje da je očigledno da će se nova vlast veoma aktivno uključiti, jer je na kraju Mađarska ta koja kao država treba da kupi "taj udeo u NIS-u", iako je Magyar "zamolio" Mol da odloži isplatu dividendi za treći kvartal. 

Rok za sklapanje kupoprodajnog ugovora je 22. maj, a Magyar treba da položi zakletvu 9. ili 10 maja. Ova kupoprodaja će, po svemu sudeći, morati da ima njegovo zeleno svetlo.

Na sastanku deoničara Mola 10. aprila usvojen je poslovni izveštaj za 2025. koji predviđa isplatu dividendi od ukupno 610 miliona evra (241 milijarda forinti) koju će, kako su preneli mediji, Mol odložiti za treći kvartal. 

Prema najavama srpskih zvaničnika, delegacija Mol-a od vikenda boravi u Beogradu kako bi sa zvaničnicima Vlade Srbije razgovarala o rešavanju pitanja u vezi sa kupovinom udela u NIS-u. Jedno od strateških pitanja za Srbiju jeste nastavak rada rafinerije u Pančevu. Nakon intenziviranja pregovora o kupovini udela u NIS-a pominjana je mogućnost da emiratski ADNOC-a učestvuje u rešavanju tog pitanja, odnosno da preuzme rafineriju i Petrohemiju.

Aćimović ocenjuje da neće biti nikakivh poteškoća kada je reč o rafineriji u Pančevu, navodeći da bi Mol kupovinom udela u NIS-u dobio i treću proizvodnu lokaciju, pored lokacija u Mađarskoj i Slovačkoj, odakle bi pokrivao srpsko, ali i regionalno tržište. 

 

MOL Group

"Rafinerija u Pančevu će biti poptpuno orijentisana na zadovoljene balkanskog tržišta. To znači da će sa svojim kapacitetom od 4,4 miliona koliko Pančevo može da preradi, pokušati ne samo da zadovolje tržište kod nas već i da se prošire na tržište Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonija, pa i u nekom trenutku možda Albanije", kaže Aćimović.

Sličnu ocenu u vezi sa strategijom Mol-a u kontekstu globalnih potresa zbog rata SAD sa Iranom ranije je izneo Attila Holoda, direktor konsultantske firme Aurora Energy i dugogogodišnji menadžer u toj kompaniji. On je za Bloomberg Adriju nedavno rekao da tekuća situacija na globalnom tržištu neće uticati na pregovore o vlasništvu o NIS-u pošto je reč o o dugoročnoj strateškoj inicijativi usmerenoj na širenje Mola u regionu. Holoda je takođe ocenio da bi uključivanje srpske rafinerije znatno doprinelo stabilnosti kombinovanog sistema snabdevanja Mola.

Ko će prvi popustiti - Mađarska ili Ukrajina

Za Mol, pored globalnih poremećaja izazvanih sukobom na Bliskom istoku, problem predstavlja transport ruske nafte preko naftovoda "Družba" koji je početkom godine oštećen u ruskim napadima na Ukrajinu. Budimpešta optužuje Kijev da odugovlači s popravkom naftovoda a Magyar je nakon izbora pozvao Ukrajinu da što pre obnovi tu infstrukturu. 

Aćimović je ocenio da Magyar ima vrlo specifičan odnos sa Rusima u smislu da ti odnosi jesu prijateljski, made ne tako bliski kao odnosi Moskve i dosadašnjeg premijera Victora Orbana. "Oni će sesti da iz ekonomskih razloga i interesa da pregovaraju", kaže on.

Prema njegovim rečima, ostaje da se vidi kakav će biti rasplet kada je reč o odnosima Mađarske i Ukrajine, odnosno da li će prva Mađarska deblokirati novac koji je Evropska unija namenila Ukrajini ili će biti obnovljen transport ruske nafte kroz naftovod "Družba" koji, kako navodi, očigledno nije bio tehnički neispravan već se nafta politički zadržavala da bi se naštetilo Orbanu na izborima.

Pritom, novoizabrni mađarski premijer nema ništa protiv odobravanja novca Ukrajini, a to je uvideo i Orban, kaže Aćimović.

Dokle se stiglo u pregovorima o NIS-u

Pitanje preuzimanja ruskog udela u NIS-u rešava se na dva koloseka - o kupoprodajnom ugovoru pregovaraju Mol i Gazpromneft, a u te razgovore se uključio i ADNOC (Abu Dhabi National Oil Company) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), kao moguća zainteresovana strana za Rafineriju i Petrohemiju u Pančevu.

Gazpromneft i Mol su se usaglasili oko preuzimanja ruskog udela, dok Srbija i Mađarska rade na rešavanju preostalih pitanja u vezi s NIS-om u okviru pregovora o međudržavnom sporazumu u oblasti energetike. U tom cilju delegacija mađarske naftne kompanije je došla u Beogradu gde će sa zvaničnicima Vlade Srbije razgovarati o ugovoru akcionara.

Prema navodima srpskih zvaničnika, pregovori o preuzimanju ruskog udela u NIS-u privode se kraju i Beograd očekuje da će sve biti usaglašeno do 22. maja kada ističe rok, do kada je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog ministarstva finansija (OFAC) produžila period za pregovore. Međutim, stručnjaci smatraju da je ostalo još malo vremena.

 

Šta je u igri

Srbija koja ima 30 odsto udela u NIS-u namerava da kupi još pet odsto akcija. Takođe, Beograd želi da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi u punom kapacitetu i da Mol preuzme ili zameni obaveze na koje se NIS ranije obavezao, kao strateški važne za Srbiju.

Prodajom NIS-a prestaju da važe zaštitne klauzule iz prethodnog ugovora koji se sklopljen 2008, a koje su garantovale zaštitu domaće naftne industrije. Ugovor o prodaji NIS-a iz 2008. godine potpisan je između države Srbije kao vlasnika i ruske državne energetske kompanije Gazpromneft. Taj ugovor, vredan 400 miliona evra, bio je je deo šireg energetskog sporazuma između Srbije i Rusije, koji je obuhvatao i saradnju u gasnom sektoru.

Te klauzule uključuju nastavka rada rafinerije, obavezu modernizacije rafinerije, očuvanja tržišnog učešća kako u veleprodaji i u maloprodaji NIS-a, investicione obaveze, obaveze po osnovu socijalnog programa, obaveze koje se tiču isplate neto profita kroz dividend, rekao je ranije za RTS profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić.

U tom kontekstu, jedno od najvažnijih pitanja je sudbina rafinerije u Pančevu, s obzirom da Mol Grupa već ima četiri rafinerije i dva petrohemijska pogona u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj. Otkako su se pregovarili intenzivirali, spekulisalo se da se ADNOC uključuje u njih upravo zbog rešavanja pitanja rafinijerije. Prilikom posete UAE početkom februara, pre početka rata na Bliskom istoku, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da su čelnici ADNOC-a potvrdili da im je cilj da rafinerija nastavi da radi i da povećava kapacitete u budućnosti u skladu sa zahtevima tržišta.

Ministarstov energetike /Nenad Kostić

Geostrateška neizvesnost kao dodatni izazov

Međutim, sada se postavlja pitanje i da li će emiratska kompanija biti spremna na taj korak s obzirom da se UAE suočavaju sa brojnim problemima zbog sukoba na Bliskom istoku. Rat sa Iranom koji je počeo 28. februara i proširio se na region, poremetio je izvoz nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG) iz UAE, jer se veliki deo izvoza odvija kroz Ormuski moreuz. Zbog toga je privremeno smanjena proizvodnja.

U kontekstu tog rata, postavlja se čak i pitanje da li je Rusiji i dalje u interesu da pregovara o prodaji udela u NIS-u, usled promenjenih geopolitičkih okolnosti u kojima njeni energenti ponovo dobijaju na značaju. Američki predsednik Donald Trump je u martu doneo privremeno izuzeće za rusku naftu na moru i, ukoliko se rat produži, ove mere bi mogle da se produže ili prošire.

U međuvremenu, OFAC je produžio licencu za rad NIS-u na još 60 dana, odnosnodo 16. juna. Ovo telo je produžilo do tada i licencu Jadranskom naftovodu (Janaf), kojim se transportuje nafta do rafinerije u Pančevu.

 

NIS

OFAC je više puta produžavao, na zahtev srpske naftne kompanije, operativnu licencu NIS-u tokom prošle i ove godine. NIS se pod sankcijama SAD nalazi od januara 2025, a sankcije su u punom obimu na snagu stupile 9. oktobra te godine. OFAC je takođe ranije izdao licencu akcionarima i zainteresovanim stranama za pregovore o promenama u vlasničkoj strukturi NIS-a prvo do 24. marta, a zatim je taj prok produžio do 22. maja.

U januaru je objavljeno da su ruski Gazpromneft, kao većinski vlasnik NIS-a, i Mol potpisali okvirni obavezujući sporazum prema kome će Mol kupiti Gazpromov kombinovani udeo od preko 56 odsto. Kasnije su mađarski zvaničici potvrdili da su se dve kompanije postigle saglasnost oko sporazuma. Transakcija, potencijalno vredna 1,4 milijarde evra, čeka na odobrenje OFAC-a.

NIS negativno uticao na privedni rast i berzu

Sankcije NIS-u se neminovno negativno odražavaju na industriju i ukupan učinak srpske privrede, kao i na Beogradsku berzu. U poslednjem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) autori su uočili da je segment proizvodnje koksa i derivata nafte, izolovano posmatrano, ključna oblast kojoj se može pripisati pad prerađivačkog sektora. To je konstatovano na osnovu analize za prva dva meseca 2026.

Kako se navodi, realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca ove godine međugodišnje uvećan za oko 1,9 odsto, što je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine, a negativan doprinos imala je upravo ova grana industrije.

 

.

 

Ključni problem za prerađivački sektor i dalje predstavlja otežan rad rafinerije nafte u Pančevu, ali i malaksala industrija u mnogim evropskim zemljama, s druge strane, navodi se u analizi. 

Kada je reč o Beogradskoj berzi (Belex), suspenzija trgovanja akcijama NIS-a od januara 2025. zbog američkih sankcija ostavila je vidljivu prazninu u dubini tržišta koja do danas nije popunjena, navodi se u analizi Bloomberg Adrije.

U 2025. NIS je imao neto gubitak od 5,6 milijardi dinara, naspram dobiti od 10,1 milijardi dinara godinu ranije. Samo u četvrtom kvartalu neto gubitak bio je 5,3 milijarde dinara, u poređenju s dobiti od dve milijarde dinara u istom tromesečju 2024.

U pisanju pomogla Vesna Damjanić