Zašto interes ADNOC-a za NIS verovatno nije priča o Petrohemiji

Posle meseci neizvesnosti oko sudbine Naftne industrije Srbije (NIS), najnoviji razvoj događaja pažnju industrije sada okreće i prema budućnosti pančevačke HIP Petrohemije, najvećeg proizvođača petrohemijskih proizvoda u Srbiji i značajnog igrača u hemijskoj industriji jugoistočne Evrope.

Dogovorom između sankcionisanog ruskog Gazprom Nefta (koji zajedno sa Gazpromovom firmom Intelligence drži 56,15 odsto akcija u NIS-u) i mađarske energetske grupe Mol, planira se da sva imovina koja je pod većinskim vlasništvom ruske strane - uključujući i Petrohemiju - bude prodata Molu. Transakcija, potencijalno vredna 1,4 milijarde evra, čeka na odobrenje OFAC-a (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu inostrane imovine), a očekuje se da mađarski partner zvanično preuzme NIS do polovine marta.

Međutim, u igri za naknadno sticanje vlasničkih udela u NIS-u (pošto se zaključi zasad još nepotvrđena transakcija između ruskih i mađarskih predstavnika) su država Srbija (koja najavljuje da će podići svoj udeo za pet odsto) i emiratski investitor Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC), za kog se očekuje da će preuzeti manjinski udeo u okviru pomenutih 56,15 odsto koje namerava da kupi Mol. Kao jedno od objašnjenja zbog kojih bi ADNOC to uradio pominjao se njihov interes za Petrohemiju, mada se među stručnom javnošću mogu čuti i argumenti koji pokazuju da takav potez ne bi imao očiglednu stratešku logiku i da su ambicije arapskog preduzeća značajno veće.

Iz Petrohemije su odbili da odgovore na upit Bloomberg Adrije, dok iz Samostalne sindikalne organizacije HIP-Petrohemija do objave članka nisu podelili svoje uvide o tome ima li nagoveštaja da bi ADNOC zaista preuzeo pančevačku petrohemijsku kompaniju i šta bi to značilo za njeno poslovanje. Komentar o ovoj temi nije pružio ni ADNOC.

"Kada je reč o Petrohemiji, mislim da je potpuno nerealno očekivati da neka velika svetska multinacionalna kompanija dođe i preuzme samo Petrohemiju, koja se, prvo - bavi proizvodnjom plastičnih kesa i vodovodnih cevi; i drugo - koja je potpuno zavisna od NIS-a. Dakle, proizvodi koji se koriste u petrohemiji nastaju kroz proces krekovanja sirove nafte i bez NIS-a Petrohemija jednostavno ne može da funkcioniše, pa je pitanje zašto bi neko pristao da trpi toliki stepen zavisnosti", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Podsetimo, sa obustavom rada u NIS-ovoj Rafineriji u Pančevu početkom decembra, stala je i Petrohemija. U saopštenju od 19. januara, iz NIS-a su potvrdili da rafinerija ponovo radi, te da je ona ključna za rad Petrohemije, "čije ponovno pokretanje zavisi od raspoloživosti sirovina za preradu, kao i dugoročnih odluka koje se odnose na omogućavanje obavljanja operativnih aktivnosti NIS-a".

Preduzeće zasad nije javno saopštilo da li se rad u petrohemijskom ogranku normalizovao. "Ne znam da li je Petrohemija proradila, pitanje je da li imaju dovoljno sirovina, jer sada verovatno manji procenat u tom krekovanju ide na sirovine koje se koriste u Petrohemiji. Pretpostavljam da je potrebna veća količina nafte da se preradi da bi bilo dovoljno da Petrohemija može da funkcioniše. Ali, treba reći, nema nikakvih dilema da će ona raditi, jer i NIS ne zna šta da radi s tim materijama, to je za njih nešto što ne mogu da koriste u svom procesu proizvodnje dalje", pojašnjava Savić.

Prema njegovoj proceni, ulaskom ADNOC-a u NIS arapski partneri će "verovatno obezbeđivati naftu, što će disperzovati nabavku nafte, a što će dalje dovesti do toga da ta cena nafte kao trošak može da bude značajno niža". Drugim rečima, to znači da bi ADNOC mogao imati veliki značaj u NIS-u.

Bloomberg

Istovremeno, reč je o kompaniji sa zavidnim finansijskim potencijalom, što je dobrodošlo za Mol, jer ga time značajno ojačava. "Mislim da nije srpska ideja bila da ADNOC dođe, rekao bih da je to ideja mađarske strane, jer zašto bi Mol delio vlasništvo, ako nema interesa za to? E sad, da li će Mol deliti i upravljačka prava sa ADNOC ostaje da se vidi." Verovatnije je, ističe, da će biti uspostavljen sistem u kom će upravljačka moć biti u rukama Mola, iako oni neće držati većinski vlasnički udeo u NIS-u. Takođe je moguća varijanta u kojoj bi Mol i ADNOC napravili posebnu kompaniju samo za upravljanje - nezavisno od vlasništva države Srbije i malih akcionara - u kojoj bi se definisali odnosi između mađarske i arapske firme.

Sagovornik Bloomberg Adrije skreće pažnju na to da Mol već poseduje druge rafinerije u ovom delu Evrope, u kojima može i dalje da koristi rusku naftu, te da ulazak u vlasništvo NIS-a u perspektivi ADNOC-u otvara prostor za ulazak u priču koja bi bila veća i od poslovanja u Srbiji, ali i od samog Mola. "Arapi već imaju dobru saradnju sa Rusima i ulaze na ovaj prostor sigurno ne samo zbog nekoliko odsto u NIS-u, već i zbog trajnih uticaja, veza i interesa", navodi Savić, uz ogradu da je reč o pretpostavkama i poslovnoj logici.

Zasad se spekuliše da bi ADNOC mogao steći tek pet odsto akcija, ali profesor podseća da je to "bogata kompanija", kojoj "nije važno da li će biti pet 15 ili 25 odsto" - umesto toga, važnija im je orijentacija na matični Mol, a ne samo na Molovo prisustvo u Srbiji. "Ko kaže da ADNOC ne bi mogao ući u vlasništvo rafinerije u Mađarskoj ili nekog drugog segmenta Molovog poslovanja? A to odgovara i Molu, koji time diverzifikuje kupovinu nafte, uvlačeći multinacionalnu kompaniju koja proizvodi i distribuira naftu u svoje vlasništvo."

Zašto bi ADNOC-u bila zanimljiva Petrohemija

Podsetimo, profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić prošle nedelje je rekao da ADNOC ima jasan interes da uđe u transakciju za NIS, "možda prvenstveno zbog Petrohemije u Pančevu, jer on nastoji da se specijalizuje upravo u petrohemijskoj industriji". Udeo ADNOC-a bio bi, kako je kazao Lukić za Bloomberg Adria TV, "veoma skroman" i "vezan za ono što ADNOC može da donese Petrohemiji", pri čemu profesor nije isključio mogućnost ni da se Petrohemija odvoji od NIS-a, što bi bila stvar dogovora ADNOC-a i novog vlasnika.

Ovih dana u sličnom tonu govorili su i drugi ekonomisti, uključujući Veljka Mijuškovića, koji je kazao da će budućnost Petrohemije biti pitanje dogovora između Mola i ADNOC-a, uz ocenu da Petrohemija ima veći strateški značaj za ADNOC. Broker Branislav Jorgić je naveo da je ADNOC "zainteresovan za razvoj oblasti kojom se bavi Petrohemija, tako da nije isključeno da to bude predmet posebnog dogovora".

Osnovana 1971, naftna kompanija iz Abu Dabija je jedna od najvećih naftnih kompanija globalno i ključni igrač u energetskoj strategiji Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Poslovne oblasti kompanije grupisane su u tri kategorije: proizvodnja nafte i gasa; rafinerije, petrohemija, marketing i trgovina; niskougljenične tehnologije i međunarodni razvoj. Na svetskoj sceni ADNOC poslednjih godina ubrzano širi svoj energetski i petrohemijski portfolio.

U Evropi je prisutan kroz kombinaciju strateških partnerstava, vlasničkih udela i trgovačkih operacija. Kao jedna od ključnih transakcija ističe se kupovina 24,9 odsto udela u austrijskoj firmi OMV AG od Mubadala Investment Companyja, što pozicionira ADNOC kao značajnog akcionara u evropskom energetskom sektoru. Prethodno je ADNOC stekao udeo u jednoj od vodećih evropskih petrohemijskih kompanija Borealis, kupovinom celokupnog udela koji je holandski OCI Global držao u firmi za proizvodnju đubriva i hemikalija Fertiglobe postali su većinski akcionar iste, a nedavno su dobili i uslovno odobrenje Evropske unije (EU) za svoju ponudu od 14,7 milijardi evra za nemačku hemijsku kompaniju Covestro, između ostalog. 

NIS preuzeo Petrohemiju pre nekoliko godina

Petrohemija je 2023. prešla u ruke NIS-a. Ugovor o strateškom partnerstvu potpisan je uoči početka rata u Ukrajini, ali se njegovo dovršavanje nekoliko puta odlagalo. Razlog za to su bile sankcije ruskim kompanijama, jer Petrohemija većinu svojih proizvoda izvozi u Evropsku uniju (EU).

Depositphotos

Ministarstvo privrede, NIS i Petrohemija potpisali su u decembru 2021. ugovor o strateškom partnerstvu prema kome je NIS postao vlasnik 90 odsto Petrohemije, uz obavezu da će izvršiti novčanu dokapitalizaciju u visini od 150 miliona evra i izgraditi postrojenje za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje. U međuvremenu je promenjena pravna forma preduzeća i Petrohemija je iz akcionarskog društva prešla u društvo sa ograničenom odgovornošću, što je bio deo tog ugovora. 

Država je više od deceniju pokušavala da privatizuje Petrohemiju, koja je prošla kroz proces restrukturiranja i pre nego što je pronađen strateški partner čak se nalazila na listi vodećih izvoznika u Srbiji. Pronalaženje novog vlasnika je bila obaveza i prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), ali nijedan kupac nije bio zainteresovan.

Petrohemija jedina u zemlji proizvodi petrohemijske proizvode, polimere i sintetički kaučuk i ti proizvodi su traženi, ali joj je bio neophodan svež kapital, jer nije imala novca da sama proširi proizvodnju. NIS, kao dugogodišnji poslovni partner, uvek je bio rado viđen kupac pošto su obe firme povezane i funkcionalno i tehnološki i predstavljaju celinu. Ali dugo je država pokušavala da ga privoli da kupi ovu kompaniju. To je učinila tako što joj je otpisala dugove.

(Ažuriran iznos transakcije u drugom pasusu.)

- U pisanju pomogla Marijana Avakumović.