Mali akcionari NIS-a mogli bi da naplate godinu neizvesnosti

Više od godinu dana mali akcionari Naftne industrije Srbije (NIS) posmatraju svoju imovinu bez mogućnosti da je prodaju, dok se oko kompanije gomilaju izazovi i nejasnoće. Najavljena, ali još nepotvrđena prodaja ruskog većinskog udela mađarskoj energetskoj grupi Mol otvara realnu perspektivu ponude za preuzimanje i testira da li će mali ulagači ovu priliku doživeti kao početak nove faze vrednovanja NIS-a ili kao dugo čekanu priliku za tržišnu osvetu nakon što su se našli u poziciji taoca sankcija.

NIS, kompanija koja godinama dominira domaćim energetskim sektorom i predstavlja ključnu kariku u snabdevanju gorivom za Srbiju i širu regiju, obrela se u epicentru jedne od najvažnijih korporativnih tranzicija poslednjih godina. Nakon meseci pregovora, Mol i ruski Gazprom Neft postigli su okvirni dogovor o prodaji ruskog većinskog paketa akcija (56,15 odsto udela), što bi već samo po sebi značajno preoblikovalo vlasništvo nad NIS-om, a događaji koji bi usledili posle toga mogli bi dodatno da promešaju karte u vlasničkoj strukturi naftne kompanije.

I dok su ključni strateški igrači - Srbija, Mađarska i potencijalno partneri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) - fokusirani na političke i geostrateške implikacije transakcije, realna sudbina malih akcionara ostaje aspekt o kojem se manje govori.

U rukama malih akcionara nalazi se nepunih 14 odsto deonica NIS-a (Republika Srbija drži skoro 30 odsto, a ostatak je u vlasništvu ruskih partnera) i ukoliko bi Mol preuzeo ruski udeo, zakonski bi bio u obavezi da preostalim vlasnicima akcija objavi ponudu za preuzimanje. Naime, zakon o preuzimanju akcionarskih društava propisuje da to mora da uradi akcionar koji pređe prag od 25 odsto deonica s pravom glasa (takozvani kontrolni prag). Ovo znači da bi Mol možda stekao još veću porciju akcija, ukoliko se ispostavi da je višemesečna neizvesnost oko subdine NIS-a i nemogućnost trgovanja akcijama tog preduzeća negativno uticala na raspoloženje manjinskih vlasnika i oblikovala ga u smeru prodaje deonica.

"Mišljenja sam da akcionari neće donositi ishitrene odluke, uprkos eventualnoj atraktivnijoj ponudi, imajući u vidu preovlađujuće geopolitiče faktore i rizike", rekao je portfolio menadžer Eclectica Capitala Nikola Stakić, govoreći o tome može li se očekivati da će mali akcionari NIS-a u većem obimu prodati svoje akcije, ako im stigne pomenuta ponuda od Mola.

Kako je podsetio, i u uslovima kada je NIS beležio rekordne rezultate po pitanju profitabilnosti, nije ostvarivao značajno veći obim trgovine u odnosu na višegodišnje proseke.

"S druge strane, naftna energetika se vraća u fokus međunarodne javnosti posle mnogo godina stagnacije, i to može uticati na rastući optimizam nakon preuzimanja. Svakako, jedan broj akcionara će prodati akcije s obzirom na zabranu trgovanja u prethodnom periodu, ali mislim da to neće biti preovlađujući obim", ocenio je sagovornik Bloomberg Adrije.

Podsetimo, zbog američkih sankcija, trgovanje deonicama NIS-a obustavljeno je 14. januara 2025. i do danas nije nastavljeno. Smatra se da do toga neće doći sve dok se situacija u vezi sa ovom kompanijom u potpunosti ne reši. Kada se njima poslednji put trgovalo, deonice su vredele 718 dinara, što je za skoro 30 odsto niže od njihovog vrhunca od 1.020 dinara, postignutog pre više od decenije.

S druge strane, broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić u nedavnoj izjavi nagovestio je da bi se moglo ispostaviti da je dosadašnji razvoj situacije oko naftnog preduzeća destabilizovao investitorsko poverenje u značajnoj meri, ističući rizične implikacije geopolitičkih faktora na korporativnu reputaciju i tržišnu vrednost NIS-a. Treba imati u vidu da su u procesu privatizacije NIS-a građani svojevremeno dobili po pet akcija kompanije, kao i da je od oko 4,8 miliona akcionara NIS-a približno 2,8 miliona tokom proteklih godina prodalo akcije.

"Imamo oko dva miliona akcionara koji su vlasnici NIS-a. Među njima su i građani koji su kupovali akcije na berzi - a takvih ima između nekoliko stotina do možda čak i nekoliko hiljada - i angažovali svoju štednju za kupovinu tih akcija. Oni su strpljivo čekali rešenje problema, evo, već godinu dana i mislim da bi u ovoj konačnoj transakciji morao da se postavi fer odnos prema njima, u smislu da im se omogući da oni koji žele da prodaju svoje akcije, po fer ceni - to i urade", rekao je Jorgić.

Prema rečima brokera, ignorisanje pozicije malih akcionara bilo bi jako loše za razvoj domaćeg tržišta kapitala i ukoliko bi država kojim slučajem donela neki poseban zakon kojim će isključiti navedenu obavezu akcionara koji je prešao kontrolni prag da uputi ponudu za preuzimanje - to bi stvorilo dodatno nepoverenje ovdašnjih investitora. Suprotno tome, kako je rekao, država bi u cilju podrške ovim pojedinačnim ulagačima, u dogovore mogla da uključi obavezu upućivanja ponude za preuzimanje prema malim akcionarima najmanje po transakcionoj ceni koja bude postignuta za ruski vlasnički udeo.

Depositphotos

"Ako to iz nekog razloga nije moguće, onda bi trebalo da sama država uputi ponudu za preuzimanje od tih malih akcionara, opet po toj fer, transakcionoj ceni i to bi bilo dobro za te akcionare, bilo bi dobro za tržište kapitala, a bilo bi dobro i za samu državu, jer bi ona tako mogla da dobije, po mojoj proceni, bar još jedno deset odsto vlasništva u NIS-u, pa da svoj udeo sa sadašnjih tridesetak poveća na oko 40 odsto", smatra Jorgić, dodajući da država ranije nije praktikovala takav model i da su dogovori po pravilu pravljeni na štetu malih akcionara. "Zato nam je i tržište kapitala takvo kakvo jeste. Ovo je prilika da se napravi reset."

Preuzimanje moguće u martu, čeka se na dozvolu OFAC-a

Ministar finansija Siniša Mali u sredu je saopštio da očekuje da Mol zvanično preuzme NIS do polovine marta. Srpsko naftno preduzeće je nedavno podnelo novi zahtev OFAC-u (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu inostrane imovine) da mu dozvoli da nastavi operativni rad, budući da aktuelna licenca za rad važi do 23. januara, a licenca za pregovore do 24. marta. Takođe, na OFAC-u je i da odobri transakciju između ruskih akcionara i Mola, a ukoliko do toga dođe, emiratska kompanija Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC) takođe bi mogla da uđe u vlasničku strukturu NIS, dok bi Srbija naknadno mogla da uveća svoje parče kolača.

"Mađari su rekli da će do roka koji je OFAC dao, dakle do 24. marta, taj ugovor biti potpisan. Ja očekujem da će to biti malo pre, recimo polovinom ili do polovine marta", rekao je Mali.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak je izjavio da ne vidi razlog zbog kojeg operativna licenca ne bi bila produžena nakon 23. januara, kao i da veruje da je preliminarni ugovor između Gasprom Nefta i Mola dovoljan da Amerikanci popuste.

Istakao je da je država uložila mnogo truda kako bi potencijalni kupac Mol garantovao nastavak rada Rafinerije u Pančevu. "Znate li da to neko nije želeo da prihvati odmah? Logično, imaju rafineriju u Bratislavi i Budimpešti, ali mi smo to ubacili u sporazum, da refinerija mora da radi."

Takođe je napomenuo da je država želela da bude većinski vlasnik, ali da u tome nije uspela. "Mi smo poštovali i rusko pravo svojine i njihove želje, mi ćemo uspeti da povećamo procenat vlasništva Srbije."

Kako su zvaničnici ranije najavili, plan je da Srbija stekne još pet odsto NIS-ovih akcija, dok su istovremeno izostale precizne najave o tome koliko bi akcija preuzeo ADNOC, a nepotvrđene procene govore da bi to moglo iznositi oko pet-šest odsto. Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić ocenio je da ADNOC "ima jasan interes da uđe u ovu transakciju, možda prvenstveno zbog HIP Petrohemije u Pančevu, jer on nastoji da se specijalizuje upravo u petrohemijskoj industriji", na isključujući mogućnost ni da se HIP Petrohemija odvoji od NIS-a, "što bi bila stvar dogovora ADNOC-a i novog vlasnika".