Može li Bliski istok da ugrozi pregovore o kupovini NIS-a

Sukob SAD i Izraela sa Iranom poremetili su lance snabdevanja i dosadašnje odnose snaga na tom tržištu. U tom smislu, značajno su se promenile okolnosti u kojima se rešava pitanje ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Mađarska kompanija Mol je u posebno osetljivom položaju jer joj je odranije prekinut dotok ruske nafte preko Ukrajine, ali analitičari smatraju da još nije došlo vreme da se razmišlja o najgorem scenariju, poput obustave pregovora.

Ti scenariji bi mogli uključavati povlačenje Mola zbog nedostatka novca usled skoka cene nafte i teškoća u snabdevanju naftom, ili odustajanje Rusije od prodaje s obzirom na to da je američki predsednik Donald Trump nagovestio da razmatra ukidanje pojedinih sankcija na naftu. On nije precizirao koje bi sankcije mogle da budu ukinute, odnosno kojim zemljama. Mediji su preneli da je Trump razgovarao u ponedeljak telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je podstaklo spekulacije da bi SAD mogle da ukinu određene sankcije Rusiji.

Ruska strana i Mol su se dogovorili oko NIS-a, dok Srbija i Mađarska rade na međudržavnom sporazumu u oblasti energetike, čiji je važan aspekt i preuzimanje udela u NIS-u. U okviru toga, razgovara se o budućnost Petrohemije u Pančevu i mogućnosti da Srbija otkupi pet odsto vlasništva u NIS-u.  

 

 

Attila Holoda, direktor konsultantske firme Aurora Energy, koji je skoro dve decenije radio na menadžerskim pozicijama u Molu, rekao je da veruje da sadašnja situacija na tržištu neće uticati na pregovore o vlasništvu o NIS-u.

"Prilično sam siguran da trenutna situacija na tržištu ne utiče na tekuće pregovore, jer je reč o dugoročnoj strateškoj inicijativi usmerenoj na širenje Mola u regionu, a ne o jednostavnoj reakciji na volatilnost cena energenata", naveo je Holoda u pisanom odgovoru Bloomberg Adriji.

On je rekao da se tekućim promenama na tržištu bavi Molov trgovinski sektor, dok je ulazak u vlasništvo NIS-a dugotrajan i složen proces kupovine udela, zbog čega, kako smatra, kratkoročne tržišne turbulencije verovatno neće uticati na taj proces.

"Bio bih prilično iznenađen kada bi bilo koja strana želela da se povuče iz ovih pregovora, jer je reč o obostranom interesu. Naravno, nikada ne treba reći nikad, ali u međuvremenu kontinuirano i stabilno snabdevanje gorivom u Srbiji u velikoj meri zavisi od uspeha ovih pregovora, dok mađarska naftna kompanija ima jasno izraženu nameru da proširi i ojača svoju tržišnu poziciju na Balkanu", istakao je.

Holoda smatra da bi uključivanje srpske rafinerije znatno doprinelo stabilnosti kombinovanog sistema snabdevanja Mola.

"Uključivanje srpske rafinerije u sistem snabdevanja Mola moglo bi znatno da ojača stabilnost snabdevanja gorivom i da, barem u teoriji, pomogne veleprodajnom tržištu goriva u regionu centralne i istočne Evrope" ocenio je.

Potencijal za za širenje, sve zavisi od srpskog embarga na naftu

Holoda je dodao da to, naravno, zavisi od embarga na izvoz goriva koji je u ponedeljak privremeno uvela Vlada Srbije.

Ocenio je da bi planirane promene u vlasništvu NIS-a bitno doprinele većoj sigurnosti snabdevanja sirovom naftom i gorivom u regionu, kroz povezivanje regionalnih rafinerija i uključivanje srpskog sektora prerade i prodaje nafte krajnim korisnicima (downstream sektor) u Molov lanac snabdevanja.

 

 

                      

Velimir Lukić, profesor Ekonomskog fakultata, povodom prodaje NIS- a u senci rata na Bliskom istoku za Bloomberg Adria TV kaže jednačina je ranije izgledala ovako: Gazpromovo plus srpsko vlasništvo jednako je nemogućnost odvijanja poslovanja. Nova jednačina kaže da Gazpromovo vlasništvo treba da se transformiše u neko strano vlasništvo, MOL-ovo plus ADNOC-ovo vlasništvo plus vlasništvo Republike Srbije jednako može da se posluju. U toj jednačini se sada ADNOC dovodi u pitanje. Ono što znamo jeste da zalivske zemlje trpe ogromne troškove u ovom trenutku. Zalivske zemlje su se orijentisale ne samo ka opskrbljivanju zapadnih tržišta, već su transformisale svoje ekonomije, najviše sektor usluga. Taj sektor podrazumeva turizam, informatičke usluge i finansije.  "U vremenu u kom ste izloženi neposrednoj fizičkoj i egzistencijalnoj opasnosti, kada javne finansije uopšte ne funkcionišu kao ranije, faktički nemate prihode od nafte na koje ste se navikli. Mislim da se oni nalaze u velikoj krizi, u trenutku koji nije baš povoljan po njih i da će sve stvari koje su vezane za njihove inostrane investicije morati da trpe iste posledice".   Prema njegovim rečima, sasvim je sigurno da se finansijska injekcija, odnosno finansijsko učešće ADNOC-a u kupovini NIS-a sada dovodi u pitanje, a ako se dovodi u pitanje finansijsko učešće ADNOC-a, koje je sigurno već bilo više manje dogovoreno, u tom slučaju će morati da se nađu dodatna sredstva koja možda ADNOC neće moći da priloži u ovom trenutku. "Za to će biti potrebno vreme, što znači da iz ove perspektive i sasvim objektivno, radi se o višoj sili i sasvim bi bilo realno da se odobrenje za zaključivanje transakcije prolongira na određeni period, bar dok se ne vidi kako će problemi na strani potencijalnih kupaca na kraju da se reše", smatra Lukić.   -Opširnije pogledajte u videu

  

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Szijjarto, prilikom posete Beogradu krajem februara, rekao je da je Mol više nego udvostručio izvoz ka Srbiji kako prošle zime ne bi bilo problema sa snabdevenošću, a da je NIS spreman da pošalje dodatne količine evrodizela ka Mađarskoj kako bi pomogao snabdevenost i pružio podršku,.

 

 

Srbija je 2025. uvezla iz Mađarske naftna ulja, u koje spada dizel, ali i lož-ulje i mazut, u vrednosti od oko 201 milion dolara, a izvezla u vrednosti od oko 26 miliona dolara. Takođe, Srbija je više uvozila gas iz ove zemlje nego što ga je izvozila. Srpski izvoz tečnog i prirodnog gasa u Mađarsku iznosio je prošle godine oko šest miliona dolara, a uvoz iz te zemlje 191 milion dolara, pokazuju preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Mađarska se suočava sa izazovima zbog poremećaja u transportu ruske nafte kroz Ukrajinu i problema sa dopremanjem ruske nafte preko Jadranskog naftovoda (Janaf) kroz Hrvatsku. Evropska unija je 2022. zabranila transport ruske nafte morskim putem, od čega je bila izuzeta Mađarska, kao zemlja koja nema izlaz na more. Mađarska je iz istih razloga izuzeta od američkih sankcija. EU će od ove godine postepeno ukidati sav uvoz ovog energenta iz Rusije, pre svega gasa. Potpuna zabrana treba da stupi na snagu 1. januara 2028, kada ističu i dugoročni ugovori.

Bloomberg

 

Krajem januara, u sukobima u Ukrajini oštećen je naftovod "Družba", kojim ruska nafta stiže u Mađarsku i Slovačku. Ove dve članice EU optužuju Ukrajinu da odugovlači s popravkama, dok Kijev kaže da mu je potrebno više vremena za završetak radova. Kijev optužuje Moskvu za neselektivne napade na energetsku infrastrukturu, dok Mađarska i Slovačka  nisu optužile Moskvu za izazvanu štetu. Ove dve zemlje su zbog toga blokirale krajem februara novi paket sankcija Rusiji, dok su se odnosi Mađarske i Ukrajine od tada dodatno pogoršali.

Mol pokušava da preko Jadranskog naftovoda (Janaf) dopremi ruske energente, u čemu nailazi na prepreke. Ta grupa je pozvala Janaf da joj pruži garancije kako će propustiti pošiljke ruske sirove nafte koje joj stižu morem, pozivajući se na evropske propise koji to dozvoljavaju ako država članica nema izlaz na more, a isporuka je prekinuta iz razloga na koje članica nije mogla da utiče.

Hrvatska je više puta istakla spremnost Janafa da rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj isporuči dovoljno neruske sirove nafte, po konkurentnim cenama.

Za Mol veći rizik transport preko naftovoda 'Družba' nego sukob na Bliskom istoku

Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović ocenjuje da je za Mol mnogo veći rizik prekid snabdevanja naftovodom "Družba" nego dešavanja na Bliskom istoku. Prema njegovim rečima, ako Mol ne obezbedi rusku naftu, moraće da uvozi mnogo skuplju naftu u slučaju da cene nastave da skaču.

On je rekao da su cene ruske nafte ural (referentni tip ruske nafte, poput severnomorskog brenta kao globalnog referentnog tipa) takođe skakale proteklih dana, ali da je ona i dalje jeftinija u odnosu na druge tipove nafte. Pavlović je dodao da, pored toga, Mol i Rusija verovatno imaju i ugovorene količine i utvrđene dugoročne cene.

"U tom smislu postoji rizik da Mol odustane od kupovine udela u NIS-u jer mu priliv novčanih tokova može biti dramatično erodiran, ali i Rusija može odustati od prodaje jer ima nagoveštaja da bi se u slučaju dužeg perioda poremećaja mogle uknuti sankcije njenom naftnom sektoru", rekao je.

Dodao je da je rano govoriti o najgorim scenarijima, ocenivši da će se, pošto Ormuski moreuz bude odblokiran, cena nafte brzo vratiti na oko 70 dolara po barelu.

Bloomberg

 

Prema njegovim rečima, uloga emiratskog ADNOC-a (engl. Abu Dhabi National Oil Company) još do kraja nije jasna jer će se ta kompanija uključiti u zajedničko preduzeće koja treba da se osnuje. "Ne verujem da će u zamišljenoj kompoziciji vlasništva on biti ta strana koja se povlači, previše je to mala transakcija", rekao je Pavlović za Bloomberg Adriju.

Kako je objavljeno krajem januara, ruski Gazprom Neft, koji je većinski vlasnik NIS-a, i Mol potpisali su okvirni obavezujući sporazum prema kome će Mol kupiti Gazpromov kombinovani udeo od preko 56 odsto. Mol je tada saopštio da bi transakcija mogla da bude završena do 31. marta. Ova transakcija, potencijalno vredna 1,4 milijarde evra, čeka na odobrenje OFAC-a, koji je dao rok do 24. marta da se potpiše kupoprodajni ugovor. U međuvremenu, OFAC je produžio NIS-u licencu za rad koja ističe 20. marta.

U igri za naknadno sticanje vlasničkih udela u NIS- je i emiratski investitor Abu Dhabi National Oil Company, za koji se očekuje da će preuzeti manjinski udeo u okviru pomenutih 56,15 odsto koje namerava da kupi Mol.