Živećemo duže, ali da li će nam novac trajati dovoljno dugo?

Čovečanstvo očekuju velike promene kada je reč o produženju životnog veka i vitalnosti, zahvaljujući napretku u nauci i tehnologijama, što će otvoriti brojna pitanja, uključujući i to kako će ljudi planirati svoju finansijsku budućnost zbog dužeg i aktivnijeg načina života. U takvim okolnostima težište će biti na rešenjima koja objedinjavaju više sektora, poput osiguranja i zdravstva, i diverzifikaciji ulaganja, dok se kao rizici prepoznaju volatilnost, kontinuirana inflacija i održavanje novčanog toka.

Oblast dugovečnosti (engl. longevity) jedna je od najbrže rastućih naučnih i investicionih oblasti na svetu koja se bavi produžavanjem zdravog i aktivnog života i podrazumeva razvoj naprednih biotehnoloških rešenja. Međutim, zdrave navike i stav prema životu ostaju nerazdvojni deo ovog procesa, istakao je Peter Diamandis, američki investitor i stručnjak u oblasti dugovečnosti i inovacija, na skupu" Računamo na duge staze" o dugovečnosti kao globalnom trendu koji je Banca Intesa organizovala u Beogradu.

Diamandis, koji se uključio putem video-linka, naglasio je da nove tehnologije ubrzano menjaju svet i da će čovečanstvo u narednih 10 godina proći kroz promene za kakve mu je ranije bilo potrebno 100 godina. "Živimo u dobu u kome imamo pristup izuzetnim mogućnostima, a uzimamo ih zdravo za gotovo. Napredak tehnologije je izuzetan i ne usporava se", rekao je on i ukazao na značaj veštačke inteligencije (AI), biotehnologije, senzora, genomike i personalizovane medicine za rano prepoznavanje rizika i donošenje boljih odluka o zdravlju i budućnosti.

Foto:  Banca Intesa, Nikola Spasić

 

U sektoru dugovečnosti susreću se ekonomija, nauka i tehnologija, a težište će se sa lečenja bolesti i produžavanja životnog veka premestiti na očuvanje zdravlja, prevenciju i produženje perioda vitalnosti.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj ljudi starijih od 60 godina porašće sa 1,1 milijarde u 2023. na 1,4 milijarde do 2030, a do sredine veka njihov udeo u populaciji nastaviće brzo da raste, što će snažno opteretiti zdravstvene i socijalne sisteme. Prema procenama Bloomberga, ljudi bi širom sveta mogli da žive u proseku 3,3 godine duže kada bi države bolje iskoristile svoje zdravstvene budžete. Globalne neefikasnosti smanjivale su se između 1995. i 2019. sve do pojave pandemije kovida 19, koja je taj napredak prekinula, navodi se u studiji časopisa "The Lancet Global Health". 

Divezifikacija ključna, izazovi volatilnost i inflacija 

Dugovečnost preoblikuje ekonomije, industrije i investicione strategije, i jedan je od najznačajnijih trendova modernog doba. Duži životni vek zahtevaće više resursa i veći rast našeg bogatstva, više prinose naših portfelja. Longevity, dakle, otvara kompleksna finansijska pitanja imajući u vidu da duže životni vek znači i više vremena tokom kog smo izloženi volatilnosti tržišta i inflaciji.

Sa produženjem životnog veka, rizik više ne predstavljaju prerana smrt ili nedovoljno novca posle odlaska u penziju, već kako održati priliv novca tokom dužeg vremenskog perioda za aktivniji život. Ključ će biti u kreiranju stalnog novčanog toka iz glavnice.

U eri dugovečnosti osnovni izazov nije samo kako ostvariti, nego kako i sačuvati vrednost novca, kaže Željko Petrović, član Izvršnog odbora Banca Intesa i direktor Divizije za poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom. On je kao druge izazove naveo volatilnost tržišta i kontinuiranu inflaciju.

Investicioni horizont se produžava

Prema njegovim rečima, finansijsko planiranje dobiće na značaju, a povezivanje osiguranja i upravljanja imovinom, kao i zdravstva, omogućiće da se veća pažnja posveti planiranju života, potrebama u različitim životnim etapama i očuvanju stečenog kapitala.

Ove tri oblasti će se spajati u jedno, sa integralnim i celovitim rešenjima i biće potreban integralni partner koji će pomoći u tom planiranju i dati rešenje, rekao je Petrović i dodao da će se granica između ove tri industrije menjati, ali i priroda finansijskog rizika.

Većina današnjih investicionih strategija zasniva se na pretpostavci da čovek živi oko 80 godina. Međutim, ukoliko buduće generacije znatno više vremena budu u dobrom zdravstvenom stanju, investicioni horizont mogao bi da se produži za još nekoliko decenija. To bi značilo da bi struktura portfelja morala da se menja ne samo u zavisnosti od sklonosti ka riziku, već i u skladu sa novom realnošću dužeg životnog veka. 

Kako bi takav portfelj mogao da izgleda? 

Portfelj osobe od 20 godina koja investira za narednih 100 godina  

Ukoliko ste u ranim dvadesetim godinama i danas počinjete da ulažete u klasično finansijsko planiranje, vaš horizont bi bio oko 40 godina do penzije, pa onda još nekih 20 godina potrošnje u njoj. Uz pretpostavku dugovečnosti, taj horizont se menja dramatično i nije nemoguće da pred sobom doživite period od čak 100 pa i više godina investicionog horizonta umesto samo trenutno planiranih 40.  

Šta to znači u praksi? Znači da volatilnost gotovo gubi na značaju, s obzirom na to da imate 100 godina pred sobom, pa drastični padovi berze od 40 odsto usled svetskih kriza poput krize iz 2008. ne bi trebalo da vas zanimaju. Time možete preuzeti značajne rizike, što bi značilo da kompanije koje danas izgledaju skupo iz perspektive narednih pet godina mogu izgledati neverovatno povoljno u narednih 100 godina, jer vam njihova trenutna precenjenost sugeriše koliko investitori smatraju da ta kompanija ima potencijala, iako investitori, usled praćenja trenda, neretko mogu promašiti poentu. 

Vaš portfelj izgledao bi ovako: 

 

 

 

Kada govorimo o konkretnim imenima, fokus ne bi trebalo da bude isključivo na kompanijama koje danas izgledaju najjeftinije prema tradicionalnim pokazateljima vrednovanja. Naprotiv, mnoge od kompanija koje predvode razvoj veštačke inteligencije, svemirske industrije i biotehnologije već se vrednuju po valuacijama koje su zahtevne, ali nam donose revolucionarna rešenja koja će se tek pokazati u punom svetlu. Među njima su OpenAI, Anthropic, SpaceX, Rocket Lab, Palantir, Tempus AI i Recursion Pharmaceuticals. 

Međutim, iz perspektive investitora koji razmišlja decenijama unapred, ključno pitanje treba da bude da li će ta kompanija za 30, 50 ili 100 godina imati značajniju ulogu u globalnoj ekonomiji nego što je ima danas, a ne to da li su one sada preskupe. Drugim rečima, investitor sa izrazito dugim horizontom treba da pokuša da identifikuje kompanije koje bi mogle da profitiraju od najvećih tehnoloških i društvenih promena budućnosti. 

Upravo zbog toga kompanije koje danas deluju skupo često privlače pažnju dugoročnih investitora. Njihove valuacije ne odražavaju samo trenutne rezultate, već i očekivanja da će veštačka inteligencija, biotehnologija, svemirska ekonomija i napredna medicina igrati znatno veću ulogu u narednim decenijama nego što je to danas. 

Portfelj osobe od 65 godina - kraj investicionog ciklusa više ne postoji  

Evo gde tradicionalno finansijsko planiranje pravi trenutno promenu kada je reč o strukturi portfelja. Klasični savet glasi da kada ste već zagazili u 65. godinu, prebacite se na konzervativne instrumente, smanjite akcije i povećajte obveznice. Logika je razumna, ali kada je u pitanju životni vek od oko 80 godina, jer vam ostaje svega 10 do 15 godina, što nije veliki vremenski horizont za preuzimanje rizika.  

Ali šta ako osoba od 65 godina zapravo ima pred sobom još 40, 50 ili 60 aktivnih godina? Tada ta ista logika postaje recept za umanjivanje finansijskog potencijala portfelja, jer konzervativni portfelj koji zarađuje tri do četiri odsto godišnje ne može da prati inflaciju tokom šest decenija, nego služi da održi vrednost kapitala za narednih jednu do dve decenije koje će osoba provesti u penziji, što dovodi do toga da se kupovna moć polako ali sigurno smanjuje.  

Za osobu od 65 godina u svetu dugovečnosti, razumna struktura portfelja izgledala bi nešto drugačije:

 

 

Ovakva struktura portfelja i dalje ostavlja dovoljno prostora za rast kapitala kroz izloženost tehnološkom sektoru, ali istovremeno uvodi veću stabilnost kroz defanzivne industrije, sirovine i obveznice. Cilj više nije maksimalizacija prinosa po svaku cenu, već pronalaženje ravnoteže između rasta, očuvanja kapitala i zaštite od inflacije tokom potencijalno još nekoliko decenija aktivnog života. 

Portfelj osobe od 100 godina - gde se dividende i TIPS susreću  

Ovo je deo koji najviše menja sve što znamo o penzijskom planiranju, jer je retko ko  planirao svoje investicije nakon jubilarne 100 godine. Osoba od jednog veka starosti u svetu dugovečnosti nije na kraju puta jer potencijalno ima pred sobom još tri do četiri decenije.  

Za ovaj životni period, centralni deo portfelja postaju dve stvari - stalan novčani tok i zaštita kupovne moći. Strukturu portfelja treba da čine 40 odsto akcije dividendnih kompanija koje smo već upoznali u tekstu o dividendnim kraljevima. Kupovina i držanje Coca-Cole obezbeđuje stabilan prihod koji raste svake godine, bez potrebe da se akcije prodaju.  

Ostatak bi trebalo rasporediti između obveznica i instrumenata koji direktno štite od inflacije. Tu dolazimo do jedne zanimljive opcije - TIPS obveznica (Treasury Inflation-Protected Securities). Reč je o državnim obveznicama SAD čija se glavnica automatski usklađuje sa inflacijom prema CPI indeksu. To znači da ukoliko inflacija tokom godine iznosi tri odsto, glavnica od 10.000 dolara raste približno na 10.300 dolara, dok se kamate obračunavaju na tako uvećanu osnovicu. Zbog toga TIPS obveznice predstavljaju jedan od retkih instrumenata koji investitorima nude direktnu zaštitu kupovne moći i mogu biti koristan dodatak portfelj namenjenom očuvanju bogatstva u penziji.

 

 

Za nekoga ko mora da zaštiti kapital tokom još 30, 40 ili 50 godina, TIPS predstavljaju dobru opciju jer predstavljaju zaštitu od inflacije ,odnosno gubitka kupovne moći sa protokom vremena.