SpaceX zatvara vrata kineskim investitorima u IPO-u vrednom 75 milijardi dolara

Banke koje učestvuju u organizaciji inicijalne javne ponude (IPO) kompanije SpaceX vredne 75 milijardi dolara dobile su instrukcije da ne prihvataju naloge investitora iz Hongkonga i Kine, pozivajući se na američka ograničenja u vezi sa izvozom kritičnih tehnologija, rekli su izvori upoznati sa slučajem.

 

Vodeće banke koje nadgledaju ovu transakciju naložile su ostalim bankama u sindikatu pokrovitelja emisije da ne dozvole klijentima iz Hongkonga i Kine, uključujući klijente privatnog bankarstva, da učestvuju u ponudi zbog regulatornih i rizika i rizika usklađivanja, naveli su izvori koji su želeli da ostanu anonimni jer je reč o privatnoj stvari.

Odluka kompanije da isključi investitore iz Hongkonga i kontinentalne Kine zasnovana je na smernicama koje proizlaze iz američkih Međunarodnih propisa o prometu naoružanja (International Traffic in Arms Regulations – ITAR), prema kojima za te jurisdikcije važe ograničenja u distribuciji, rekli su pojedini izvori.

Goldman Sachs Group Inc. i Morgan Stanley, vodeće banke u ovoj transakciji, nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar. Predstavnik SpaceX-a takođe nije bio dostupan za komentar van redovnog radnog vremena.

Internet stranici SpaceX-a nije moglo da se pristupi iz Hongkonga i Šangaja u petak, a pokušaji pristupa rezultirali su porukom o grešci u kojoj je navedeno da je kompanija blokirala pristup sa internet adresa iz tih lokacija.

Američke tehnološke kompanije i firme iz oblasti veštačke inteligencije poslednjih godina postale su znatno opreznije kada je reč o prihvatanju kapitala kineskih investitora, što odražava pojačan nadzor regulatora i klijenata zbog mogućih rizika po nacionalnu bezbednost i bezbednost podataka.

Kompanije koje konkurišu za državne ugovore ili posluju u osetljivim sektorima često nastoje da među akcionarima nemaju investitore koji bi mogli da pokrenu dodatne provere američkih vlasti ili izazovu zabrinutost potencijalnih klijenata.

Ovakav zaokret predstavlja kontrast u odnosu na prethodnu deceniju, kada su kineski fondovi rizičnog kapitala, privatni investicioni fondovi, porodične kancelarije i bogati pojedinci bili aktivni investitori u startapima iz Silicijumske doline. Mnogi su ulagali preko ofšor kompanija posebne namene i fondovskih struktura koje su prikrivale krajnje poreklo kapitala, omogućavajući im da ulažu u brzorastuće tehnološke kompanije zajedno sa globalnim investitorima.

Međutim, kako su geopolitičke tenzije između Vašingtona i Pekinga rasle, osnivači kompanija i banke koje vode javne ponude postali su izbirljiviji kada je reč o vlasničkoj strukturi uoči izlaska na berzu, pri čemu neke kompanije aktivno smanjuju ili potpuno izbegavaju kinesko vlasništvo.