Petrohemija, koja je u vlasništvu NIS-a, počinje da radi od 5. februara

U HIP-Petrohemiji u Pančevu, koja je u vlasništvu NIS-a, počela je priprema za ponovni rad proizvodnih postrojenja od četvrtka, 5. februara, navedeno je na internet stranici te kompanije.

"Proces početka rada Petrohemije, nakon dva meseca zastoja započetog nakon obustave rada Rafinerije u Pančevu, zbog američkih sankcija koje su uvedene NIS-u realizuje se planiranom dinamikom i u skladu sa kompanijskim procedurama, kao i najvišim ekološkim i bezbednosnim standardima", navodi se na sajtu.

U kompaniji su naglasili i da je tokom trajanja obustave urađen remont sa ciljem da se obezbedi veća pouzdanost rada postrojenja.

"Dinamika rada proizvodnje Petrohemije zavisi od količine primarnog benzina iz Rafinerije nafte Pančevo i dugoročno održivog rešenja za nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti Naftne industrije Srbije (NIS)", dodaju u Petrohemiji.

 

HIP-Petrohemija nije radila od početka decembra jer je bio obustavljen rad Rafinerije u Pančevu zbog američkih sankcija NIS-u i zahteva da Gazprom Neft izađe iz vlasništva.

Ko je zainteresovan za Petrohemiju 

Inače, dogovorom između sankcionisanog ruskog Gazprom Nefta (koji zajedno sa Gazpromovom firmom Intelligence drži 56,15 odsto akcija u NIS-u) i mađarske energetske grupe Mol, planira se da sva imovina koja je pod većinskim vlasništvom ruske strane - uključujući i Petrohemiju - bude prodata Molu. Transakcija, potencijalno vredna 1,4 milijarde evra, čeka na odobrenje OFAC-a (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu inostrane imovine), a očekuje se da mađarski partner zvanično preuzme NIS do polovine marta.

Tako je najnoviji razvoj događaja oko sudbine NIS-a pažnju industrije okrenuo i prema budućnosti pančevačke HIP Petrohemije, najvećeg proizvođača petrohemijskih proizvoda u Srbiji i značajnog igrača u hemijskoj industriji jugoistočne Evrope.

Bloomberg

 

U igri za naknadno sticanje vlasničkih udela u NIS-u (pošto se zaključi zasad još nepotvrđena transakcija između ruskih i mađarskih predstavnika) jesu država Srbija (koja najavljuje da će podići svoj udeo za pet odsto) i emiratski investitor Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC), za koji se očekuje da će preuzeti manjinski udeo u okviru pomenutih 56,15 odsto koje namerava da kupi Mol. Kao jedno od objašnjenja zbog kojih bi ADNOC to uradio pominjao se njihov interes za Petrohemiju, mada se među stručnom javnošću mogu čuti i argumenti koji pokazuju da takav potez ne bi imao očiglednu stratešku logiku i da su ambicije arapskog preduzeća znatno veće.

"Kada je reč o Petrohemiji, mislim da je potpuno nerealno očekivati da neka velika svetska multinacionalna kompanija dođe i preuzme samo Petrohemiju, koja se, prvo - bavi proizvodnjom plastičnih kesa i vodovodnih cevi; i drugo - koja je potpuno zavisna od NIS-a. Dakle, proizvodi koji se koriste u Petrohemiji nastaju kroz proces krekovanja sirove nafte i bez NIS-a Petrohemija jednostavno ne može da funkcioniše, pa je pitanje zašto bi neko pristao da trpi toliki stepen zavisnosti", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Dogovor Mola i ADNOC-a

Prema njegovoj proceni, ulaskom ADNOC-a u NIS arapski partneri će "verovatno obezbeđivati naftu, što će disperzovati nabavku nafte, a što će dalje dovesti do toga da ta cena nafte kao trošak može da bude znatno niža". Drugim rečima, to znači da bi ADNOC mogao imati veliki značaj u NIS-u.

Istovremeno, reč je o kompaniji sa zavidnim finansijskim potencijalom, što je dobrodošlo za Mol, jer ga time značajno ojačava. "Mislim da nije srpska ideja bila da ADNOC dođe, rekao bih da je to ideja mađarske strane, jer zašto bi Mol delio vlasništvo, ako nema interesa za to? E sad, da li će Mol deliti i upravljačka prava sa ADNOC-om, ostaje da se vidi." Verovatnije je, ističe, da će biti uspostavljen sistem u kom će upravljačka moć biti u rukama Mola, iako oni neće držati većinski vlasnički udeo u NIS-u. Takođe je moguća varijanta u kojoj bi Mol i ADNOC napravili posebnu kompaniju samo za upravljanje - nezavisno od vlasništva države Srbije i malih akcionara - u kojoj bi se definisali odnosi između mađarske i arapske firme.

Sagovornik Bloomberg Adrije skreće pažnju na to da Mol već poseduje druge rafinerije u ovom delu Evrope, u kojima može i dalje da koristi rusku naftu, te da ulazak u vlasništvo NIS-a u perspektivi ADNOC-u otvara prostor za ulazak u priču koja bi bila veća i od poslovanja u Srbiji, ali i od samog Mola. "Arapi već imaju dobru saradnju sa Rusima i ulaze na ovaj prostor sigurno ne samo zbog nekoliko odsto u NIS-u, već i zbog trajnih uticaja, veza i interesa", navodi Savić, uz ogradu da je reč o pretpostavkama i poslovnoj logici.

Bloomberg

 

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić ranije je istakao da ADNOC ima jasan interes da uđe u transakciju za NIS, "možda prvenstveno zbog Petrohemije u Pančevu, jer on nastoji da se specijalizuje upravo u petrohemijskoj industriji". Udeo ADNOC-a bio bi, kako je kazao Lukić za Bloomberg Adria TV, "veoma skroman" i "vezan za ono što ADNOC može da donese Petrohemiji", pri čemu profesor nije isključio mogućnost ni da se Petrohemija odvoji od NIS-a, što bi bila stvar dogovora ADNOC-a i novog vlasnika.

Sličnog stava su i drugi ekonomisti, uključujući Veljka Mijuškovića, koji je nedavno rekao da će budućnost Petrohemije biti pitanje dogovora između Mola i ADNOC-a, uz ocenu da Petrohemija ima veći strateški značaj za ADNOC. Broker Branislav Jorgić je naveo da je ADNOC "zainteresovan za razvoj oblasti kojom se bavi Petrohemija, tako da nije isključeno da to bude predmet posebnog dogovora".

Kada je i kako NIS preuzeo Petrohemiju

Podsetimo da je Petrohemija 2023. prešla u ruke NIS-a. Ugovor o strateškom partnerstvu potpisan je uoči početka rata u Ukrajini, ali se njegovo dovršavanje nekoliko puta odlagalo. Razlog za to su bile sankcije ruskim kompanijama, jer Petrohemija većinu svojih proizvoda izvozi u Evropsku uniju (EU).

Ministarstvo privrede, NIS i Petrohemija potpisali su u decembru 2021. ugovor o strateškom partnerstvu, prema kome je NIS postao vlasnik 90 odsto Petrohemije, uz obavezu da će izvršiti novčanu dokapitalizaciju od 150 miliona evra i izgraditi postrojenje za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje. U međuvremenu je promenjena pravna forma preduzeća i Petrohemija je iz akcionarskog društva prešla u društvo sa ograničenom odgovornošću, što je bio deo tog ugovora. 

Država je više od deceniju pokušavala da privatizuje Petrohemiju, koja je prošla kroz proces restrukturiranja i pre nego što je pronađen strateški partner čak se nalazila na listi vodećih izvoznika u Srbiji. Pronalaženje novog vlasnika je bila obaveza i prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), ali nijedan kupac nije bio zainteresovan.

Petrohemija jedina u zemlji proizvodi petrohemijske proizvode, polimere i sintetički kaučuk i ti proizvodi su traženi, ali joj je bio neophodan svež kapital, jer nije imala novca da sama proširi proizvodnju. NIS, kao dugogodišnji poslovni partner, uvek je bio rado viđen kupac pošto su obe firme povezane i funkcionalno i tehnološki i predstavljaju celinu. Ali dugo je država pokušavala da ga privoli da kupi ovu kompaniju. To je učinila tako što joj je otpisala dugove.