NIS u 2025. godini imao gubitak 5,6 milijardi dinara

Prihodi Naftne industrije Srbije (NIS) pali su u četvrtom kvartalu za 42 odsto godišnje i iznosili su 60,4 milijardi dinara, pokazao je finansijski izveštaj kompanije objavljen u ponedeljak.

Neto gubitak NIS-a u celoj 2025. godini iznosio je 5,6 milijardi dinara, naspram dobiti od 10,1 milijardi dinara godinu ranije. Samo u četvrtom kvartalu 2025. neto gubitak bio je 5,3 milijarde dinara, naspram dobiti od dve milijarde dinara godišnje.

 

Objavljeni poslovni rezultati NIS-a odnose se na poslednje tromesečje 2025. godine, period u kom su američke sankcije tom preduzeću stupile na snagu. U takvom kontekstu, ni analitičari Bloomberg Adrije nisu imali prevelika očekivanja od objave rezultata za četvrti kvartal 2025.

U tom period je EBITDA kompanije iznosila 1,1 milijardu dinara, što predstavlja pad od 89 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Kada su u pitanju rezultati za celu 2025. godinu za NIS, prihod je iznosio 290,1 milijardu dinara, što je pad od 29 odsto na godišnjem nivou, a EBITDA 22,2 milijarde dinara, što je 50 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

 

 

Mol na korak od kupovine NIS-a

Prema dosadašnjim najavama, trebalo bi da ruski akcionari svoj udeo u naftnoj kompaniji od 56,15 odsto prodaju mađarskoj energetskoj grupaciji Mol, verovatno za oko 1,4 milijarde evra. Uz to, u priču bi trebalo da se uključi arapski Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC), jer je u saopštenju Mola (u kom su potvrdili da su potpisali glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum sa Gazprom Neftom) napomenuto da su oni u pregovorima sa kompanijom ADNOC "o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara, uz zadržavanje većinskog vlasništva i upravljačkih prava Mola".

Nije precizirano koliko bi taj manjinski udeo iznosio, a spekuliše se da je reč o pet-šest odsto. Zasebnim memorandumom o razumevanju koji je Srbija potpisala sa Molom predviđeno je da i država poveća vlasnički udeo u NIS-u za pet odsto (trenutno je on na nepunih 30 odsto akcija), pri čemu je potvrđeno da bi Srbija tih pet odsto preuzela od Molovog novostečenog udela.

 

 

Ugovorena kupovina koja čeka na odobrenje američkog OFAC-a (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu inostrane imovine) predstavlja konstruktivan korak koji uklanja ključni geopolitički teret, kaže analitičarka Bloomberg Adrije Silvana Milić i dodaje da bi, "s obzirom na snažni bilans Mola i zaduženost znatno ispod nivoa od 1x EBITDA", transakcija trebalo da bude "lako apsorbovana i da poboljša Molove srednjoročne izglede, što se čini da je već anticipirano rastom cene akcija od 35 odsto tokom proteklog meseca".

Uz to, ocenjuje da nezvanično objavljena vrednost akvizicije od 1,4 milijarde evra predstavlja znatno bolju cenu u odnosu na onu na kojoj je stala akcija NIS-a 14. januara 2025, kada je trgovanje istom na Beogradskoj berzi obustavljeno zbog objavljenih sankcija. Ta svota, naime, sada vrednuje kompaniju na 2,5 milijardi evra u poređenju sa tržišnih 1,19 milijardi evra, što je za 109 odsto više (tržišna kapitalizacija kompanije iznosi 997 miliona evra plus neto dug u iznosu od 193,8 miliona evra).

Inače, OFAC je 23. januara produžio licencu za rad NIS-a do 20. februara, dok licenca za pregovore o izlasku ruskog kapitala iz vlasničke strukture ističe 24. marta.

(Ažurirano kroz ceo tekst podacima o prodaji NIS-a i grafikonima.)