Šta nosi maglovita budućnost NIS-a

Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) stupile su na snagu u četvrtak 9. oktobra, ali zasad nije jasno šta namerava ruska strana, koja je većinski vlasnik ove kompanije.

Srpski zvaničnici uveravaju građane da zaliha energenata ima za narednih nekoliko meseci, a uslediće period neizvesnosti u vezi sa cenama goriva, mogućim nestašicama energenata i sveopštim uticajem sankcija na srpsku privredu. 

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja proizvodi naftu i gas, a sankcije dovode do obustave domaće proizvodnje. Promeniće se i način uvoza energenata, s obzirom na to da je Jadranski naftovod (Janaf), dosada glavni kanal za snabdevanje Srbije naftom, obustavio saradnju sa NIS-om.  

Rafinerija u Pančevu, godišnjeg kapaciteta do 4,8 miliona tona, snabdeva oko 80 odsto srpskog tržišta i oko 20 odsto tržišta Bosne i Hercegovine. NIS zapošljava oko 13.000 ljudi, učestvuje u BDP-u Srbije sa oko devet odsto godišnje, a takođe upravlja mrežom benzinskih stanica u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Rumuniji.

Nacionalizacija kao "najverovatniji scenario"

"Svako razrešenje ove situacije biće razrešenje, u kojem ruska država više ne privređuje ni dinara od NIS-a", kaže za Bloomberg Adriju Sergej Vakulenko, viši istraživač Moskovskog centra Carnegy fondacije, organizacije koja od početka ruske invazije na Ukrajinu izmestila iz Moskve u Berlin. Kako dodaje, Srbija je pokušavala da predloži rešenja u kojima Rusija više formalno nema kontrolu. "Međutim, mislim da Vašington nije zainteresovan za formalna rešenja nego za to da se u praksi prekinu tokovi finansiranja, koji bi se direktno ili indirektno slivali u rusku državnu kasu", ističe Vakulenko.

 

 

Kako ističe, kroz kompanije u sastavu Gazproma, Rusija je u prošlosti uložila u rekonstrukciju i modernizaciju NIS-a. "Moskva ne želi tek tako da se odrekne tih ulaganja", kaže Vakulenko. Kako pojašnjava, Srbija bi mogla da nacionalizuje NIS, kao i da zamrzne ruski udeo, a da kompanija nastavi sa poslovanjem. "Međutim, Rusiji se to sigurno ne bi dopalo i moglo da utiče na gasni aranžman Beograda i Moskve", ističe Vakulenko. 

Aranžman o gasu, koji je Beograd dosad imao sa Moskvom, istekao je u septembru, a iako je Rusija nastavila da doprema gas Srbiji, zasad nije formalno obnovljen. "Nadam se da ćemo do kraja ovog meseca imati potpisan gasni aranžman sa Rusijom", rekao je predsednik Vučić 9. oktobra, u danu kada su američke sankcije stupile na snagu. 

 

 

Da je nacionalizacija NIS-a najverovatnije rešenje, smatra i Igor Juškov, analitičar ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, sa sedištem u Moskvi. "Amerika želi da Rusija izađe iz vlasništva – formalni zahtevi sankcija bili su ispunjeni još u januaru, kada je Gazpromneft smanjio vlasnički udeo u NIS-u ispod 50 odsto", podseća Juškov i dodaje da "Vašingtonu to nije bilo dovoljno".

Predsednik Vučić je još u januaru rekao da Srbija "neće otimati rusku imovinu", ali da je spremna da otkupi udeo Gazpromnefta i Gazproma ukoliko Amerika uvede sankcije. Kako je tada naveo, procenjena vrednost kompanije je oko milijardu evra, a otkup ruskog udela koštao bi oko 600 miliona evra. "Srbija je za sada ponudila veoma nisku cenu za nacionalizaciju NIS-a, pa bi morala da ubedi Rusiju da je to rešenje", smatra Juškov. Prethodno je ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio kako Gazprom smatra NIS "svojim" i nastavlja da ulaže u njegov razvoj, iako je u prethodnom periodu bilo promena u vlasničkoj strukturi.

Vrednost NIS-a na oko milijardu evra procenjuje i BBA analitičarka Silvana Milić. "Sa cenom od 718 dinara po akciji, tržišna kapitalizacija NIS-a vredi svega 999,2 miliona evra", kaže Milić. Kako pojašnjava, NIS ima tržišnu valuaciju na kraju 2025. od svega 1,05 milijardi evra, a sa poslednjim trgovanjem u ovoj godini.

Međutim, zbog političke osetljivosti pitanja, kao i činjenice da se radi o ključnoj kompaniji za naftu i gas, nacionalizacija bi Srbiju mogla da košta mnogo više - od 1,5 milijardi do dve milijarde evra, ocenili su stručnjaci sa kojima je Bloomberg Adria prethodno razgovarala. Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securities, smatra da bi NIS mogao da bude nacionalizovan po ceni "od 1,5 do dve milijarde evra" . Prema njegovoj oceni, to "nije realna tržišna cena, ali glavni faktor koji podiže vrednost jeste činjenica da ruska strana ne želi da proda udeo u NIS-u". S druge strane, rizik po Srbiju je veliki, dodao je.

Nacionalizacija nije jedino rešenje, podseća Juškov. Gazpromneft može da pronađe drugog kupca, kojem bi prodao ruske akcije. "A to bi moglo da potraje, upravo zato što treba postići dogovor oko cene", naglašava Juškov.

Ranije se spekulisalo da bi mađarski MOL mogao da bude zainteresovan za kupovinu ruskog udela u NIS-u, mada se ni kompanija, ni mađarski zvaničnici, nisu konkretnije izjašnjavali po tom pitanju. 

Kako Srbija može da nabavlja naftu

S obzirom na to da je Janaf  9. oktobra obustavio saradnju sa NIS-om, dugoročno snabdevanje Srbije dovedeno je u pitanje. Bez dodatnog dotoka, rafinerija ima naftu za proizvodnju do 1. novembra, a rezerve naftnih derivata su pune i dovoljne su do Nove godine, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom stupanja sankcija na snagu. U vanrednom obraćanju javnosti, predsednik Srbije rekao je da su članovi Odbora direktora NIS-a tražili vanrednu sednicu skupštine akcionara da bi saznali "šta ruska strana planira i očekuje".

 

 

Ministar spoljnih poslova Mađarske Péter Szijjártó, koji je nedavno boravio u Srbiji, rekao je da je MOL Group spreman da poveća isporuke u Srbiju u slučaju da sankcije stupe na snagu. Jedan od načina za transport te nafte u Srbiju mogao bi da bude Dunav, objavio je nedeljnik "Vreme" u četvrtak, pozivajući se na neimenovane izvore u srpskim poslovnim krugovima.

"U zvaničnom registru plovila postoji manje od 20 brodova i barži, koji imaju licencu za prevoz sirove nafte – to je premali broj da bi se Srbija ubuduće snabdevala na taj način", kaže za Bloomberg Adriju Vojislav Dulić, beogradski advokat za pomorsko pravo. Kako podseća, pomorski tanker nosi od 80.000 do 300.000 tona, dok su rečni tankeri "u proseku kapaciteta oko 4.000 tona".

"Na Dunavu ne postoje uslovi za plovidbu brodovima velikog kapaciteta, a to je ujedno skuplji, manje efikasan način uvoza nafte, uz ekološki rizik od izlivanja koji bi u slučaju nesreće pogodio Bugarsku, sve do Crnog mora", navodi Dulić.

Srbija bi u budućnosti mogla da kupuje naftu i gas od Azerbejdžana, odakle već kupuje gas, kao i od Kazahstana, Iraka ili čak Amerike, smatra Igor Juškov, analitičar ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost. "Međutim, nameće se pitanje ko će platiti za tranzit nafte, koja bi išla kroz Belorusiju, Moldaviju, Mađarsku, Rumuniju i druge države", dodaje analitičar. Kako smatra Beograd će u narednom periodu uvoziti energente. "Ovo će biti veliki udarac na državni budžet Srbije", ističe Juškov i podseća da NIS kroz poreze doprinosi srpskom državnom budžetu sa između 10 i 11 odsto godišnje.

 

NIS

Šta je prethodilo uvođenju sankcija

Devet meseci odlaganja i bezuspešan pokušaj pronalaženja rešenja, koje bi zadovoljile Vašington i Moskvu. 

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija i britanska Kancelarija za primenu finansijskih sankcija (OFSI) su 10. januara uvele sankcije protiv dve velike ruske nafte kompanije – Surgutneftgasa i Gazpromnefta. Istog dana, kompanija Gazpromneft, koja je u tom trenutku bila vlasnik 50 odsto akcija NIS-a, dobila je rok od 45 dana da izađe iz vlasništva NIS-a. Pod pretnjom sankcijama tada se našlo još pet podružnica Gazpromnefta u inostranstvu – po jedna u Tadžikistanu, Luksemburgu i Kazahstanu, kao i dve podružnice u Kirgistanu.

U danu kada je Amerika prvi put zapretila sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 odsto na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se formalno ispoštuje zahtev OFAC-a. Međutim, iako je udeo Gazpromnefta u NIS-u pao ispod 50 odsto, to nije otklonilo pretnju sankcijama, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

Nakon osam odlaganja sankcija, u septembru je došlo do još jedne promene u vlasničkoj strukturi -  akcionarsko društvo Intelligence, u vlasništvu Gazproma, preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, to jest celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom. Time je lista najveća tri akcionara srpske naftne kompanije izmenjena, a u dokumentima objavljenim na Beogradskoj berzi nije precizirano zbog čega je došlo do transakcije, mada se spekulisalo da se radi o pripremi za prodaju zainteresovanom kupcu, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

Rusija je navodno predložila Americi suvlasništvo u NIS-u, kao i da kompanija počne da nabavlja američku naftu, a da je ta spekulacija, tačna početkom oktobra potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Međutim, ni ruska ni američka strana se dosad nisu zvanično oglašavale o eventualnim pregovorima i njihovom toku, pa ostaje nejasno šta bi moglo da bude rešenje koje bi moglo da zadovolji sve zainteresovane strane.

Šta je dugoročno rešenje za Srbiju 

Evropska unija je na putu da se odrekne ruskih energenata, a slično bi u budućnosti mogla da uradi i Srbija, barem kada je u pitanju gas. Međutim, to zahteva izgradnju dva nova gasovoda - jednog ka Rumuniji, a drugog ka Severnoj Makedoniji. Rumunija je jedan od najvećih proizvođača energenata u Evropi, a preko Severne Makedonije Srbija se spojila sa Grčkom, odakle bi mogla da uvozi američki LNG. 

"Srbija bi kroz nekoliko godina mogla u potpunosti da odustane od ruskih energenata i preusmeri se alternativno snabdevanje", rekla je prethodno za Bloomberg Adriju Nevena Šekarić Stojanović, naučna saradnica Centra za evroatlantske studije pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Opcije su kupovina rumunskog i američkog gasa, kao i povećanje udela koji se već nabavlja iz Azerbejdžana. 

Srbija više od 90 odsto godišnjih potreba za gasom zadovoljava iz uvoza, kao i više od 80 odsto potreba za sirovom naftom i njenim derivatima, pokazuje Energetski bilans. Oko tri četvrtine uvoza čini ruski gas, a preostalu četvrtinu kroz uvoz gasa iz Azerbejdžana, preko interkonektora sa Bugarskom.

 

 

Međutim, Srbija od jula ove godine priprema projekte za izgradnju gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. "Ukoliko planirani gasovodi ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji budu iskorišćeni u svom punom kapacitetu, zajedno bi podmirili potrebe Srbije za gasom na godišnjem nivou", podseća Šekarić Stojanović.

Očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine.