Da li je ključ rešenja za NIS u rukama Mađarske

Srbija će morati da se osloni na pomoć prijatelja, ukoliko Sjedinjene Američke Države od 1. oktobra uvedu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), ključnom preduzeću za snabdevanje naftnim derivatima, ali i jednog od najvažnijih za bruto-društveni proizvod i državni budžet Srbije. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja proizvodi naftu i gas, a snabdeva oko 80 odsto srpskog tržišta. Uvođenje sankcija moglo bi da dovede do obustave domaće proizvodnje i promene u načinu uvoza energenata. 

Srbija je u 2025. planirala da domaćom proizvodnjom zadovolji tek oko 10 odsto potreba za prirodnim gasom i 20 odsto potreba za sirovom naftom i poluproizvodima, pokazuje Energetski bilans za ovu godinu, koji je prethodno usvojila Vlada Srbije. Ovim planom, već je predviđeno da se uveze 25 odsto više nafte nego u 2024, a ukoliko sankcije stupe na snagu, zemlja će u potpunosti morati da se osloni na kupovinu energenata od posrednika. 

"Predstoji teška zima", ocenio je predsednik Aleksandar Vučić, najavljujući moguće sankcije. Međutim, ruski analitičar Igor Juškov smatra da je ova najava "previše dramatična" i da treba "sačekati da sankcije zaista stupe na snagu". "Videćemo šta će tačno biti zabranjeno sankcijama, ali to svakako neće biti kupovina ruske nafte, koju Srbija može u budućnosti da nabavlja preko posrednika iz susednih zemalja, umesto da uvozi preko NIS-a", kaže Juškov, glavni analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Ruske Federacije.

 

Depositphotos

 

Vuletić: Ne očekujem da će posle 1.oktobra biti dramatično 

"Ne verujem da će situacija posle 1. oktobra biti tako dramatična, kao što se priča", kaže za Bloomberg Adriju Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije. "Hrvatska je već tražila da se snabdevanje ruskim energentima kroz JANAF ne obustavlja, a Srbija kroz taj kanal uvozi ne samo rusku, već i arapsku naftu i derivate", ističe Vuletić i dodaje da je "optimista, jer je u interesu zemalja u regionu da se održi postojeća konstelacija". 

U slučaju sankcija, Srbiji bi u pomoć mogla da priskoči Mađarska, najavio je još februara Péter Szijjártó, mađarski ministar spoljnih poslova, rekavši da MOL Group može u kratkom roku da poveća obim isporuka. Međutim, MOL Group bi mogao da bude spreman da ode i korak dalje i otkupi deo akcija NIS-a, preneo je ranije Bloomberg. 

MOL Group i ruski naftni gigant Gazprom, pod čijim su okriljem sve firme povezane sa NIS-om, nisu odmah odgovorili na upit novinara Bloomberg Adrije. 

Kada NIS potpadne pod sankcije OFAK-a i Sjedinjenih Američkih Država, praktično će biti isključen sa tržišta, rekla je Nadežda Kokotović iz Briselskog kluba za energetiku za RTS. "Krajnji cilj je uklanjanje NIS-a sa liste sankcija Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD, što je proces koji ne zavisi od Srbije", ocenila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, nakon pretposlednjeg, šestog odlaganja sankcija. Stručnjak za energetiku Željko Marković procenjuje da Srbija raspolaže zalihama za "dva do tri meseca", ali što duže sankcije budu trajale, to će logistički problemi da se nadomesti domaća proizvodnja postajati veći, rekao je Marković za RTS.
 

 

Može li Mađarska da spasi Srbiju teške zime

Od početka godine, kada se nad NIS-om nadvila senka američkih sankcija, zvanični Beograd traga za rešenjem, ali bezuspešno. “Bili smo izrazito korektni i prema ruskim i prema američkim partnerima. Ponudili smo mnogo rešenja, ali nijedno nije bilo prihvatljivo ni za Amerikance ni za Ruse", rekao je srpski predsednik Vučić u četvrtak uveče u Njujorku. 

Posle sedam meseci spekulacija o sudbini Naftne industrije Srbije (NIS), srpski zvaničnici su tek početkom avgusta po prvi put saopštili da imaju nameru da otkupe akcije od tadašnjeg većinskog vlasnika, ruskog naftnog giganta Gazproma i njegove ćerke firme Gazpromnefta. "Međutim, ruska strana trenutno nije voljna da je proda", izjavio je 3. avgusta Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, nakon petog odlaganja sankcija. 

Evropska komisija je u junu predložila plan po kojem bi se EU do 2027. potpuno odrekla ruskog gasa i nafte, koji države članice tek treba da usvoje, a nezadovoljstvo su izrazile Slovačka i Mađarska, koje se smatraju ruskim saveznicima u EU.

Međutim, Gazprom je u 2025. uložio u proširenje podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor na severu Srbije, čije bi viškove u budućnosti mogao da prodaje Budimpešti i Bratislavi, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Gazpromovo ulaganja u skladište gasa, u svetlu evropskih najava da će uvoz ruskih energenata biti zabranjen, protumačeno je kao signal da Rusija ne planira da se povuče iz vlasništva NIS-a. Pred kompanijom su tri moguća scenarija, rekli su stručnjaci sa kojima je Bloomberg Adria prethodno razgovarao.

Po prvom scenariju, Srbija bi mogla da otkupi sve akcije u ruskom vlasništvu po ceni koja bi mogla da dostigne milijardu i po evra. Međutim, čini se da je to opcija za koju ruska strana nije naročito zainteresovana. "Sa stanovišta Gazproma, prihodi od NIS-a su statistička greška, ali ruska strana nije zainteresovana za prodaju poslova u Srbiji iz političkih razloga, pošto ih Evropska unija postepeno istiskuje sa sopstvenog tržišta", rekao je prethodno za Bloomberg Adriju Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA i profesor na FEFA fakultetu.

Po drugom scenariju, Srbija ne bi otkupila većinski udeo u NIS-u, ali bi najveći akcionar - Gazpromneft izašao iz vlasništva kompanije. Vašington je protiv Gazpromnefta prethodno već uveo sankcije, odakle je potekla inicijativa za uvođenje sankcija NIS-u. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija i britanska Kancelarija za primenu finansijskih sankcija (OFSI) su 10. januara uvele sankcije protiv dve velike ruske nafte kompanije – Surgutneftgasa i Gazpromnefta.

Istog dana, stigla je i pretnja sankcijama - kompanija Gazpromneft, koja je u tom trenutku bila vlasnik 50 odsto akcija NIS-a, dobila je rok od 45 dana da izađe iz vlasništva NIS-a. Gazpromneft je od tada postepeno smanjivao udeo svoj udeo u NIS-u, ali je i dalje najveći akcionar. U poslednjim promenama vlasničke strukture sredinom septembra, Gazpromovo akcionarsko društvo Intelligence je krajem septembra preuzelo 11,3 odsto akcija u NIS-u, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. 

 

 

Međutim, u ovom trenutku Gazpromneft ostaje najveći akcionar NIS-a. U javno dostupnim dokumentima nije precizirano zbog čega je došlo do transakcije, kojom je Intelligence (koji, inače, ranije nije posedovao akcije u NIS-u) prešao prag značajnog učešća u preduzeću.

Po trećem scenariju, koji preti ukoliko Vašington uvede sankcije direktno protiv NIS-a, a ne samo jednog od njegovih sadašnjih ili od nedavno bivših akcionara, usledio bi finansijski kolaps kompanije.

Najava sankcija već mesecima uzima danak - NIS je u prvom polugodištu 2025. poslovao sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30,6 miliona evra). "Pored sankcija, na ostvarenja NIS-a uticali su i pad cena nafte na svetskom tržištu za 15 odsto u poređenju sa prvim polugodištem 2024. godine, efekat skupih zaliha nafte i naftnih derivata, kao i negativan finansijski rezultat HIP Petrohemije", saopšteno je iz NIS-a. Ukupan obim prometa naftnih derivata iznosio je 1,524 miliona tona - osam odsto manje u odnosu na prvo polugodište 2024. godine. 

 

 

Šta ako sankcije stupe na snagu 1. oktobra 

Ukoliko 1. oktobra Vašington zaista uvede sankcije NIS-u, kompanija bi morala da obustavi domaću proizvodnju i odustane od uvoza energenata. Srbija bi morala da pronađe posrednike iz regiona, uz pomoć kojih bi uvozila energente. "Obezbeđeno je dovoljno zaliha sirove nafte za preradu, kao i dovoljne količine naftnih derivata za snabdevanje tržišta u ovom trenutku", saopštili su u petak iz NIS-a. 

Kompanija bi takođe mogla da se suoči sa problemima u isplati zarada zaposlenima. Kao jedino realno rešenje za dalje funkcionisanje novčanih transakcija preduzeća nameće se prebacivanje svih novčanih tokova u državnu banku Poštansku štedionicu, napominju stručnjaci, budući da sankcije podrazumevaju da ovdašnje filijale stranih banaka prekinu saradnju sa NIS-om.

Osim što proizvodi i prerađuje naftu i gas, NIS upravlja mrežom od oko 150 benzinskih stanica u regionu. "Benzinske stanice kompanije su uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata i spremne da zadovolje potrebe potrošača", dodaje se u saopštenju NIS-a. 
 

Depositphotos

Šta je dugoročno rešenje za Srbiju

"Srbija bi kroz nekoliko godina mogla u potpunosti da odustane od ruskih energenata i preusmeri se alternativno snabdevanje", kaže za Bloomberg Adriju Nevena Šekarić Stojanović, naučna saradnica Centra za evroatlantske studije pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Alternativne opcije su kupovina rumunskog i američkog gasa, kao i povećanje udela koji se već nabavlja iz Azerbejdžana. 

Srbija više od 90 odsto godišnjih potreba za gasom zadovoljava iz uvoza, kao i više od 80 odsto potreba za sirovom naftom i njenim derivatima, pokazuje Energetski bilans. Oko tri četvrtine uvoza čini ruski gas, a preostalu četvrtinu kroz uvoz gasa iz Azerbejdžana, preko interkonektora sa Bugarskom.

Međutim, to bi u narednom periodu moglo značajno da se promeni. Od jula ove godine, Srbija priprema projekte za izgradnju gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. "Ukoliko planirani gasovodi ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji budu iskorišćeni u svom punom kapacitetu, zajedno bi podmirili potrebe Srbije za gasom na godišnjem nivou", podseća Šekarić Stojanović.

 

 

Očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine. Rumunija je jedan od najvećih proizvođača energenata u Evropi, a preko Severne Makedonije Srbija se spojila sa Grčkom, odakle bi mogla da uvozi američki LNG. 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar