Srbija gradi gasovode ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji - šta to znači

Srbija priprema projekte za izgradnju gasnih interkonekcija Srbije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, što će otvoriti alternativne pravce snabdevanja energentima, saopštila je resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović. Očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine.

"Povećavanje broja opcija za kupovinu gasa smanjuje rizik od prekida u snabdevanju energentima", kaže za Bloomberg Adriju Nevena Šekarić Stojanović, naučna saradnica Centra za evroatlantske studije pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu. "Posle sveopšteg zatvaranja evropskog tržišta za rusku naftu i prirodni gas nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, Srbija postepeno pravi zaokret ka diverzifikovanijim opcijama snabdevanja", dodaje. 

 

Rumunija i Grčka, kao članice Evropske unije (EU), predstavljaju značajne igrače na evropskom energetskom tržištu. Srbija trenutno zadovoljava tri četvrtine godišnjih potreba kroz uvoz ruskog gasa, a preostalu četvrtinu kroz uvoz gasa iz Azerbejdžana preko interkonektora sa Bugarskom.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Turski tok je ostao jedina gasna veza između Evrope i Rusije, a kroz njega se snabdevaju Turska, Mađarska, Slovačka i Srbija, koja ima ugovor do septembra ove godine. Iako je prethodno najavljivano da će Srbija sa Rusijom zaključiti novi sporazum o gasu na period od 10 godina, to se zasad nije obistinilo. "U slučaju realizacije najavljenih projekata sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, u Srbiju bi stizao i gas iz Crnomorskog basena, odnosno dodatne količine gasa putem Južnog gasnog koridora iz Azerbejdžana, odnosno Kaspijskog basena", pojašnjava Šekarić Stojanović.

Do objavljivanja teksta, iz Ministarstva energetike nisu odgovorili na pitanja novinara Bloomberg Adrije o strateškom značaju projekata izgradnje gasovoda, visini planiranih investicija, kao ni o mogućem roku početka izgradnje. 

Bloomberg

Može li Srbija da eliminiše zavisnost od ruskog gasa

"Ukoliko planirani gasovodi ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji budu iskorišćeni u svom punom kapacitetu, zajedno bi podmirili potrebe Srbije za gasom na godišnjem nivou", kaže Šekarić Stojanović.

Kako pojašnjava, Srbija godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa, od čega oko 2,2 milijarde kubnih metara uvozi iz Rusije. Preostale potrebe, oko 0,8 milijardi kubnih metara gasa, trenutno zadovoljava kroz uvoz gasa iz Azerbejdžana preko interkonektora sa Bugarskom, čiji je kapacitet 1,8 milijardi kubnih metara. 

 

 

Srbija takođe ima plan da do 2027. poveća isporuke azerbejdžanskog gasa preko već postojećeg interkonektora Srbija-Bugarska povećaju na milijardu kubnih metara godišnje, podseća Šekarić Stojanović. "Time bi mogla da podmiri trećinu svojih potreba za gasom", dodaje.

Planirani kapacitet gasovoda ka Rumuniji biće 1,6 milijardi kubnih metara, izjavila je ministarka energetike. Šekarić Stojanović dodaje da je planirano da gasovod ka Severnoj Makedoniji ima kapacitet od oko 1,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. "Pod pretpostavkom da gasovod ka Rumuniji bude iskorišćen u svom punom kapacitetu mogao bi da zadovolji malo više od polovine godišnjih potreba Srbije", kaže ona. 

 

 

Ovi projekti su strateški važni u kontekstu smanjenja zavisnosti Srbije od uvoza ruskog gasa. "Diverzifikacija snabdevanja jedna je od ključnih tačaka evropskih energetskih politika, a na to se i Srbija obavezala kao kandidatkinja za članstvo u EU", ističe Šekarić Stojanović. "U svetlu evropskih integracija, značajan je svaki projekat koji doprinosi distanciranju od uvoza ruskih energenata, ali očekuju se pritisci iz Moskve, budući da Rusija sebe i dalje percipira kao najvažnijeg energetskog partnera Srbije", navodi. 

Bloomberg Finance LP Srbija bi se gasnim konektorom sa Severnom Makedonijom u budućnosti spojila sa Grčkom

 

Zašto je važno povezivanje Srbije sa Severnom Makedonijom

Izgradnjom interkonektora sa Severnom Makedonijom, Srbija bi se spojila sa grčkim gasovodima, ali i sa gasovodom TANAP-TAP. "TANAP-TAP gasovodi čine Južni gasni koridor – TANAP linija doprema azerbejdžanski gas od gruzijsko-turske granice do tursko-grčke, gde prelazi u TAP liniju koja gas iz Soluna preko Albanije doprema u Italiju i dalje u Evropu", pojašnjava Šekarić Stojanović. Kako dodaje, Grčka je važna i za tranzit gasa koji iz Centralne Azije stiže u Evropu.

Pored toga, kako dodaje, Grčka ima potencijal za "tranzit gasa iz Jugoistočnog Mediterana ka Evropskoj uniji". Međutim, da bi se ovaj potencijal ostvario, potrebno je da se izgradi gasni interkonektor između Severne Makedonija i Grčke. Izgradnja ovog interkonektora počela je 9. jula, na potezu od Đevđelije do Negotina, u dužini od 66,7 kilometara.

"Početni kapacitet je 1,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koji se može povećati na  tri milijarde", rekao makedonski premijer Hristijan Mickoski. Ukupna vrednost projekta je oko 60 miliona evra, a gradi se uz podršku Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovi u razvoj i Evropske unije. Očekuje se da interkonektor bude pušten u rad 2027. godine.

"Postojeći kapaciteti Severne Makedonije su dovoljni za uvoz od oko 500 do 1.000 kubnih metara gasa u Srbiju godišnje", ocenjuje za Bloomberg Adriju Anton Čauševski, stručnjak za energetiku i profesor na Fakultetu za elektroinženjerstvo i IT Univerziteta u Skoplju. "Smatram da ovaj interkonektor treba izgraditi što pre, paralelno sa izgradnjom interkonektora sa Grčkom", kaže Čauševski i dodaje da bi finansiranje moglo da se obezbedi kroz evropske projekte prekogranične saradnje.

Depositphots   Grčka ima dva terminala za tečni prirodni gas (LNG)

 

Da li će u Srbiju stići američki gas

Kroz luke na Mediteranu, Grčka uvozi tečni gas, između ostalog iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Ova zemlja ima dva terminala - Revithoussa LNG Terminal, koji se nalazi u blizini Azije, kao i plutajući LNG terminal u luci Alexandroupolis, koja je od strateškog značaja kako za EU, tako i za NATO. Terminal Alexandroupolis je u kvaru od januara ove godine, a planira se da remont bude završen do sredine avgusta. 

Oba terminala su gasovodima povezana sa jugoistočnom i centralnom Evropom, a ima potencijal da snabdeva Bugarsku, Rumuniju, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Ukrajinu, Mađarsku, Slovačku, a naravno i Srbiju.

"S obzirom na to da postoji infrastruktura, kroz povezivanje sa Severnom Makedonijom i Grčkom Srbija bi dobila mogućnost da u budućnosti kupuje i američki tečni gas", kaže Šekarić Stojanović. Kako dodaje, "u slučaju prekida snabdevanja konvencionalnog gasa, ovo postaje najprihvatljivija opcija".

Srbija i SAD su u septembru 2024. potpisale Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike. Sporazum, u kojem se pominje saradnja u oblasti nuklearne energije, obe strane su opisale kao usmeren na projekte energetske tranzicije, ali i važan korak ka saradnji dve vlade, ali i privatnih sektora dve države. Sporazum je "proširio mogućnosti da američke kompanije investiraju u energetski sektor u Srbiji, uključujući projekte zelene energije i energije budućnosti, što je važno jer će doneti prednosti i američkim i srpskim kompanijama i radnicima", rekao je tadašnji ambasador Srbije u Americi Marko Đurić, koji je potpisao sporazum. Kako je dodao, sporazum takođe treba da "pomogne Srbiji da diverzifikuje i proširi svoju proizvodnju energije i podrži ekonomski razvoj".

Međutim, važno pitanje je i cena gasa. Severna Makedonija je energetski zavisna od uvoza, i to "u svim vidovima energije", kaže za Bloomberg Adriju Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku. Ova zemlja se oslanja na uvoz energenata, pretežno iz Grčke, Bugarske, ali i drugih zemalja regiona. "Uvoz gasa iz Severne Makedonije podrazumeva kupovinu gasa iz trećih zemalja", pojašnjava Kovačević i dodaje da bi Srbija tada ušla u "cenovnu konkurenciju sa znatno većim gasnim tržištima u Evropi, kao što su tursko i italijansko".

Prema trenutnom gasnom aranžmanu koji Srbija ima sa Rusijom, cena ruskog gasa varira od 310 do 430 američkih dolara za 1.000 kubnih metara, pokazuju podaci Bloomberga. Konkretna cena obračunava po naftnoj formuli, tj. u odnosu na cenu nafte. To je znatno niža cena u odnosu na TTF berzu, koja se smatra referentnom u Evropi, a gde je cena ruskog gasa je trenutno višestruko veća. Gas po ovoj ceni se Srbiji isporučuje po ugovoru potpisanom u maju 2022, koji je prvobitno važio do marta ove godine, pa je produžen do septembra. 

DepositPhotos

Kakav je značaj povezivanja Srbije sa Rumunijom

O gasnom povezivanju Srbije i Rumunije govori se već više od dve decenije, podseća Kovačević. "Gasna interkonekcija je prioritet već 23 godine, a očekuje se da Rumunija od 2027. bude u prilici da izvozi gas", pojašnjava sagovornik BBA. Kako podseća, Srbija i Rumunija već imaju energetske odnose na planu trgovine električnom energijom. "Sarađuju kako na hidroenergetskom planu i kroz plovni sistem Đerdap, tako i kroz elektroenergetski sistem", dodaje. "U slučaju realizacije najavljene gasne konekcije, ova saradnja bila dodatno produbljena", dodaje Kovačević. 

Rumunija ima ambicije da u budućnosti postane jedan od najvažnijih igrača na evropskom tržištu gasa, jer leži na prirodnim rezervama ovog energenta. Bukurešt se 2023. godine upustio u investiciju od četiri milijarde evra koje je uložila u projekat izgradnje gasovoda i povezanih sistema pod nazivom Neptun Deep Offshore Gas Project. Planira se da Neptun poveže Rumuniju sa gasovodom BRUA, koji povezuje Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Austriju. Prema procenama, Rumunija bi u budućnosti mogla da dobija oko 100 miliona kubnih metara gasa godišnje.

Na rumunskom tržištu gotovo da nema ruskih igrača – prisutni su Romgaz, rumunska državna kompanija za proizvodnju prirodnog gasa, OMV Petrom, koji je u većinskom vlasništvu OMV Austrija. U Rumuniji takođe posluje Black Sea Oil & Gas, kompanija u kojoj udeo imaju Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (ERBD) i Carlyle Group, američka multinacionalna investiciona kompanija. 

Depositphotos

 

Kako Evropska unija smanjuje zavisnost od ruskog gasa

Evropska komisija je 6. maja objavila plan za eliminisanje uvoza ruskog gasa iz cevovoda i tečnog prirodnog gasa (LNG) do 2027. godine, prenosi Bloomberg. Cilj je da se smanji energetska zavisnost od Rusije, ali i da se Moskvi uskrate prihodi koje može da koristi za finansiranje rata u Ukrajini. Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da bi uvoz tečnog gasa mogao se poveća sa 25-30 milijardi kubnih metara u 2025. godini, i uvoz do 90 milijardi kubnih metara do 2026. godine. To bi bila alternativa snabdevanju iz Rusije. 

EU je već značajno smanjila uvoz ruskog gasa sa 150 milijardi kubnih metara u 2021. godini na 43 milijarde kubnih metara u 2023. godini, što je pad od 70 odsto. Međutim, ovaj trend se preokrenuo 2024. godine, jer je uvoz ruskog LNG-ja porastao sa 18 na 20 milijardi kubnih metara, a uvoz gasa iz cevovoda sa 25 na 32 milijarde kubnih metara. Bio je to  međugodišnji rast od 21 odsto. EU procenjuje da će ukupan uvoz iz Rusije u 2025. godini dostići 37 milijardi kubnih metara.

 

 

 

Analitičari kažu da će odustajanje od ruskog gasa neravnomerno uticati na države članice EU. Zemlje sa dugoročnim ugovorima za ruski tečni prirodni gas (TPG) suočavaju se sa izazovima u obezbeđivanju alternativnih dugoročnih sporazuma. Za Mađarsku i Slovačku, koje i dalje kupuju od Gasproma preko gasovoda Turski tok, ovo nosi nove finansijske izazove. Ove zemlje kupuju ruski gas po nižim cenama, a suočile bi se sa poskupljenjima ako rusko snabdevanje prestane. 

Od kada je Ukrajina obustavila tranzit ruskog gasa ka istočnoj Evropi početkom 2025. godine, Mađarska i Slovačka se u potpunosti oslanjaju na Turski tok. Mađarska je 2024. povećala svoje snabdevanje tom rutom sa 5,9 milijardi kubnih metara u 2023. na 7,9 milijardi kubnih metara u 2024. godini.

Slovačka, nekada ključno tranzitno čvorište za ruski gas ka drugim evropskim državama, sada se oslanja na isporuke kroz Turski tok, koje stižu preko Mađarske. Slovaci ovaj gas koriste gotovo isključivo za domaću potrošnju. Obe zemlje su naglasile svoju nameru da očuvaju postojeće ugovore sa Gaspromom kako bi zadržale pristup jeftinijem gasu.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar