Kome je Banatski Dvor važniji - Srbiji ili Rusiji

Srbija konačno posle deceniju čekanja proširuje Banatski Dvor, jedino podzemno skladište gasa u Srbiji, koje se nalazi na oko 80 kilometara od Novog Sada. Kapacitet skladišta biće uvećan za dodatnih 300 miliona kubnih metara gasa u odnosu na trenutnih 450 miliona kubnih metara, a završetak izgradnje je planiran do kraja 2026. godine, saopštilo je nedavno Ministarstvo energetike.

"Proširenje će poboljšati energetsku sigurnost Srbije, koja trenutno iznajmljuje skladišta gasa od Mađarske", kaže za Bloomberg Adriju Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije. On podseća da se Srbija već godinama unazad suočava sa nedostatkom skladišnog prostora, a Beograd će barem još jednu grejnu sezonu  morati da plaća Budimpešti naknade za skladištenje oko 500 miliona kubnih metara gasa godišnje. Cena najma koji Srbija plaća Mađarskoj zasad nije poznata javnosti.

Proširenje Banatskog Dvora košta 145 miliona evra, a zajednički ga finansiraju suvlasnici skladišta – Gazprom, kao većinski vlasnik sa 51 odsto udela, i Srbijagas kao manjinski, sa 49 odsto udela. Do objavljivanja teksta, iz Srbijagasa i Gazproma nisu odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije o tome sa kolikim novčanim iznosima učestvuju u projektu proširenja.

Proširenje se dešava u godini kada se nad Naftnom industrijom Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu nadvija pretnja američkih sankcija, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. "Srbija insistira na tome da kompanije u sastavu Gazproma prodaju svoj udeo u NIS-u, od kada se Gazpromneft, većinski vlasnik NIS-a, našao pod američkim sankcijama", tvrdi za Bloomberg Adriju Igor Juškov, glavni analitičar ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, sa sedištem u Moskvi. 

Srbija nema ograničenje za nabavku gasa

Sankcije NIS-u su 29. jula odložene po peti put, a iako i dalje postoji rizik da budu uvedene, "budućnost upravljanja i vlasništva nad Banatskim Dvorom ne zavisi od potencijalnih sankcija", smatra Juškov. "Većinski vlasnik skladišta je Gazprom, a ne Gazpromneft. Pritom ne postoje ograničenja u vezi sa tim odakle Srbija mora da kupi gas koji ovde želi da skladišti", naglašava ruski stručnjak. 

Međutim, Evropska komisija je u junu predložila plan po kojem bi se EU do 2027. potpuno odrekla ruskog gasa i nafte, koji države članice tek treba da usvoje - Slovačka i Mađarska su već izrazile nezadovoljstvo. 

 

 

"S obzirom na rizik da EU uvede zabranu uvoza ruskog gasa, postavlja se pitanje zašto Gazprom uopšte ulaže u proširenje Banatskog Dvora, ako u budućnosti možda neće moći da koristi to skladište", dodaje Juškov. 

U svetlu moguće zabrane uvoza ruskog gasa u EU, "ne postoji ekonomska opravdanost za proširenje kapaciteta za skladištenje gasa", kaže za Bloomberg Adriju Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku. "Ruski gas u Srbiju trenutno stiže preko Bugarske, koja je članica EU, a zasad nije jasno da li bi tranzit kroz tu zemlju mogao da se nastavi", kaže. 

On smatra da bi Srbija, umesto ulaganja u proširenje skladišta gasa, mogla da ulaže u povećanje energetske efikasnosti i smanji zavisnost potrošnje energije od vremenskih prilika, "Prioritetna investicija trebalo bi da bude promena sistema grejanja, za koje bi u budućnosti mogla da se koristi otpadna toplota iz elektrana, toplotne pumpe, biomasa, geotermalna energija ili drugi obnovljivi izvori energije", navodi Kovačević.

BETAPHOTO/Ministarstvo rudarstva i energetike/Danilo Mijatović

 

 

Gazprom viškove hoće da prodaje Mađarskoj i Slovačkoj

Banatski Dvor, jedino skladište gasa u Srbiji, izgrađeno je 2011. godine. Radovi na proširenju, koji su počeli 2. aprila ove godine, najavljivani su duže od decenije. Međutim, Srbija nije mogla sama da započne radove na ovom proširenju bez prethodne saglasnosti Gazproma, koji je većinski vlasnik skladišta sa 51 odsto, dok Srbijagasu pripada preostalih 49 odsto.

 

"Značaj proširenja je pre svega strateški, jer Srbija dobija mogućnost da čuva više gasa na svojoj teritoriji", kaže Juškov. Kako ističe, Gazprom ulaže u Banatski Dvor zbog toga što bi to skladište ubuduće moglo da se koristi ne samo za podmirivanje potreba Srbije već bi viškovi mogli da se prodaju Mađarskoj i Slovačkoj, koje se smatraju ruskim saveznicima u Evropskoj uniji. "Međutim, postoji rizik da će Brisel u budućnosti pritiskati Budimpeštu i Bratislavu da se u potpunosti odreknu ruskog gasa", dodaje. 

Skoro pedeset odsto usluga grejanja koje isporučuju srpske toplane potroše domaćinstva u Beogradu, navodi se u Kovačevićevoj analizi iz 2004. godine. "Srbija trenutno neefikasno troši gas, jer ima velike, neodržive razlike između zimskih pikova potrošnje i letnje sezone", ocenjuje stručnjak. Kako smatra, Srbija bi tokom zime mogla da prevede sistem grejanja na kombinaciju otpadne toplote, biomase i geotermalne energije. "Potrebno je prepoloviti troškove grejanja stanovništva", kaže. "Potencijal sisemskog pobljšanja energetske efikasnosti uvećao bi privredni rast na oko sedam odsto godišnje, pa bi Srbija do 2035. mogla da se nađe na nivou proseka BDP-a po stanovniku Evropske unije i, u tom smislu, spremna da se priključi evropskom bloku", ističe Kovačević.

Tokom grejne sezone 2022/2023. godine, Srbija je u Mađarskoj zakupila skladište od 500 miliona kubnih metara gasa, a ovaj aranžman je delimično finansiran iz srpskog državnog budžeta, a delom iz kredita OTP banke i Eksim banke Mađarske. Praksa čuvanja gasa u mađarskim skladištima nastavljena je i u naredne dve sezone – 2023/24. i 2024/25. godine.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je u martu 2023. godine otkrio u intervjuu za "Politiku" da su Mađari podigli cenu skladištenja gasa, i to šest puta za utiskivanje i tri puta za istiskivanje. "Srbija mora ozbiljno da razmišlja o ubrzanom proširenju kapaciteta za skladištenje gasa", rekao je tada Bajatović.

"Brže reagovanje u slučaju nepredviđenih situacija i diverzifikacija snabdevanja gasom su glavni razlozi za proširenje kapaciteta skladišta", izjavila je prethodno Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike. "Cilj nam je da dalje diverzifikujemo izvore snabdevanja gasom. To smo učinili završetkom izgradnje interkonekcije između Srbije i Bugarske, nastavićemo sa Severnom Makedonijom, sa Rumunijom", rekla je ministarka.

Srbija priprema projekte za izgradnju gasnih interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, koji bi u budućnosti mogli da podmiruju godišnje potrebe Srbije, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine. 

BETAPHOTO/Ministarstvo rudarstva i energetike/Danilo Mijatović

Zašto se na proširenje čekalo više od deceniju

Proširenje Banatskog Dvora donedavno nije imalo smisla za većinskog vlasnika. "Gazprom je donedavno mogao da koristi skladišta širom Evrope, pa im nije bilo potrebno skladište u Srbiji, a pošto je to sada pod znakom pitanja, pojavila se potreba za proširenjem Banatskog Dvora", pojašnjava Juškov. 

Ugovori o proširenju Banatskog Dvora potpisani su čak tri puta. Prvo su tadašnji predsednik Upravnog odbora Gazproma Alexey Miller i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović potpisali sporazum o proširenju u oktobru 2015. u Moskvi. Tada je najavljeno da će skladište Banatski Dvor biti prošireno sa 450 miliona kubika gasa na milijardu kubika. Međutim, to se nije realizovalo. Ni Beogradu takva investicija nije bila neophodna. "Srbiji toliki kapacitet skladišta nije bio potreban", kaže Vuletić. "Iako je proširenje Banatskog dvora dobra vest, potrošnja gasa u zemlji nije rasla tolikom brzinom", dodaje. 

Dve godine kasnije, tačnije u junu 2017, potpisan je memorandum o razumevanju o proširenju gasnog skladišta na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, kojim je planirana tehnička i finansijska studija za dalje proširenje kapaciteta. Cilj ovog memoranduma je bilo povećanje skladišnog kapaciteta za 300 miliona kubnih metara, odnosno na 750 miliona kubnih metara. Potpisali su ga direktori Gazprom izvoza i Srbijagasa Elena Burmistrova i Dušan Bajatović.

Poslednji je potpisan u Beogradu za vreme posete predsednika Vladimira Putina u januaru 2019. Memorandum o razumevanju za razvoj projekta proširenja kapaciteta skladišta gasa Banatski Dvor potpisali su ponovo Miller i Bajatović. Memorandumom su definisani osnovni parametri proširenja i utvrđeni dogovori strana o zajedničkoj realizaciji tog projekta. Iste godine najavljeno je i da je u planu gradnja skladišta kapaciteta oko milijardu kubika u Itebeju, vojvođanskom selu u Opštini Žitište, kao i još jednog skladišta gasa kod Pančeva.

 

 

"Banatski Dvor će posle proširenja zadovoljiti potrebe Srbije i trenutno nema razloga za dalje širenje kapaciteta", ističe Vuletić. Kako podseća, potreba za dodatnim skladištima mogla bi da se pojavi u budućnosti, pošto Elektroprivreda Srbije (EPS) planira da pojedine termoelektrane prebaci sa uglja na gas, kako bi smanjila štetan uticaj po životnu sredinu.

Srbija razmatra da ugasi sve elektrane na ugalj do 2040. godine, a potencijalna alternativa su elektrane na gas, kao i nuklearne elektrane. Prošle godine, na Konferenciji UN o klimatskim promenama u Bakuu, predsednik Aleksandar Vučić obelodanio je da je sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim razgovarao o zajedničkoj izgradnji elektrane na gas u okolini Niša.

Međutim, smatra Kovačević, otvaranje novih termoelektrana na gas dovelo bi Srbiju u još veću zavisnost od cene energenta na svetskom tržištu. "To je potreban dodatak u energetskoj strukturi, ali samo efikasno korišćenje domaćih resursa, biomase i geotermalne energije, omogućava privredni razvoj", kaže stručnjak. "Prethodni uslov za investicije u nuklearnu energiju je da se BDP Srbije udvostruči, a to se jedino može ostvariti korišenjem konkurentnih domaćih izvora", dodaje.

Kako ističe, "pronalaženje alternative snabevanju gasom nije samo političko, već i bezbednosno pitanje". "Od početka rata u Ukrajini, važan deo gasne infrastrukture nalazi se u ratnoj zoni", kaže i podseća da je bilo napada na kompresorske stanice sistema Turski tok, kao i na gasovod Severni tok. Osim toga, kako tvrdi, "turbine kojima se pokreće Turski tok su izložene sankcijama za specijalna maziva i rezervne delove što bi moglo da ugrozi održavanje turbina", dodaje Kovačević.

 

BETAPHOTO/Ministarstvo rudarstva i energetike/Danilo Mijatović

Odakle se Srbija snabdeva gasom

Srbija godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa. Rusija je najvažniji partner Srbije – iz te zemlje uvozi se oko 2,2 milijarde kubnih metara godišnje, što zadovoljava više od tri četvrtine godišnjih potreba.

Aktuelni gasni aranžman između Beograda i Moskve sklopljen je 2022, a ističe u septembru. Cena po kojoj Srbija kupuje gas trenutno je jedna od najnižih u Evropi - varira od 310 do 430 američkih dolara za 1.000 kubnih metara, pokazuju podaci Bloomberga, a obračunava se po naftnoj formuli.

Preostale godišnje potrebe, oko 0,8 milijardi kubnih metara gasa, Srbija trenutno zadovoljava kroz uvoz gasa iz Azerbejdžana preko interkonektora sa Bugarskom, čiji je kapacitet 1,8 milijardi kubnih metara. Srbija takođe planira da do 2027. poveća isporuke azerbejdžanskog gasa preko već postojećeg interkonektora Srbija - Bugarska na milijardu kubnih metara godišnje, što bi zadovoljilo trećinu potreba za gasom.

 

 

"Očekujem da će Beograd i Moskva obnoviti gasni aranžman u septembru, iako Srbija pokušava da sedi na dve stolice, ali treba očekivati da uslovi novog ugovora neće biti tako povoljni kao do sada", kaže Juškov. Kako dodaje, postoji mogućnost da se odnosi Rusije i Srbije u budućnosti pogoršaju, a kako ističe, "niske cene su gasa su protivusluga za lojalnost Moskvi". 

Kovačević upozorava da bi, u slučaju da EU obustavi uvoz ruskog gasa, Srbija mogla da se nađe u situaciji da postane "kolateralna šteta". Kako smatra, ako ugovor o snabdevanju ruskim gasom i bude obnovljen, to će biti na kraće staze nego do sada. 

Međutim, pitanje uvođenja sankcija NIS-u moglo bi da ostaje aktuelno - iako je Vlada Srbije tražila odlaganje na 180 dana, Ministarstvo finansija SAD odobrilo je odlaganje na 30 dana, koji ističe 27. avgusta. "Ako bi Srbija preduzela meru preuzimanja kompanije, to ne mora da bude kroz nacionalizaciju, već bi moglo da se reši i kroz postavljanje stečajnog upravnika", kaže Kovačević.

"Postoji mogućnost da se to neće dopasti ruskoj strani, a onda bi u pitanje bilo dovedeno i snabdevanje gasom, uključujući i zalihe u podzemnom skladištu", zaključuje energetičar.

-- Tekst je ažuriran pojašnjenjima u 9 i 12 pasusu