NIS će verovatno izbeći sankcije i peti put, uprkos zaoštrenim odnosima između SAD i Rusije

Rok do koga su po četvrti put odložene sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) bliži se kraju. Iako se geopolitička situacija malo promenila u odnosu na prošli put kada je odluka doneta, stručnjaci očekuju da će sankcije i ovoga puta biti pomerene.

NIS je u petak saopšto da je kompanija podnela Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija i omogućava nastavak operativnog rada kompanije i posle 29. jula, odnosno nakon isteka roka, predviđenog prethodnom licencom, izdatom 26. juna. 

Do sada su kompaniji u četiri navrata izdate specijalne licence Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (engl. Office of Foreign Assets Control – OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, kojima je odložena puna primena sankcija.

Odnosi između dve sile – SAD i Rusije, malo su se promenili u odnosu na prethodnih nekoliko puta kada su sankcije odlagane. Američki predsednik Donald Trump još uvek nije uspeo da sprovede svoj plan o prestanku rata u Ukrajini, i izgleda da polako gubi strpljenje kada je o tome reč. Naime, Trump je najavio da će Rusiji uvesti carine od 100 odsto ukoliko do početka septembra ne zaključi mirovni sporazum sa Ukrajinom.

 

 

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, smatra da iako su dinamika odnosa između ove dve zemlje promenila, to neće uticati na odluku o odlaganju sankcija, kaže da ni ovaj put sankcije neće zaživeti u praksi. On navodi da do primene sankcija NIS-u neće doći iz dva razloga.

"Prvi je taj da naftne kompanije ne ratuju sa drugim naftnim kompanijama i to traje već 100 godina. Druga činjenica je da naftne kompanije imaju i te kako uticaja na odluke svojih vlada", ističe on.

Zdravković podseća da je administracija Josepha Bidena na samom kraju mandata uvela sankcije NIS-u, ali da ih i ne bi uveli da su ostali na vlasti u Americi. "Da su imali nameru da ih sprovedu, uradili bi to ranije."

Bloomberg

 

 

"Trumpova administracija je pod uticajem američkih energetskih kompanija i sigurno to neće uraditi. S druge strane, ta priča zbog čega se uvode sankcije, da bi se zaustavilo finansiranje rata u Ukrajini, to je smešan argument", smatra Zdravković.

On naglašava da su Srbija i njeno tržište mali i da ne zauzimaju toliko značajno mesto u svetskim okvirima. "Biznis koji se generiše u NIS-u jeste velik za Srbiju. Oni imaju godišnji prihod od 3,3 milijarde evra, dobit od oko 375 miliona evra, a u budžet Srbije uplaćuju blizu 2,4 milijarde evra ili 4,5 odsto našeg BDP-a. Za svetske tokove i rat u Ukrajini to je smešan iznos."

I Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, očekuje da će sankcije biti ponovo odložene, ali na neki kraći rok. Kako kaže, Srbija je isuviše mala da bi Trump vodio toliko računa o nama.

"Ta strategija u kojoj će nas držati na kratkoj uzdi i produžavati nam sankcije, u ovom trenutku zadovoljava SAD. Da je Amerika htela da konačno reši ovo pitanje, ona ne bi ovako odlagala te sankcije. Očigledno je to neka strategija pritiska i na rusku, a posebno na srpsku stranu, jer to nama izuzetno značajno", kaže Savić.

 

 

Stupanje sankcija na snagu bi bio šok za tržište

NIS je dosad četiri puta izbegao sankcije američke administracije, a srpski zvaničnici su od najave sankcija ukazivali na to da je uvođenja tih mera firmi političko pitanje, zbog većinskog ruskog vlasništva.

Međutim, samo dan pre nego što su sankcije odložene, 26. februara, NIS je bez detaljnih objašnjenja saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u NIS-u, odlučile da promene odnos tih udela. Gazprom Neft dosad je držao 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok je prema novom dogovoru taj udeo spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, poslednji je stekao 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a. Podsetimo, Gazprom je doskora imao 6,15 odsto akcija (preciznije, njih 10.035.687).

Prema rečima Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, niko ne može da ima pravu informaciju, niti realnu procenu oko toga da li će sankcije biti odložene, jer se politička situacija u svetu veoma brzo menja. Međutim, ukoliko bi došlo do njihove primene, to bi bio šok za tržište.

"Ukoliko do toga dođe, NIS ne bi imao mogućnost da uvozi sirovu naftu i ne bi mogao da na duže održi preradu u rafineriji Pančevo, koja bi moglo da traje mesec-dva, koliko ima zaliha sirove nafte. To bi bila najveća posledica za tržište, jer gubitak ne bi mogao da se nadoknadi nikakvim uvozom derivata nafte, naročito ne dugoročno. Ništa ne može da zameni tako velike kapacitete jer NIS snabdeva 80 odsto tržišta", navodi Mićović.

On objašnjava da Srbija nema pre svega logističke kapacitete kako da nadoknadi gubitak nafte.

"Pre svega možemo se najviše osloniti na transport baržama Dunavom, ali Dunav je potpuno nepouzdana reka. Evo, sada smo imali u prethodnih mesec dana ozbiljnu redukciju utovara brodova zbog niskog vodostaja. Takođe, ni železnica i drumski transport ni blizu ne mogu da nadoknade preradu u rafineriji", navodi on.

Bloomberg

 

Uticaj na poslovanje kompanije

Bloomberg Adria ranije je detaljno analizirala ko bi sve mogao biti na udaru ako stupe na snagu sankcije NIS-u, kao i kako bi tu situaciju dočekao bankarski sektor. Takođe, trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi obustavljeno je 14. januara i do danas nije nastavljeno. Smatra se da do toga u bliskoj budućnosti neće ni doći, sve dok se situacija u vezi sa ovom kompanijom potpuno ne reši.

 

 

Sankcije utiču i na poslovanje kompanije. Neto dobit NIS-a je u prvom kvartalu ove godine iznosila 1,5 milijardi dinara, što je za 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na ostvarenje iz uporednog perioda prošle godine. Prema podacima koje je ova kompanija objavila, pokazatelj EBITDA je 8,5 milijardi dinara, odnosno za 15 odsto manji nego u periodu januar-mart 2024. godine. 

O tome da ova situacija u kojoj se NIS nalazi i te kako utiče na poslovanje, govori i činjenica da kompanija planira isplatu bruto dividende od 28,18 dinara po akciji ove godine, što je znatno manje u odnosu na 64,26 dinara po akciji, koliko je isplaćeno prošle godine, pre nego što se preduzeće suočilo sa američkim sankcijama zbog ruskog udela u vlasništvu.

Preduzeće zbog sankcija ima i poteškoća u zaduživanju kod banaka, a zimus je emitovalo korporativne obveznice i u martu je ukupno isplatilo oko 30,5 miliona dinara kupcima tih dužničkih hartija.