NIS ponovo traži odlaganje sankcija od SAD

Naftna industrija Srbije uputila je novi zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) SAD za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija i omogućava nastavak operativnog rada kompanije i posle 27. avgusta.

Kompanija je u svom saopštenju zahvalila svim domaćim i stranim institucijama koje podržavaju ovaj proces i podsetila da je "14. marta Ministarstvu finansija SAD i zahtev za uklanjanje sa SDN liste (Specially Designated Nationals) što predstavlja kompleksan i dugotrajan proces."

Američka administracija je NIS-u do sada pet puta produžavala licencu za rad, a isto toliko puta su i odlagane sankcije ovoj kompaniji. Poslednji put su sankcije odložene na 30 dana 29. jula. Iako je tada Vlada Srbije tražila da sankcije ovog puta budu odložene za 180 dana to nije bilo moguće, navela je tada ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

"To je pitanje globalne politike i pregovora svetskih sila koji su veoma složeni. Srbija je dosadašnjim odlaganjem uspela da ne postane kolateralna šteta, ali je situacija i dalje veoma neizvesna. Nastavićemo da branimo interese naših građana i privrede", rekla je ona u julu.

 

 

Američke sankcije utiču i na poslovanje, pa je kompanija u prvom polugodištu poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30,6 miliona evra), ali iz kompanije kažu da su "u izazovnom makroekonomskom okruženju u prvom polugodištu ove godine ispunila ciljeve da zadrži stabilnost na domaćem tržištu".

"Pored sankcija, na ostvarenja NIS-a uticali su i pad cena nafte na svetskom tržištu za 15 odsto u poređenju sa prvim polugodištem 2024. godine, efekat skupih zaliha nafte i naftnih derivata, kao i negativan finansijski rezultat HIP Petrohemije", navela je kompanija u saopštenju.

 

Prema podacima koje je ova kompanija objavila, pokazatelj EBITDA je 10,2 milijarde dinara. Obračunate obaveze po osnovu javnih prihoda u prvom polugodištu iznosile su 104,7 milijardi dinara. Izveštaj je pokazao da je proizvodnja nafte i gasa iznosila 556.000 uslovnih tona, što je tri odsto manje nego u uporednom izveštajnom periodu. "Obim prerade je 1,677 miliona tona i povećan je 20 odsto u odnosu na prvo polugodište 2024. godine, kada je u Rafineriji nafte Pančevo sproveden kapitalni remont".

 

 

O tome da ova situacija u kojoj se NIS nalazi i te kako utiče na poslovanje, govori i činjenica da kompanija planira isplatu bruto dividende od 28,18 dinara po akciji ove godine, što je znatno manje u odnosu na 64,26 dinara po akciji, koliko je isplaćeno prošle godine, pre nego što se preduzeće suočilo sa američkim sankcijama zbog ruskog udela u vlasništvu.

Takođe, trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi obustavljeno je 14. januara i do danas nije nastavljeno. Veruje se da do toga u bliskoj budućnosti neće ni doći, sve dok se situacija u vezi sa tom kompanijom potpuno ne reši.

Depositphotos

 

Preduzeće zbog sankcija ima i poteškoća u zaduživanju kod banaka, a zimus je emitovalo korporativne obveznice i u martu je ukupno isplatilo oko 30,5 miliona dinara kupcima tih dužničkih hartija.

Sudbina kompanije je već mesecima neizvesna, a nedavno su srpski zvaničnici prvi put saopštili da imaju nameru da otkupe akcije od većinskog vlasnika, ruskog naftnog giganta Gazproma i njegove ćerke firme Gazpromnefta. "Srbija ima nameru da kupi NIS, ali ruska strana trenutno nije voljna da je proda", izjavio je 3. avgusta Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, za agenciju Tanjug. 

 

 

Ruski državni mediji su krajem jula najavili moguće povlačenje podružnice NIS-a sa rumunskog tržišta, a čini se da se ruski naftni gigant bori sa finansijskim izazovima i kod kuće. Na sastanku skupštine akcionara 27. juna, Gazprom je odlučio da neće isplaćivati dividende za 2024. godinu. Kompanija je u Rusiji samo tokom 2024. godine prodala imovinu vrednu 216,2 miliona evra, navodi se u finansijskom izveštaju za prošlu godinu.

Bloomberg Adria je istraživala kakva budućnost čeka NIS, a prema rečima stručnjaka postoje tri moguća scenarija. Prvi je da Srbija otkupi sve akcije u ruskom vlasništvu, drugi da Gazpromneft izlađe iz vlasništva, ali da Gazprom ostane, i treći je da sankcije stupe na snagu i da NIS ode u stečaj.