Kako srpski bankarski sektor dočekuje sankcije NIS-u

Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) bile bi šok za domaće tržište, ali šok za koji je srpski bankarski sektor spreman, ocenjuju analitičari Bloomberg Adrije.

Dok se iščekuje ishod završnog sastanka zastupnika NIS-a i Kancelarije za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija, analitički tim našeg portala sproveo je scenario analize uticaja sankcija na bankarski sektor. Scenario koji su koristili je takozvani ekstremni, to jest onaj koji oslikava najgori mogući ishod, i primenili su ga na srpski bankarski sektor u celini.

Kao izloženost tog sektora NIS-u koristili su dugoročne kredite u zemlji, kao i ukupne kratkoročne kredite – što je krajem 2024. iznosilo ukupno 52,2 milijardi dinara. "Bitno je napomenuti da se ovde govori samo o direktnoj kreditnoj izloženosti, dok su efekti prelivanja na poteškoće poslovanja drugih povezanih preduzeća zanemareni, kao i raspoloživa sredstva na računima, kako je to dosta promenljiva kategorija", pojasnila je analitičarka Marina Petrov Savić.

Mere Sjedinjenih Američkih Država (SAD) trebalo bi da stupe na snagu 27. februara, što bi sa sobom povuklo da banke proglase sve NIS-ove kredite dospelim, kako bi izbegle sekundarne sankcije. "Ukoliko se krediti budu proglasili dospelim i istovremeno problematičnim, očekujemo da udeo NPL-ova (engl. non-performing loan - problematični kredit, prim, aut.) u bankarskom sektoru poraste sa decembarskih 2,5 na najviše 3,9 odsto, pod pretpostavkom da 100 odsto potraživanja uđe u NPL", pojasnila je Petrov Savić.

Ukoliko se gledaju efekti na solventnost, analitičari na nivou sektora banaka očekuju pad od oko jednog procentnog poena u pokazatelju adekvatnosti kapitala (PAK), pod pretpostavkom da se krediti smatraju gubitkom, kao i da su dosadašnja rezervisanja bila zanemarljiva.

Depositphotos

"Možemo slobodno reći da je bankarski sektor spreman za ovakav šok. Prvi argument jeste visok PAK od skoro 22 odsto na kraju septembra 2024 (poslednji raspoloživi podatak), koji je daleko iznad regulatornog minimuma od osam odsto, koji predviđa Odluka o adekvatnosti kapitala. Zahtevi za kapitalom imaju i svoje dodatke - zaštitne slojeve kapitala i supervizorske zahteve, ali se oni razlikuju po bankama i nivo preko 20 odsto zasigurno obezbeđuje pokriće", rekla je Petrov Savić.

Kao drugi argument navela je dobru profitabilnost bankarskog sektora, od preko 20,2 odsto prinosa od kapitala u 2024, što omogućava bankama da pokriju potencijalne gubitke povezane sa NIS-om, ali i da nadograde kapital tako što će deo profita zadržati i pripisati regulatornom kapitalu.

 

"Ovakvim potezom, efekat na PAK bi bio znatno manji, ali to zavisi od odluka pojedinačnih banaka. Usled svega navedenog, očekujemo da će bankarski sektor biti pod svojevrsnim šokom kada se sankcije primene, ali vidimo i da postoji prostor da se taj šok apsorbuje unutar sektora. Efekti će ići na teret pojedinačnih banaka, u zavisnosti od nivoa izloženosti koji svakako za grupu preduzeća ne bi smeo da prelazi 25 odsto regulatornog kapitala, kako predviđa Odluka o upravljanju rizicima banke", napomenula je.

Likvidnost NIS-a

Na kraju prošle godine, kada je NIS imao bankarske kredite u iznosu od oko 550 miliona evra, količina gotovina i ekvivalent gotovine bili su približno 350 miliona evra. Od toga su dva miliona kratkoročni finansijski plasmani za koje bi bili plaćeni penali u slučaju preranog povlačenja, kaže analitičar Bloomberg Adrije Miloš Đaković.

"Ova kompanije je takođe unapred isplatila februarske zarade zaposlenima, a prema nekim izjavama zvaničnika, isplatiće i platu za mart. Ove isplate će dodatno opteretiti likvidnost firme za oko 82 miliona evra", procenio je on.

Đaković je dodao da će nemogućnost korišćenja kartica banaka koje prestaju saradnju sa NIS-om takođe imati veliki uticaj na likvidnost preduzeća u predstojećem periodu.

"Sve to ukazuje da NIS neće imati dovoljno likvidnih sredstava da pokrije dospele kredite. Međutim, kako je poslovanje ove kompanije od strateške važnosti za Srbiju, ne očekuje se da će vlada ove zemlje dozvoliti da NIS ode u stečaj", zaključio je on, naglasivši da preduzeće ima generalno nizak nivo duga prema kapitalu (17,58).

Gostujući na Bloomberg Adria TV, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić je rekao da niko neće zapleniti imovinu naftne kompanije, ali da, ako se deo te imovine nalazi na računima banaka u inostranstvu, može doći do blokade sredstava. On je dodao da ne raspolažemo podacima koliko je sredstava trenutno u zemlji, na računima naših banaka, a koliko u inostranstvu. U perspektivi, to za NIS može značiti da je potrebno ubrzati sprovođenje postojećih ugovora.

 

"NIS se suočava i sa time da će banke ugasiti njegove račune, što će onemogućiti plaćanje dobavljačima, a samim tim i uvoz sirove nafte", podsetio je Đaković.

Firmi preostaje samo sirova nafta koja se proizvodi u Srbiji, a koja prema energetskom bilansu Republike Srbije za 2025. čini tek 20 odsto sirove nafte za preradu u rafinerijama. Totalna količina je za jedan odsto niža od količine iz 2024. godine.

"Planirana količina uvezene sirove nafte u 2025. za 25 odsto je viša od procenjene količine u 2024. U ovoj godini je planirana bruto proizvodnja derivata od oko 4,18 miliona tona, što je za 13 odsto više od količine iz 2024. Najveći deo prerade sirove nafte u derivate se dešava u Rafineriji Pančevo. Planiran je i uvoz naftnih derivata radi obezbeđivanja nedostajuće potrebne količine, koji je viši za oko četvrtinu od planiranog izvoza derivata", naveo je analitičar Bloomberg Adrije.

Rafinerija Pančevo; Foto: NIS

On je skrenuo pažnju na to da je Jadranski naftovod (JANAF), kojim se vrši najveći deo uvoza nafte u Srbiju, u ponedeljak potpisao ugovor sa Mol Groupom za transport 2,1 miliona tona nafte do kraja 2025, kao i ugovor o skladištenju nafte na terminalima Omišalj i Sisak do 2027. "U slučaju uvoza u Srbiju, ta količina bi bila dovoljna da se pokrije skoro dve trećine potrebne dodatne sirove nafte za 2025", ocenio je Đaković.

Iz Mola su nedavno saopštili da bi mogli da dupliraju isporuke naftnih derivata u Srbiju. "Trenutno možemo samo da potvrdimo da je Mol Group spreman da udvostruči svoje isporuke, ali postoje regulatorni izazovi koje treba rešiti. Ipak, budite uvereni da Mol Group, sa svim svojim filijalama, uvek deluje u skladu sa svim međunarodnim i lokalnim propisima. Nastavićemo da pomno pratimo situaciju i blagovremeno pružamo dodatne informacije", rekao je ranije za Bloomberg Adriju njihov šef korporativnih komunikacija Ambrus Halász.

Pojedini analitičari čak su i govorili da bi mađarska kompanija za naftu i gas možda bila dobra za otkup ruskog udela u NIS-u. Da li bi ruska strana bila zainteresovana za tako nešto, ostalo je otvoreno pitanje.

Bajatović: Imamo 180 dana bez direktnih posledica

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović u ponedeljak je za RTS rekao da se tog dana održavaju završni razgovori advokatskih kancelarija koje zastupaju NIS i OFAC-a, a da se danas održava završni sastanak s OFAC-om.

Bloomberg

On je naveo da je potencijalni problem stečaj NIS-a i da bi to napravilo proceduralne i finansijske probleme, ali da postoji mogućnost dinarskog prometa.

Istakao je da Srbija ima rezervi nafte za 90 dana, a i da NIS sigurno ima derivata za srpsko tržište do maja. "Ako to saberete, imamo 180 dana bez direktnih posledica. Neće biti nikakvih kantica."

Bajatović je ponovio i da neće biti nacionalizacije NIS-a.

Prema njegovim rečima, postoje dva moguća pravna procesa u izbegavanju sankcija NIS-u – delistiranje i licenciranje. Delistiranje je, kako je ocenio, nerealno jer da bi se NIS uklonio sa liste za uvođenje sankcija, takva odluka mora da prođe i kroz proceduru Kongresa SAD. Kada je reč o procesu licenciranja, kazao je da "imate za to primere u Evropi". "Gazprombank je dobio da obavlja određene delatnosti da ne bi stalo snabdevanje, pre svega gasom, jer je nafta pod potpunim sankcijama što se tiče Evropske unije (EU). Imate primer Rosnefta. Radi se o nafti koja pokriva 12 odsto nemačkog tržišta i još uvek nisu zamenili nikakvu vlasničku strukturu."

Podsetimo, SAD su 10. januara uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji, a preduzeće je 4. februara, uz podršku vlada Srbije i Mađarske, zatražilo njihovo odlaganje na tri meseca.

Šta će biti sa saobraćajem u zemlji

Bloomberg Adria je već pisala o potencijalnim posledicama sankcija na različite sektore u Srbiji, a Đaković potvrđuje da su mogući poremećaji u snabdevanju domaćeg tržišta naftnim derivatima. "S obzirom na to da domaća proizvodnja sirove nafte pokriva svega 20 odsto potreba rafinerija, kapacitet prerade u Rafineriji Pančevo bio bi znatno smanjen."

Najveći uticaj se može očekivati na saobraćajnu industriju, koja učestvuje sa udelom od preko 80 odsto u finalnoj potrošnji derivata, dodaje.

"Između ostalog, NIS je glavni snabdevač goriva za sve letove sa Aerodroma 'Nikola Tesla'. U slučaju manjka derivata, može se očekivati potencijalno smanjenje saobraćaja prema tom aerodromu. Avio-kompanija Air Serbia, čiji je NIS takođe glavni snabdevač, može potencijalno očekivati veće troškove poslovanja i smanjenje broja putnika u slučaju izmena u destinacijama gde se njeni avioni snabdevaju gorivom", rekao je analitičar. Na raniji upit Bloomberg Adrije Air Serbiji o ovoj temi, iz nacionalnog avio-prevoznika nisu odgovorili.

Depositphotos

Sem avio-prevoza, dodaje Đaković, potencijalne nestašice bi imale najveći uticaj na drumsku logistiku. A tu je i veći pritisak na zalihe u narednom periodu kod poljoprivrednog sektora, zbog početka prolećne sezone.

"Poljoprivreda je veliki potrošač, pri čemu su ljudi u toj grani naviknuti na subvencionisanu cenu dizel-goriva. Ako mi imamo dvogodišnji ugovor sa JANAF-om za isporuku 10 miliona tona nafte kroz njega - što znači da otprilike Srbija troši pet miliona tona sirove nafte, plus neke male količine koje mi imamo oko Kikinde i drugih mesta - rekao bih da poljoprivreda godišnje troši oko milion tona", kazao je nedavno za naš portal agroekonomista Milan Prostran.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar