Sankcije NIS-u odložene peti put, i ovoga puta za 30 dana

Ministarstvo finansija SAD je peti put odložilo sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), ovog puta na 30 dana. Dozvola koju trenutno poseduje kompanija važila je do 29. jula. Vlada Srbije je tražila da sankcije ovog puta budu odložene za 180 dana, međutim, to u ovom trenutku nije bilo moguće, navela je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

"To je pitanje globalne politike i pregovora svetskih sila koji su veoma složeni. Srbija je dosadašnjim odlaganjem uspela da ne postane kolateralna šteta, ali je situacija i dalje veoma neizvesna. Nastavićemo da branimo interese naših građana i privrede", rekla je ona.

 

Ministarka je navela da su sankcije odložene teškom i napornom diplomatskom borbom članova Vlade i predsednika Srbije, "ali najvažnije je da smo uspeli da izdejstvujemo još jedno, peto odlaganje".

"To je važna i korisna vest za građane Srbije, budući da oni neće snositi nikakve posledice, kao što nisu ni do sada. Uprkos složenim okolnostima u kojima posluje, NIS nastavlja redovno da snabdeva domaće tržište svim vrstama naftnih derivata i ostaje posvećen očuvanju energetske stabilnosti", naglasila je ministarka.

Ministarka navodi i da se preduzimaju konkretne mere radi smanjenja neizvesnosti u poslovanju NIS-a, pa su tako 24. jula izabrani novi članovi Odbora direktora Naftne industrije Srbije, što je prvi put da je izabran potpredsednik, koji je član Odbora direktora, a imenovala ga je Vlada Srbije. Pored toga, u toku je proces izbora dva nezavisna člana Odbora direktora, a sve da bi se ispunili zahtevi OFAC-a (Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog ministarstva finansija) u vezi sa upravljanjem kompanijom.

 

                      

Aleksndar Zavišić, portfolio menadžer brokersko-dilerskog društva Ilirika, povodom odlaganja američkih sankcija NIS-u kaže da od dolaska Trumpa na vlast živimo u svojevrsnom interregnumu, odnosno periodu kupovine vremena gde se stalno odlažu neki rokovi da bi se postigao viši cilj. "Ovo je dobro jer nemamo konflikt i odlažemo ga zarad postizanja dogovora i rešenja u međuvremenu. U tom svetlu mi smo sirak tužni bez igde ikoga i sitna riba koja u tom geoekonomskom i geopolitičkom gemištu ima reperkusije. S druge strane, ako je odložen kineski dogovor sa SAD do sredine meseca, ove sedmice biće i nastavak, sigurno da je spoljni faktor više uticao od unutrašnjih zahvata naše diplomatije u tom pravcu", kaže Zavišić.

  

 

"Nama kao državi je najvažnije da se očuva stabilno snabdevanje naftnim derivatima, a krajnji cilj je uklanjanje NIS-a sa OFAC-ove liste sankcija. Za to je najvažniji progres u dijalogu između SAD i Rusije", zaključila je ministarka rudarstva i energetike.

 

Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (engl. Office of Foreign Assets Control – OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD dosad je u četiri navrata izdala specijalne licence NIS-u. Na taj način je odložena puna primena sankcija. 

Iako se geopolitička situacija promenila u odnosu na prošli put kada je odluka o uvođenju sankcija doneta, stručnjaci su očekivali da će i ovoga puta doći do odlaganja. Odnosi između dve sile, SAD i Rusije, ponovo su zahladneli. Američki predsednik Donald Trump još nije uspeo da sprovede svoj plan o prestanku rata u Ukrajini i izgleda da polako gubi strpljenje. Trump je najavio da će Rusiji uvesti carine od 100 odsto ukoliko uskoro ne zaključi mirovni sporazum sa Ukrajinom.

"Ta strategija u kojoj će nas držati na kratkoj uzdi i produžavati nam sankcije, u ovom trenutku zadovoljava SAD. Da je Amerika htela da konačno reši ovo pitanje, ona ne bi ovako odlagala te sankcije. Očigledno je to neka strategija pritiska i na rusku, a posebno na srpsku stranu, jer to nama izuzetno značajno", kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Sankcije utiču na poslovanje kompanije

Trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi obustavljeno je 14. januara i do danas nije nastavljeno. Veruje se da do toga u bliskoj budućnosti neće ni doći, sve dok se situacija u vezi sa tom kompanijom potpuno ne reši.

 

 

Sankcije utiču i na poslovanje kompanije. Neto dobit NIS-a je u prvom kvartalu ove godine iznosila 1,5 milijardi dinara, što je za 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na ostvarenje iz uporednog perioda prošle godine. Prema podacima koje je ova kompanija objavila, pokazatelj EBITDA je 8,5 milijardi dinara, odnosno za 15 odsto manji nego u periodu januar - mart 2024. godine. 

O tome da ova situacija u kojoj se NIS nalazi i te kako utiče na poslovanje, govori i činjenica da kompanija planira isplatu bruto dividende od 28,18 dinara po akciji ove godine, što je znatno manje u odnosu na 64,26 dinara po akciji, koliko je isplaćeno prošle godine, pre nego što se preduzeće suočilo sa američkim sankcijama zbog ruskog udela u vlasništvu.

Preduzeće zbog sankcija ima i poteškoća u zaduživanju kod banaka, a zimus je emitovalo korporativne obveznice i u martu je ukupno isplatilo oko 30,5 miliona dinara kupcima tih dužničkih hartija.