Sankcije se mogu odlagati u nedogled - hoće li ih NIS izbeći i šesti put

Naftna industrija Srbije je do sada pet puta izbegla američke sankcije. Ono što kompanija nije tokom ovih meseci uspela da izbegne jesu lošiji rezultati poslovanja, obustavljanje trgovanja akcijama i poteškoće u zaduživanju kod banaka. Na pitanje koliko će ova neizvesnost oko sankcija trajati, još uvek nema odgovora. Prema rečima stručnjaka sankcije mogu biti odlagane u nedogled, a očekuje se da će tako biti i ovoga puta.

Energetski stručnjak Željko Marković navodi da nije definisan rok do kojeg se sankcije mogu odlagati, pa očekuje da će NIS i ovoga puta dobiti odlaganje.

"Čini mi se da se te sankcije pre svega i dalje koriste kao pritisak na Rusiju, i to je još jedan od instrumenata u spoljnoj politici koji Amerika sada ima. Za sada će sankcije verovatno biti ponovo odložene zato što se ništa značajnije nije dešavalo, a nije došlo ni do nekog zaokreta u smislu nekih novih američkih sankcija prema Rusiji. S druge strane, nisu ni ukinute neke sankcije i to govorio o tome da se ipak čeka rešenje sukoba sa Ukrajinom. Videćemo, mislim da će od toga zavisiti šta će se dešavati dalje", kaže Marković.

U vezi sa ovim pitanjem optimisitičan je i direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović, koji kaže da će sankcije verovatno biti odložene, ostaje samo da se vidi da li će biti odložene na mesec dana ili duže.

"Biće odlaganja, na mesec dana, možda i na dva. Sankcije se lako uvode, ali teško ukidaju. Najveća nada leži u dogovoru koji su postigli američki predsednik Donald Trump i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Oni su se saglasili da Evropa mora tri godine unapred da obezbedi 250 milijardi energenata na godišnjem nivou. To, bez saradnje sa Rusijom, nije moguće", rekao je Bajatović za RTS.

Depositphotos

 

Direktor Srbijagasa istako je važnost političkog dijaloga, poput nedavnih razgovora u Enkoridžu, koji bi mogli uticati na odluke američkog OFAC-a. "Reč je o političkim sankcijama. Optimista sam i uveren da će doći do daljeg odlaganja. Da li će to biti mesec dana ili više, ostaje da se vidi", kaže on.

 

 

NIS tražio još jedno odlaganje

Naftna industrija Srbije je ponovo uputila zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) SAD za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija i omogućava nastavak operativnog rada kompanije i posle 27. avgusta, kada ističe rok do kojeg su sankcije odložene.

Uklanjanje sa liste sankcija je dugotrajan i težak proces, a to je u svom saopštenju potvrdio i NIS koji je podsetio da je još  "14. marta Ministarstvu finansija SAD podnet i zahtev za uklanjanje sa SDN liste (Specially Designated Nationals) što predstavlja kompleksan i dugotrajan proces."

Bajatović je rekao da je važno nekoliko stvari za poslovanje i održivost kompanije NIS i da je, da bi došlo do skidanja sa liste sankcija, NIS ponudio promenu u upravljanju kompanijom, ali ne u vlasničkoj strukturi.

 

 

''Kada je prošli put OFAC donosio odluku o odlaganju sankcija na mesec dana, oni nisu tretirali to što je suštinski već urađeno u NIS-u i biće dodatno urađeno, ako se OFAC sa tim složi. To nije samo ono što Rusi kao većinski vlasnici žele da vide u ovom momentu nego sa tim mora da se složi i američka strana, odnosno OFAC'', rekao je Bajatović .

Podsetimo, poslednji put su sankcije odložene na 30 dana 29. jula. Iako je tada Vlada Srbije tražila da sankcije ovog puta budu odložene za 180 dana to nije bilo moguće, navela je tada ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

"To je pitanje globalne politike i pregovora svetskih sila koji su veoma složeni. Srbija je dosadašnjim odlaganjem uspela da ne postane kolateralna šteta, ali je situacija i dalje veoma neizvesna. Nastavićemo da branimo interese naših građana i privrede", rekla je ona u julu.

Kompanija posluje sa gubitkom

Efekte sankcija najbolje vidimo u poslednjem izveštaju o poslovanju Naftne industrije Srbije. Kompanija je u prvom polugodištu poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30,6 miliona evra).

Iz kompanije su tada u saopšetnju navelii da su "u izazovnom makroekonomskom okruženju u prvom polugodištu ove godine ispunila ciljeve da zadrži stabilnost na domaćem tržištu".

"Pored sankcija, na ostvarenja NIS-a uticali su i pad cena nafte na svetskom tržištu za 15 odsto u poređenju sa prvim polugodištem 2024. godine, efekat skupih zaliha nafte i naftnih derivata, kao i negativan finansijski rezultat HIP Petrohemije", navela je kompanija u saopštenju.

Prema podacima koje je ova kompanija objavila, pokazatelj EBITDA je 10,2 milijarde dinara. Obračunate obaveze po osnovu javnih prihoda u prvom polugodištu iznosile su 104,7 milijardi dinara. Izveštaj je pokazao da je proizvodnja nafte i gasa iznosila 556.000 uslovnih tona, što je tri odsto manje nego u uporednom izveštajnom periodu. "Obim prerade je 1,677 miliona tona i povećan je 20 odsto u odnosu na prvo polugodište 2024. godine, kada je u Rafineriji nafte Pančevo sproveden kapitalni remont".

Direktor Srbijagasa je rekao za RTS da je neizvesnost problem u radu NIS-a i naglasio da je suština da u Srbiji postoji prerađivač nafte u naftne derivate.

"Ono što se sada dešava je da ostali na tržištu pokušavaju da izbegavaju NIS u najvećoj mogućoj meri i da se snabdevaju iz drugih izvora, ali to im je skuplje i imaju velikih logističkih problema. Nama je u interesu da ne dođe do povećanja cena ili nestašice", rekao je Bajatović.

Bloomberg

 

Neće biti nestašice, država ima dovoljno energenata

Naglasio je da neće doći do cenovnih udara, nestašice ili nemogućnosti da se nabavi gorivo i da će država reagovati i da ima razrađene planove. Doda je je i da je najvažnije da u ovom momentu nema stvarnih finansijskih sankcija i da NIS može da posluje na srpskom tržištu.

"NIS može da posluje na srpskom tržištu. Većina plaćanja su omogućena – 'Visa', 'Masterkard', 'Dina'… Na svakoj pumpi možete normalno platiti tim karticama", ističe on.

 

 

Bajatović dodaje da Srbija u ovom trenutku ima dovoljno energenata.

"NIS ima zalihe. Da sada dovezete još dva tankera u Srbiju, ne znam gde bismo ih smestili, sve je puno. Mi, šest do osam meseci nemamo šta da brinemo od momenta i kad bi bio povučen neki potez", objasnio je Bajatović za RTS.

O tome da ova situacija u kojoj se NIS nalazi i te kako utiče na poslovanje, govori i činjenica da kompanija planira isplatu bruto dividende od 28,18 dinara po akciji ove godine, što je znatno manje u odnosu na 64,26 dinara po akciji, koliko je isplaćeno prošle godine, pre nego što se preduzeće suočilo sa američkim sankcijama zbog ruskog udela u vlasništvu.

Takođe, trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi obustavljeno je 14. januara i do danas nije nastavljeno. Veruje se da do toga u bliskoj budućnosti neće ni doći, sve dok se situacija u vezi sa tom kompanijom potpuno ne reši.

Preduzeće zbog sankcija ima i poteškoća u zaduživanju kod banaka, a zimus je emitovalo korporativne obveznice i u martu je ukupno isplatilo oko 30,5 miliona dinara kupcima tih dužničkih hartija.

 

Srbija bi da kupi NIS, Rusi ne žele da prodaju

Sudbina kompanije je već mesecima neizvesna, a nedavno su srpski zvaničnici prvi put saopštili da imaju nameru da otkupe akcije od većinskog vlasnika, ruskog naftnog giganta Gazproma i njegove ćerke firme Gazpromnefta. "Srbija ima nameru da kupi NIS, ali ruska strana trenutno nije voljna da je proda", izjavio je 3. avgusta Dušan Bajatović, za agenciju Tanjug. 

Ruski državni mediji su krajem jula najavili moguće povlačenje podružnice NIS-a sa rumunskog tržišta, a čini se da se ruski naftni gigant bori sa finansijskim izazovima i kod kuće. Na sastanku skupštine akcionara 27. juna, Gazprom je odlučio da neće isplaćivati dividende za 2024. godinu. Kompanija je u Rusiji samo tokom 2024. godine prodala imovinu vrednu 216,2 miliona evra, navodi se u finansijskom izveštaju za prošlu godinu.

Bloomberg Adria je istraživala kakva budućnost čeka NIS, a prema rečima stručnjaka postoje tri moguća scenarija. Prvi je da Srbija otkupi sve akcije u ruskom vlasništvu, drugi da Gazpromneft izlađe iz vlasništva, ali da Gazprom ostane, i treći je da sankcije stupe na snagu i da NIS ode u stečaj.