Gazprom Neft prenosi 5,15 odsto udela u NIS-u na Gazprom

Sankcije SAD protiv Naftne industrije Srbije stupaju na snagu u četvrtak u šest sati ujutro, rekao je u sredu uveče predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je to objavio u video-poruci na svom Instagramu. Nešto ranije tokom dana bez detaljnih objašnjenja NIS je saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u Naftnoj industriji Srbije (NIS), odlučile da promene odnos tih udela.

 

 

Gazprom Neft dosad je držao 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok će prema novom dogovoru taj udeo biti spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, potonji će imati 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a, objavio je NIS u regulatornim podnescima Beogradskoj berzi. Podsetimo, Gazprom je dosad imao 6,15 odsto akcija NIS-a (preciznije, njih 10.035.687).

Kako je Bloomberg Adria već pisala, Gazprom Neft je od kupovine 2009. godine bio vlasnik 56 odsto akcija, ali kada su mu uvedene sankcije Evropske unije (EU) zbog rata u Ukrajini, u maju 2022. Gazprom je kupio 10 miliona akcija NIS-a i stekao udeo od oko šest odsto, tako da su se evropske sankcije zaobišle jer su se odnosile na naftne kompanije koje imaju više od 50 odsto udela. Na taj način je Gazprom Neft ostao vlasnik 50 odsto akcija, a Gazprom, protiv koga nisu uvedene sankcije EU, stekao je 6,15 odsto. Nepunih 30 odsto nalazi se vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

Međutim, zasad ostaje nejasno šta se dobija prebacivanjem nešto više od pet odsto udela sa Gazprom Nefta na Gazprom, imajući u vidu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije naveo da američke mere podrazumevaju "potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a".

"Oni ne dozvoljavaju mogućnost da bude 49 odsto ili nešto manje procenata ruskog kapitala, već potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a", rekao je Vučić 10. januara, pošto su Sjedinjene Američke Države (SAD) objavile sankcije NIS-u kao deo širih mera usmerenih protiv ruskog energetskog sektora.

Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović tumači promenu u vlasništvu kao način da "Gazprom Neft nema više većinski udeo u smislu kontrole, pošto Gazprom nije pod istim sankcijama". Prema njegovim rečima, firme verovatno na taj način pokušavaju da "ubede" američku stranu - ili su se tako s njom dogovorile - da bi dobile neko privremeno izuzeće od sankcija koje se može formalno opravdati. "Samo su dva scenarija - ili su se tako dogovorili da bi se opravdalo izuzeće ili je to poslednji pokušaj da se 'umilostive'."

Pavlović je podsetio da i dalje nema trgovanja akcijama NIS-a, nakon što ga je Beogradska berza privremeno obustavila sredinom januara, a potom je odluka o prekidu trgovanja produžena do daljeg.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković rekao je da SAD neće uvesti sankcije NIS-u i da će rafinerija u Pančevu da nastavi da radi. "Naći će neko rešenje", rekao je on u sredu za Betu. Kako je dodao, to je logičan zaključak na koji upućuje obrazloženje američkog ministarstva finansija bivše vlade Joea Bidena da ruski partner države Srbije u NIS-u - Gazprom i njegova kćerka firma Gazprom Neft - novcem iz poslovanja te kompanije finansira rat u Ukrajini.

"Obrazloženje da Rusi iz poslovanja NIS-a finansiraju rat u Ukrajini jednostavno ne stoji. Rusi su u NIS uložili oko 3,6 milijardi evra", ocenio je Zdravković. Naglasio je da je NIS značajan za Srbiju, da je njegov godišnji prihod oko 3,3 milijarde evra, a dobit oko 375 miliona evra, kao i da u budžet po osnovu poreza uplaćuje oko dve milijarde evra, te da je doprinos bruto domaćem proizvodu oko 4,5 odsto.

Zdravković je podsetio da je odluku o sankcijama uvela odlazeća američka administracija i da ne zna iz kog razloga, "da li možda radi osvete dolazećem predsedniku (Donaldu Trumpu)". "Veliki biznisi imaju uticaja na politiku. Ne mislim da će sada u kratkom roku to (odluku o sankcijama) da ukinu, ali mislim da će da prolongiraju, da li na 90 dana ili drugi rok, ne znam. Ako se sada to ne uvede, neće ni biti uvedeno", smatra on.

NIS je početkom februara uputio zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija za odlaganje sankcija, što su podržale vlade Srbije i Mađarske. Dosad američka strana nije potvrdila da će do odlaganja i doći.

U sredu je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović, govoreći o sankcijama NIS-u, ocenila da nema mesta panici i strahu. "Nastavićemo da nadgledamo tržište i snabdevanje i da radimo na tome da pumpe neometano rade i da građani mogu da toče gorivo kao i dosad. Nema razloga da građani prave zalihe", kazala je ona u razgovoru za RTS, dodavši da državne institucije preduzimaju sve mere da obezbede da ne dođe do promena u tom pogledu i da građani mogu da nastave da plaćaju na NIS-ovim pumpama kao što su to činili i dosad. Proteklih dana se spekulisalo da bi moglo da se plaća gotovinom ili Dina karticama.

Depositphotos

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović u utorak je za TV Pink rekao da će konačna odluka o primeni sankcija očigledno biti doneta u pet do 12. Naveo je da postoje dva pravna procesa od kojih je jedan delistiranje, što znači skidanje sa liste sankcija, ali da to nije realno i da bi takva odluka morala da prođe kroz Kongres. ''Druga opcija je licenciranje i da kažu šta možete u tom nekom periodu da radite. Najveći problem je što će oni tražiti jasan akcioni plan, mi ga ne možemo napraviti, ne znamo šta OFAC traži, a mora da se priča i sa Rusima'', kazao je Bajatović.

Na pitanje koliko naftnih rezervi Srbija trenutno ima, Đedović Handanović je u sredu rekla da je država počela značajno da uvećava svoje rezerve u poslednjih dve i po do tri godine. "Samo su obavezne rezerve povećane za preko 50 odsto." Međutim, kako je dodala, država ne želi da koristi svoje rezerve, odnosno to nije cilj u ovom slučaju. "Pre svega je na NIS-u da obezbedi nesmetanu snabdevenost tržišta", napomenula je.

 

Procena je da državnih rezervi ima za oko tri meseca, a upitana kolike su rezerve NIS-a, ministarka nije dala precizan odgovor. Ranije informacije ukazivale su na to da, združeno, državnih i NIS-ovih rezervi ukupno ima za 180 dana.

Mađarska energetska kompanija Mol Group nedavno je saopštila da je spremna da duplira svoje isporuke Srbiji kako bi pomogla zemlji zbog najavljenih sankcija.

"Sve su to mere koje doprinose da tržište bude bolje snabdeveno. Razgovarali smo i sa drugim kompanijama koje posluju na našem tržištu, sa Lukoilom, Petrolom... Tu su i mnoge druge kompanije iz Grčke i drugih zemalja i svaka od njih je zaista pronašla načine ili da poveća skladišta ili da državni organi urade nešto da dodatno omoguće bolju logistiku - da otklonimo izazove na železnici ili u rečnom transportu da bismo omogućili veću snabdevenost tržišta", rekla je ministarka energetike i rudarstva.

Depositphotos

Inače, ovog ponedeljka Mol je potpisao ugovor sa Jadranskim naftovodom (JANAF) za transport 2,1 miliona tona nafte do kraja 2025. i ugovor o skladištenju nafte na terminalima Omišalj i Sisak do 2027. godine. Preko JANAF-a se dosad vršio najveći deo uvoza nafte u Srbiju i ugovorena količina bila je dovoljna da se pokrije skoro dve trećine potrebne dodatne sirove nafte za 2025. Poslednji finansijski izveštaj Mola ukazao je na to da ni njima trenutno ne cvetaju ruže, budući da su podaci pokazali blagi pad prihoda od prodaje i dvocifren rast duga.

Bloomberg Adria već je detaljno pisala o tome ko bi sve mogao biti pogođen merama SAD prema NIS-u, a koje neće pogoditi samo energetski sektor, već posledično i entitete u transportu, poljoprivredi i u drugim sektorima, poput bankarskog sektora i sektora osiguranja.

(Ažurirano kroz tekst.)