Ko je sve na udaru ako ove nedelje stupe na snagu sankcije NIS-u

Sankcije Kancelarije za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) trebalo bi da stupe na snagu ove nedelje. Dok se još gaje nade da bi u poslednji čas mogla stići spasonosna poruka Vašingtona da će one biti odložene, sve više je spekulacija o posledicama najavljenih restriktivnih mera, a jasnih zvaničnih objašnjenja mogućih scenarija još nema.

Iz ekonomske perspektive, sankcije mogu pogoditi domaći energetski sektor, ali i druge oblasti poput transporta i poljoprivrede, a sa potencijalno višim cenama goriva raste rizik od makroekonomskih poremećaja, uključujući ponovni rast inflacije u zemlji.

NIS je uputio zvanični zahtev OFAC-u za odlaganje sankcija, koji su podržale srpska i mađarska vlada, pri čemu je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila da se traži pomeranje tog roka na minimum 90 dana. Ako do toga ne dođe, mere Sjedinjenih Američkih Država (SAD) stupaju na snagu 27. februara.

Na pitanja o efektima sankcija do objave ovog članka Bloomberg Adria nije dobila komentare ni od NIS-a, niti od Ministarstva finansija, Ministarstva privrede i Ministarstva rudarstva i energetike.

Nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD Nebojša Atanacković u razgovoru za naš portal ocenjuje da je dobra stvar što postoji naznaka da se popravljaju odnosi Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Rusije, ali da ne treba biti preterano optimističan u tom pogledu. "Poništavanje uvođenja sankcija bi bila ozbiljna politička odluka, koja bi jako odjeknula. Odlaganje su sem Srbije tražili i Mađari, ističući da će mere imati uticaja na ceo naš region. Hrvati su čak tražili odlaganje do 2026, oni su takođe zainteresovani, imajući u vidu da plaćamo 50-60 miliona evra dovoz Jadranskim naftovodom (JANAF). Naftovod bi im praktično prestao da radi u slučaju sankcija, možda bi otišao u stečaj."

Damir Senčar/Hina

Mada su se u javnosti pojavile najave da će banke u Srbiji tokom minulog vikenda zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom kompanijom, zvanične potvrde o tome nije bilo. Ono što deluje kao izvesno za naredne dane (pod pretpostavkom da sankcije počnu da se primenjuju) jeste da te finansijske institucije proglase sve NIS-ove kredite dospelim.

Analitički tim Bloomberg Adrije podseća da NIS-ovi krediti, prema finansijskom izveštaju za četvrti kvartal, ukupno iznose oko 550 miliona evra, za čiju otplatu u celosti preduzeće trenutno nema dovoljno likvidnih sredstava. Kompanija je na kraju prošle godine imala oko 350 miliona evra keša. Uz to, mediji su izvestili da je isplatila zarade zaposlenima za februar unapred (pri čemu postoje naznake da su martovske plate takođe u planu za prevremenu isplatu ili su možda već i isplaćene), što dodatno opterećuje likvidnost. To u kombinaciji sa zatvaranjem računa dovodi do pretpostavke da je odlazak u stečaj jedan od pesimističnih epiloga za naftnu firmu.

Da li bi račune NIS-a preuzela Poštanska štedionica jedno je od pitanja koje se postavljalo ovih dana, ali je ostalo bez definitivnog odgovora. Nepoznato je da li bi državna banka mogla finansijski to da izdrži, da li bi i njoj posledično bile uvedene sankcije i da li bi republička vlast uopšte odobrila takav potez. Poštanska štedionica nije odgovorila na upit Bloomberg Adrije o ovoj temi.

Čak i ako bi ta banka pristala da za njih obavlja platni promet na domaćem tržištu (pri čemu se pominje da bi potrošači NIS-u plaćali ili u gotovini ili Dina karticom), kompaniji bi sankcijama bio prekinut međunarodni promet, što znači da NIS ne bi mogao da plaća svojim partnerima iz drugih zemalja koji mu isporučuju sirovu naftu, rezervne delove za rafineriju i drugo.

 

Prema saznanjima Bloomberg Adrije, firma praktično sve međunarodne transakcije posredno vrši preko Deutsche Banka, odakle je portparol na naša pitanja samo kratko izjavio da je ta finansijska institucija "čvrsto posvećena usklađenosti sa svim važećim zakonima i propisima o sankcijama, uključujući, ali ne i ograničavajući se na one koje primenjuju i sprovode Evropska unija (EU) i njene članice, kao i OFAC, te na sankcijske režime bilo koje druge zemlje u kojoj Deutsche Bank posluje".

Šta će biti sa srpskim energetskim sektorom ako sankcije stupe na snagu

Atanacković navodi da, u slučaju primene sankcija, Srbija ima dovoljno rezervi sirove nafte i naftnih derivata za mesec i po do dva. "Kasnije bi NIS mogao da nastavi sa radom u rafineriji u Pančevu služeći se domaćom naftom. Mi trenutno imamo domaće sirove nafte na nivou od oko 15 do 20 odsto potreba tržišta. To bi moglo donekle da pomogne, ali u svakom slučaju bi bilo problema", ocenjuje on, dodajući da mu nije poznato da NIS inače angažuje druge firme koje se za njih namenski bave vađenjem nafte.

Depositphotos

Procenjuje se da NIS na srpskom veleprodajnom tržištu naftnih derivata ima udeo od približno 80 odsto, a da u maloprodajnom domenu zadovoljava oko 40 odsto potreba.

"Morali bismo da se cisternama snabdevamo iz okruženja, sa raznih mesta, što bi poskupelo stvari. Mada, treba istaći da se, recimo, benzinske pumpe, stanovništvo i privreda na jugoistoku Srbije snabdevaju iz NIS-ovog skladišta u Nišu, tako da i sada idu cisterne iz Pančeva, nemamo tu neki naftovod da bi to drugačije išlo", kaže Atanacković.

Kada je reč o budućem kretanju cena goriva, sagovornik napominje da je teško proceniti koliko bi poskupljenje moglo da iznosi, dodajući da bi država zbog toga mogla da smanji akcizu, kako povećanje cena - koje su u Srbiji već relativno visoke - ne bi otišlo predaleko.

Bloomberg

"U Srbiji su cene više zbog više akcize, a smanjenjem akcize bi se izbeglo prelivanje pritiska na potrošače. To bi bio udarac na državni budžet, ali država bi mogla to da kompenzuje. NIS ne bi ostvarivao profit pošto ne bi radio kao ranije, imali bismo povećanje troškova prevoza, ali ne bi to bilo tako strašno. Međutim, to je veliki broj cisterni i nisam siguran odakle bi se dovozilo, možda iz nekih skladišta u Crnoj Gori ili Grčkoj", navodi on.

Ni ekonomista Milan Prostran ne usuđuje se da licitira koliko bi gorivo moglo da košta u slučaju blokade NIS-a. "Niko više ne može da vam garantuje kakva će cena biti. Sve prvenstveno zavisi od cene na svetskom tržištu. Kada je u pitanju taj energent, uvek se cela priča na kraju svede na ono 'samo da ga ima, pa ćemo da vidimo kako ćemo'."

Mol zasad zainteresovan za pomoć, neki ga vide i kao potencijalnog kupca

Prostran podseća da se iz onoga što se javno obećava od distributera i Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS) može zaključiti da će derivata biti na pumpama. Snabdevanje bi, umesto iz NIS-a, moglo ići više zemalja. "Iz Severne Makedonije, Bugarske, Mađarske, Rumunije, Hrvatske... Mađarski Mol praktično drži celu Hrvatsku jer ima vlasništvo u Industriji nafte (INA), a čuli smo od ministra spoljnih poslova Mađarske Pétera Szijjárta da su ta zemlja i Mol spremni da pomognu."

Depositphotos

Iz Mola su ubrzo posle te izjave precizirali da mogu da udvostruče isporuke naftnih derivata u Srbiju. "Trenutno možemo samo da potvrdimo da je Mol Group spreman da udvostruči svoje isporuke, ali postoje regulatorni izazovi koje treba rešiti. Ipak, budite uvereni da Mol Group, sa svim svojim filijalama, uvek deluje u skladu sa svim međunarodnim i lokalnim propisima. Nastavićemo da pomno pratimo situaciju i blagovremeno pružamo dodatne informacije", rekao je Bloomberg Adriji njihov šef korporativnih komunikacija Ambrus Halász.

Pojedini analitičari već su ocenili da bi mađarska kompanija za naftu i gas možda bila dobra za otkup ruskog udela u NIS-u. Kako za Bloomberg Adriju navodi poznavalac prilika koji nije želeo da bude imenovan, za Mol je taj kapital potencijalno interesantan jer su već prisutni u Srbiji (i u maloprodaji i u veleprodaji), pa bi kupovina značila širenje firme na ovdašnjem tržištu. Ali u formulu bi se morala ubaciti i ruska strana, kojoj se takav potez možda ne bi dopao, pa bi Molovo preuzimanje usledilo samo uz saglasnost Rusije. Mol i Srbija takođe grade novi gasovod koji će spojiti dve zemlje, što bi moglo da pomogne da se ublaži uticaj hrvatskog JANAF i na Srbiju i na Mađarsku, dodaje sagovornik.

Na pitanje koje bi mogle biti finansijske posledice ukoliko budu uvedene sankcije NIS-u, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić rekao je da će, ako do toga dođe, OFAC insistirati na kontrolisanju američkih i stranih finansijskih institucija i toga koliko su one spremne da nastave da posluju sa kompanijom pod sankcijama. OFAC može da kontroliše isključivo američke kompanije direktno, ali indirektno su na udaru i druge kompanije, kroz uskraćivanje usluga američkih finansijskih institucija, koje su u srži svetskog finansijskog sistema. "Ako OFAC sankcioniše neku američku finansijsku instituciju, to bi bio iznos od oko dve milijarde dolara pre dve godine. Radi se o značajnim finansijskim gubicima kojima su te institucije izložene i one će voditi računa da ne trpe te troškove", kazao je Lukić Što se tiče dospelih obaveza NIS-a od oko 550 miliona evra, Lukić navodi da niko neće zapleniti imovinu naftne kompanije, ali da, ako se deo te imovine nalazi na računima banaka u inostranstvu, može doći do blokade sredstava. On je dodao da ne raspolažemo podacima koliko sredstava je trenutno u zemlji, na računima naših banaka, a koliko u inostranstvu. U perspektivi, to za NIS može značiti da je potrebno ubrzati sprovođenje postojećih ugovora. "Računamo na to da ćemo dobiti povratno pismo od OFAC-a, da vidimo šta će odgovoriti na naše tvrdnje da, kada je u pitanju NIS, sankcije ne treba da se primenjuju na taj način, odnosno treba da se prolongiraju", rekao je Lukić, dodajući da je potrebno pripremiti plan šta može da se uradi da se smanji ruski udeo, ali da ne treba isključiti ni neka inovativnija rešenja koja podrazumevaju da se između NIS-a, Janafa i drugih kompanija s kojima NIS posluje pojave neke nove kompanije, možda u državnom vlasništvu, koje bi se starale da se poštuje suština OFAC-ovih sankcija, tj. da energetski sektor Rusije ne proizvodi onoliko resursa koliko je potrebno za održavanje geopolitičkog sukoba.

Sem Mola, austrijski OMV takođe važi za velikog distributera koji je dosad kupovao naftne derivate od NIS-a, kao i grčki EKO, kaže Atanacković. "Ne verujem da bi oni zatvarali svoje pumpe ovde, pretpostavljam da bi se snašli ko kako ume. Tu je i Knez Petrol, koji pravi kompenzacije sa NIS-om u smislu transporta - on ima veliki broj cisterni i verovatno bi te cisterne još više morao da koristi u dovoženju derivata s neke druge strane. On, dakle, sad koristi cisterne da od NIS-a goriva vozi negde drugo, a u slučaju sankcija bi vozio opet za NIS, samo u obrnutom smeru." Iz Knez Petrola takođe nisu odgovorili na pitanja našeg portala ovim povodom.

Nacionalizacija

Proteklih dana dosta se govorilo o nacionalizaciji kao rešenju za pitanje vlasništva, a odnedavno se pojavila i spekulacija da bi Gazprom Neft mogao da prebaci svoj udeo na Gazprom koji nije predmet sankcija (potvrdu da se razmišlja razmatra ta opcija nismo dobili ni od Gazproma, ni od Gazprom Nefta, ni od samog NIS-a).

"Ako NIS ne bude više prerađivao, on će morati da ode u neku vrstu stečaja. Alternativa je da se kroz dogovor prenese vlasništvo na državu Srbiju ili da se otkupi. Pre neki dan da je Narodna banka Srbije (NBS) saopštila da ima deviznih sredstava za to. Još se vode ti pregovori, ministar spoljnih poslova je bio u Rusiji, videćemo...", kaže Prostran.

Međutim, dosad ni srpska ni ruska strana nisu pokazale spremnost da sprovedu nacionalizaciju.

Novi skok inflacije u najavi?

Kako to po pravilu biva, skuplje gorivo znači poskupljenje širokog spektra robe i usluga, pa Srbija narednih meseci mogla da se suoči sa ponovnim skokom inflacije, koja je već u januaru pokazala tendenciju rasta. "Verovatno da će građani i privreda svedočiti povećanju cena ako poskupi transport", kaže Atanacković.

S tim u vezi, treba imati u vidu da je NIS dobavljač za nacionalnog prevoznika Air Serbia i većinu avio-kompanija koje sipaju gorivo u Beogradu. Iz Air Serbije nisu dostavili komentar o posledicama sa kojima bi se potencijalno suočili zbog primene sankcija. Ni vodeće kompanije koje se bave logistikom i drumskim transportom nisu odgovorile na zahtev za komentar. "Hvala Vam na upitu, kao kompanija se ne bismo izjašnjavali na ovu temu", kazali su u špediterskoj firmi Transfera.

Depositphotos

Pritisak na cene verovatno bi došao i iz poljoprivrednog sektora.

"Građani još i mogu nekako da racionalizuju potrošnju goriva, ali poljoprivreda je veliki potrošač, pri čemu su ljudi u toj grani naviknuti na subvencionisanu cenu dizel-goriva. Ako mi imamo dvogodišnji ugovor sa JANAF-om za isporuku 10 miliona tona nafte kroz njega - što znači da otprilike Srbija troši pet miliona tona sirove nafte, plus neke male količine koje mi imamo oko Kikinde i drugih mesta - rekao bih da poljoprivreda godišnje troši oko milion tona", smatra Prostran.

Cene prehrambenih proizvoda se, podseća, formiraju prema troškova ulaganja u primarnom sektoru poljoprivrede, pa bi agrarnu politiku možda u tom slučaju trebalo prilagoditi tako da se amortizuju troškovi kako bi se smanjilo cenovno opterećenje ni finalni proizvod u trgovini.

Prostran kaže da bismo se možda mogli uzdati u to da poljoprivrednici kroz uhodan sistem kupovine goriva po subvencionisanim cenama uvek uspeju da naprave sebi neke zalihe, ali da predstoje prolećni radovi koji će iziskivati velike količine dizela, naročito sa novijim modelima traktora koji dosta troše.

Depositphotos

"Poljoprivrednici treba da uzoru dva miliona hektara zemlje, ako je već nisu uzorali tokom zimskog oranja, da pripreme sve za setvu, da obave setvu... To je u našoj zemlji uvek bio najskuplji posao, jer vam je potrebno da angažujete ogromna sredstva za dva meseca. Mi ćemo sad u martu početi sa setvom sa šećerne repe, a onda sledi april kao najudarniji mesec. Postoje, ipak, i neki načini da se gorivo prištedi - recimo, nećemo da pripremamo njivu u dva prohoda, nego samo kroz jedan, postoje redukovana setva i redukovana obrada, ima tu raznih sistema da se uštedi", zaključuje stručnjak.

(Tekst dopunjen video-sadržajem.)