Mol nudi pomoć Srbiji zbog NIS-a, ali ni njemu ne cvetaju ruže

Ubrzo pošto je iz Mol Groupa stigla poruka da bi mogli da udvostruče isporuke naftnih derivata u Srbiju - ukoliko poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) bude blokirano zbog američkih sankcija - mađarska kompanija objavila je i kvartalni finansijski izveštaj, koji u najmanju ruku nije oduševio njihove investitore.

Prema podacima iz izveštaja koji je krajem prošle nedelje objavljen na sajtu Budimpeštanske berze, grupa je u poslednjem tromesečju prošle godine ostvarila za dva odsto manji prihod od prodaje u odnosu na isti period u 2023, dok je EBITDA marža bila niža za pet procentnih poena. Najveći negativan uticaj na rezultate su imali segmenti prerada i distribucija i istraživanje i proizvodnja, što je delom ublaženo pozitivnim rastom segmenta potrošačkih usluga.

Kada je reč o segmentu prerada i distribucija, on je zabeležio rast u obradi sirove nafte od tri odsto u odnosu na 2023. godinu, ali je pad od oko 70 odsto u rafinerijskim maržama u istom periodu uslovio lošiji finansijski rezultat.

Segment istraživanje i proizvodnja je u četvrtom kvartalu proizveo jedan odsto više hiljadu barela ekvivalenta nafte dnevno (engl. thousand barrels of oil equivalent per day - MBOEPD) u odnosu na isti kvartal prošle godine. Proizvodnja u Mađarskoj, koja ima najveći udeo u celokupnoj proizvodnji, porasla je za pet odsto. Međutim, pad cena ugljovodonika je opteretio rezultat ovog segmenta, čime je EBITDA prema barelu ekvivalenta nafte bila niža za tri odsto.

Sa druge strane, marža koja se ne odnosi na gorivo i dalje je glavni faktor rasta segmenta potrošačkih usluga, dok je prodaja goriva imala mali pozitivan doprinos.

Depositphotos

Iako su kapitalna ulaganja (CAPEX) kompanije ostala nepromenjena u odnosu na 2023, u poslednjem tromesečju 2024. godine je za 50 miliona evra niži organski CAPEX grupa nadomestila akvizicijom fotonaponskog parka u Mađarskoj, što je deo strategije diverzifikacije u pravcu obnovljivih izvora energije (OIE). Segment prerade i distribucije i dalje dominira u CAPEX-u, pri čemu je 78 odsto CAPEX-a bilo namenjeno aktivnostima održavanja.

 

Još jedna loša vest je da im je ukupni dug u završnom tromesečju 2024. porastao za 12 odsto. U isto vreme, Mol je završio pomenuti period sa pet odsto većim rezervama gotovine i gotovinskih ekvivalenta. Na kraju kvartala, odnos neto duga prema EBITDA je bio 0,68, što je za 19 odsto više nego u 2023. godini.

Akcije Mol Groupa videle i bolje dane

Kompanija poslednjih dana ne privlači veliku pažnju investitora na berzi u mađarskoj prestonici, a najnoviji finansijski izveštaj svakako nije pomogao u tom pogledu. Akcije Mol Groupa su u 2025. rasle do sredine februara, nakon čega su u blagom padu. Ta tendencija se nastavila i posle objave rezultata za poslednji kvartal, sa padom cene akcija na 7,24 evra.

U narednom periodu kompanija očekuje stabilnu proizvodnju i blago povećanje u preradi derivata, što bi značilo da će njeni finansijski rezultati zavisiti od cena nafte, rafinerijske marže i potražnje.

Spoljni uticaji

U prva tri meseca 2025. godine se očekuje da cena brenta ostane stabilna na oko 70 dolara za barel, kao i da se negativan pritisak rafinerijske marže nastavi na EBITDA kompanije. 

Podsetimo, u utorak je vrednost nafte bila nestabilna usled ograničenja koje su Sjedinjene Američke Države uvele za brokere, plovila i pojedince za koje su ocenili da su povezani sa ilegalnim pošiljkama iranske sirove nafte.

Nafta skače dok SAD uvode nove mere protiv Irana Izvor: ICE, Nymex

Takođe, ekonomski rast Evrope, koji će imati značajan uticaj na potražnju, pod znakom je pitanja zbog potencijalnog uvođenja carina od strane SAD.

Kako je mađarska energetska kompanija postala zvezda sankcija prema NIS-u

Nakon što su SAD 10. januara uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji, kompanija je početkom februara uputila zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija za odlaganje sankcija, što su podržale vlade Srbije i Mađarske.

Desetak dana nakon toga mađarski ministar spoljnih poslova Péter Szijjártó je izjavio da su sankcije koje su SAD uvele NIS-u posledica "osvetničke politike administracije Joea Bidena" zbog suverenističkih politika Budimpešte i Beograda i istakao da su njegova zemlja i Mol spremne da Srbiji nadoknade eventualne gubitke u pogledu nafte.

"Kada kapacitet rafinerije u Srbiji bude izuzet iz kompletnog regionalnog kapaciteta, nastaće problemi na regionalnom tržištu nafte. Ako rafinerija u Srbiji ne može da prerađuje sirovu naftu, benzin će morati da se doprema od nekog drugog i to stvara pritisak na regionalno tržište benzina – u pogledu kvaliteta i logistike – što može da dovede do povećanja cena i troškova. Najkraće, stanovništvo u centralnoj Evropi, Mađari i drugi moraju da plate cenu političke osvete", naveo je Szijártó sredinom meseca.

Péter Szijjártó; Foto: Beta/Miloš Miškov

To što će Mol Group dobiti priliku da poveća svoj udeo na srpskom tržištu usled potencijalnih sankcija NIS-a moglo bi imati ograničen pozitivan uticaj na njihove prihode.

"Trenutno možemo samo da potvrdimo da je Mol Group spreman da udvostruči svoje isporuke, ali postoje regulatorni izazovi koje treba rešiti. Ipak, budite uvereni da Mol Group, sa svim svojim filijalama, uvek deluje u skladu sa svim međunarodnim i lokalnim propisima. Nastavićemo da pomno pratimo situaciju i blagovremeno pružamo dodatne informacije", rekao je prošle nedelje za Bloomberg Adriju njihov šef korporativnih komunikacija Ambrus Halász.

Sem toga, ovog ponedeljak je potpisan ugovor sa Jadranskim naftovodom (JANAF) za transport 2,1 milion tona nafte do kraja 2025. i ugovor o skladištenju nafte na terminalima Omišalj i Sisak do 2027. godine. Preko JANAF-a se inače vrši najveći deo uvoza nafte u Srbiju i ugovorena količina bila dovoljna da se pokrije skoro dve trećine potrebne dodatne sirove nafte za 2025.

Zanimljivo je da su pojedini analitičari čak su i govorili da bi mađarska kompanija za naftu i gas možda bila dobra za otkup ruskog udela u NIS-u. Ipak, nije jasno da li bi ruska strana bila zainteresovana za tako nešto.

Depositphotos

Sankcije bi trebalo zvanično da stupe na snagu u četvrtak, a generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović u utorak je za TV Pink rekao da će konačno odluka očigledno biti doneta u pet do 12.

Naveo je da postoje dva pravna procesa od kojih je jedan delistiranje što znači skidanje sa liste sankcija, ali da to nije realno i da bi takva odluka morala da prođe kroz Kongres. ''Druga opcija je licenciranje i da kažu šta možete u tom nekom periodu da radite. Najveći problem je što će oni tražiti jasan akcioni plan, mi ga ne možemo napraviti, ne znamo šta OFAC traži, a mora da se priča i sa Rusima'', rekao je Bajatović.

Posledica sankcija na domaću privredu

Bloomberg Adria već je detaljno pisala o tome ko bi sve mogao biti pogođen merama SAD prema NIS-u, a koje neće pogoditi samo energetski sektor, već posledično i entitete u transportu, poljoprivredi i u drugim sektorima.

Domaća proizvodnja sirove nafte pokriva svega 20 odsto potreba rafinerija, pa bi kapacitet prerade u NIS-ovoj Rafineriji Pančevo bio znatno smanjen. Saobraćajna industrija učestvuje sa udelom od preko 80 odsto u finalnoj potrošnji derivata. Između ostalog, NIS je glavni snabdevač goriva za nacionalnog avio-prevoznika Air Serbiju i za sve letove sa Aerodroma 'Nikola Tesla'. Na ranije upit Bloomberg Adrije o ovoj temi kompanijama koje se bave transportom i logistikom, kao i Air Serbiji, odgovori dosad nisu stigli.

Tu je i veći pritisak na zalihe u narednom periodu kod poljoprivrednog sektora, zbog početka prolećne sezone. 

Depositphotos

"Poljoprivreda je veliki potrošač, pri čemu su ljudi u toj grani naviknuti na subvencionisanu cenu dizel-goriva. Ako mi imamo dvogodišnji ugovor sa JANAF-om za isporuku 10 miliona tona nafte kroz njega - što znači da otprilike Srbija troši pet miliona tona sirove nafte, plus neke male količine koje mi imamo oko Kikinde i drugih mesta - rekao bih da poljoprivreda godišnje troši oko milion tona", kazao je nedavno za naš portal agroekonomista Milan Prostran.

Šta će biti sa finansijskim institucijama

Bloomberg Adria analizirala je i kako će se situacija odraziti na domaći bankarski sektor u ekstremnom scenariju, o čemu više može pročitati u posebnom tekstu.

Kada je reč o osiguravajućim kućama očekuje se da bi došlo do potresa i u tom domenu. "Nesporne će biti isplate šteta do nivoa samopridržaja, to jest do nivoa koji domaće osiguravajuće društvo može samo da iznese. Rizik je preko tog nivoa, to jest za štete u koje moraju da budu uključeni zapadni reosiguravači koji zbog sankcija neće moći da ispune svoje obaveze", rekao je u utorak Zoran Ćirić, stručni saradnik za marketing i odnose s javnošću u Udruženju osiguravača Srbije. Takvi ugovori će, kako je dodao, morati da budu revidirani i svedeni na nivo samopridržaja domaćeg osiguravajućeg društva.

"Što se tiče budućih ugovora, tu će svako osiguravajuće društvo donositi odluku za sebe u skladu sa svojom poslovnom politikom, ali dok sankcije budu na snazi, zapadni reosiguravači neće moći da budu uključeni u poslove osiguranja NIS-a kod velikih šteta koje domaće društvo ne može da iznese samo", zaključio je sagovornik Bloomberg Adrije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar