NBS: Razgovaramo s NIS-om i bankama, država ima novca za otkup

Narodna banka Srbije (NBS) očekuje pozitivan ishod za Naftnu industriju Srbije (NIS) koja se početkom godine našla na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD), dok ostaje u pripravnosti i za potencijalni negativan scenario, održavajući komunikaciju sa tom firmom, ali i finansijskim institucijama u zemlji. Iz centralne banke su potvrdili da zemlja ima dovoljno novca da otkupi ruski vlasnički udeo u naftnoj kompaniji.

"Otkako je obavešteno da je OFAC (engl. Office of Foreign Assets Control - kancelarija za kontrolu strane imovine američkog ministarstva finansija, prim. aut.) uveo mere prema NIS-u, imamo intenzivnu komunikaciju sa NIS-om, čak je sa NIS-om i bankama i održan sastanak. Takođe, komunikacija je intenzivna i sa osiguravajućim kompanijama, to jest sa svim finansijskim institucijama koje su u našoj nadležnosti", rekao je viceguverner NBS Željko Jović na konferenciji centralne banke u sredu, dodavši da je njihovo očekivanje da, dok se ne reši pitanje statusa kompanije, neće biti promena po pitanju obavljanja transakcija koje omogućavaju nesmetano poslovanje NIS-a. 

Jović je naglasio da NBS kao državno regulatorno telo nema pravo da preduzima mere prema NIS-u pre nego što se definiše budući status te firme. Iako računaju na povoljno rešavanje situacije kojim će biti omogućen nastavak poslovanja NIS-a, istovremeno interno rade na analizi i drugih mogućih scenarija i imaju "svoje kalkulacije", kazao je on, ne precizirajući šta bi bili ishodi u tim slučajevima. Podsetio je da je reč o preduzeću koje u značajnoj meri učestvuje u finansijskom sektoru u Srbiji. "Banke su u velikoj meri izložene, osiguravajuće kompanije takođe. Tu je i značajno učešće u oblasti energetike."

Viceguverner Nikola Dragašević naveo je da su predstavnici NBS u razgovoru sa bankama zahtevali da se sve njihove aktivnosti prema NIS-u nesmetano nastave. "To je nešto što će do rešavanja ovog statusa biti nastavljeno. Možemo da kažemo da i sa aspekta aktivnosti i učešća NIS-a kao kompanije na deviznom tržištu, vidimo da te aktivnosti potpuno normalno funkcionišu, da su oni kupovinom deviza i dovoljne količine nafte obezbedili dovoljne rezerve za snabdevanje naftom i privrede i građana, kao i za preradu te nafte u naftne derivate, tako da nije bilo nikakvih usporavanja aktivnosti što se tiče NIS-a."

Predstavnici NBS na konferenciji u Beogradu; Foto: Milan Obradović/Beta

Dragašević je takođe izrazio nadu da će se, u saradnji sa dva vladina radna tela koja rade na tome da se reši status NIS-a, doći do najboljeg rešenja, to jest nastavka poslovanja.

Ima novca za otkup

Kako je i ranije napominjao politički vrh zemlje, novca za otkup ruskog vlasništva u naftnoj kompaniji ima, potvrdili su centralni bankari.

"Devizne rezerve su krajem prošle godine dostigle rekordan nivo od 29,3 milijarde evra i to je, mislim, sasvim dovoljno za bilo koju potrebu države. Prema svim kriterijumima za merenje njihove adekvatnosti, one su više nego dovoljne. Kada govorimo o jednom od parametara - pokriću prosečnog uvoza, neki minimum koji se zahteva je tri meseca, a naše devizne rezerve pokrivaju preko sedam meseci. Kada je reč o pokrivanju kratkoročnog duga, one su gotovo pet puta više od tog nekog minimuma", rekao je Dragašević.

Dodao je da je stanje sredstava i na dinarskom i na deviznim računima države - uz napomenu da devizni računi ulaze u sastav deviznih rezervi - više nego dovoljno za bilo kakve devizne obaveze. Jović je u tom smislu pojasnio da se ne mogu celokupne rezerve koristiti "za isplatu NIS-a ili kupovinu bilo čega", već da se može koristiti samo deo deviznih rezervi koji je na stanju na računima države, ali da je i to "sasvim dovoljno".

Željko Jović; Foto: Milan Obradović/Beta

"Koliko god cenili da je vrednost NIS-a velika, zaista ima dovoljno sredstava da se iz tog dela deviznih rezervi - znači državnog dela, ne ovog nezavisnog dela deviznih rezervi - može obaviti transakcija", rekao je Jović.

Isplata Rusima ne bi ugrozila kurs dinara

Viceguverner Dragašević je podsetio da se u poslednjih sedam godina NBS konstantno suočava sa pritiscima ka jačanju dinara, to jest sa aprecijacijskim pritiscima, i da zbog toga kupuje devize i uvećava devizne rezerve. "Od 2017. godine NBS je neto kupac 11,4 milijarda evra."

Ipak, on je procenio da je to "sasvim dovoljni potencijal" da se pokrije bilo kakva povećanja tražnja za devizama (što bi bio slučaj ako dođe do državnog otkupa udela u NIS-u), a da pri tome ostane sačuvana relativna stabilnost deviznog kursa.

 

"Mi očekujemo u narednom periodu da se strane direktne investicije (SDI) nastave, da pokrivaju deficit tekućeg računa i u ovoj i u narednim godinama. Shodno tome, očekujemo da devizne rezerve mogu da rastu", rekao je viceguverner.

Na pitanje da li je tačno da je zbog društvene krize u Srbiji trenutno smanjen priliv SDI, generalni direktor sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević rekao je da još nema zvaničnih podataka, ali da je prema onim preliminarnim za januar ostvaren manji priliv u odnosu na isti mesec godinu dana ranije. "Preliminarni podaci pokazuju da je usporen priliv investicija, ali postoji ostatak godine, može se nadoknaditi."

Jović je naveo da je - uz rast rashoda po osnovu dohodaka od SDI - brži rast uvoza robe i usluga od izvoza uticao na to da deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2024. iznosi 6,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Dodao je da je i pored tog rasta, deficit tekućeg računa platnog bilansa bio u punoj meri pokriven prilivima po osnovu SDI, koji su na nivou godine iznosili 5,2 milijarde evra. To je, kako je naveo, doprinelo da 2024. bude četvrta godina zaredom u kojoj su preovladali pomenuti pritisci na jačanje dinara. U 2024. je, prema njegovim rečima, na deviznom tržištu kupljeno neto 2,725 milijardi evra, kako dinar ne bi prekomerno ojačao.

 

"Projektujemo da će učešće deficita tekućeg računa u BDP-u na sličnom nivou, kao u 2024. biti ove i naredne godine, a da će se zatim sniziti na oko četiri odsto u 2027, čemu treba da doprinese rast izvoza usluga u godini održavanja specijalizovane izložbe EXPO, ali i poboljšanje spoljnotrgovinske robne razmene", rekao je Jović.

NBS očekuje rast BDP-a od 4,5 odsto i smirivanje inflacije do kraja godine

Trebalo bi da godišnja inflacija u Srbiji i u naredne dve godine bude u granicama cilja, koji je tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, predviđa NBS. "Inflacija bi početkom ove godine trebalo da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, pri čemu ne isključujemo mogućnost da se u nekom od meseci privremeno nađe i neznatno iznad te granice", rekao je viceguverner Jović. Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazali su da je u januaru već došlo do toga, to jest da su potrošačke cene skočile za 4,6 odsto međugodišnje.

Procene su da će se krajem ove godine inflacija približiti centralnoj ciljanoj vrednosti. Smirivanju inflacije će, prema Jovićevim rečima, doprinositi restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i niže cene enegenata na svetskom tržištu, kao i nova poljoprivredna sezona - ako bude uspešna.

Rezultati analize međugodišnjeg rasta potrošačkih cena u 2024. u odnosu na godinu koja joj je prethodila pokazali su, kako je rekao, da je znatno smanjeno učešće proizvoda i usluga unutar potrošačke korpe koji su zabeležili dvocifren međugodišnji rast, kao i da je povećan procenat (na oko 25 odsto) proizvoda i usluga koji u 2024. nisu poskupeli, pri čemu je čak 100 proizvoda i usluga imalo niže cene nego godinu dana ranije, prenela je Beta.

Analiza fenomena da tokom inflatornih pritisaka brže rastu cene jeftinijih brendova - koji je poznat kao "cheapflation" - pokazala je da je od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na one skuplje.

Depositphotos

Potvrđena je i druga osobina ovog fenomena, a to je da se najveća razlika u kretanju cena jeftinijih i skupljih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka, pri čemu uzroci te pojave mogu biti generalno niska elastičnost tražnje za hranom, koja je najniža upravo za najjeftinije brendove. Takođe, pokazala je analiza NBS, rast cena može dovesti do zamene skupljih jeftinijim varijantama istog proizvoda, čime se povećava tražnja za najjeftinijim brendovima i stvaraju dodatni cenovni pritisci. Sem toga, nesavršena tržišna struktura olakšava da se, kako je naveo Jović, povećani troškovi proizvođača i trgovaca preliju na maloprodajne cene, što je problem na koji je NBS više puta upozoravala i apelovala na trgovce da budu svesni važnosti svoje uloge koju imaju u lancu snabdevanja.

Jakovljević je rekao da je kratak period za procenu rezultata bojkota potrošača da kupuju u vodećim trgovačkim lancima u zemlji. "Potrebno je sagledati bar efekat na nivou meseca, a bojkoti od jedan ili pet dana uglavnom daju signalni efekat, umesto što imaju ekonomski rezultat."

Jović je naveo da je nova prognoza centralne banke da će rast BDP-a ove godine iznositi 4,5 odsto, a u naredne dve godine između četiri i pet odsto. "Projektujemo da će rast BDP-a naredne dve godine biti između 4,5 i pet odsto, odnosno da će u 2027. godini, kada će u Beogradu biti održana međunarodna specijalizovana izložba EXPO, biti na gornjoj granici."

Na privredni rast će ove godine, ocenili su u NBS, uticati proizvodnja električnih automobila, proizvodnja električne energije u novom bloku Kostolac B3 i proizvodnja autoguma u Zrenjaninu, kao i rast produktivnosti zbog uvođenja novih tehnologija. Na pitanje da li je projekcija o rastu BDP-a od 4,5 odsto u ovoj godini optimistična, s obzirom na to da Vlada Srbije računa na povećanje od 4,2 odsto, Jakovljević je rekao da rast BDP-a od 4,5 odsto osnovni scenario NBS i da ne moraju sve projekcije da budu nužno iste.