NIS od SAD traži odlaganje sankcija, Srbija i Mađarska podržale potez

Naftna industrija Srbije (NIS) uputila je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija za odlaganje sankcija, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike u utorak.

"Zahtev se odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci koje bi omogućile NIS-u da održi poslovanje dok se traži prihvatljivo rešenje vlasničke strukture i upravljanja, sa ciljem da kompanija koja je regionalno i strateški važna za energetsku stabilnost nastavi da posluje", navodi se u zvaničnom saopštenju ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović.

Iz resornog ministarstva dodaju da Vlada Srbije podržava zahtev za izdavanje takve dozvole NIS-u jer bi sankcije narušile sposobnost kompanije da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima. Zahtev je podržala i mađarska vlada. 

"S obzirom na značaj NIS-a za srpsku, ali i regionalnu privredu, hitno zahtevamo od OFAC-a da razmotri trenutnu pomoć, a u vidu odlaganja sankcija na minimum 90 dana, dok se održivo rešenje koje bi dovelo do ukidanja sankcija razmatra", poručila je Đedović Handanović.

MInistarstvo rudarstva i energetike

 

Istakla je da zaposleni u NIS-u i građani nemaju razloga za brigu, budući da će državno rukovodstvo, kao i do sada, zaštititi interese Srbije. "Podsećamo da su američki zvaničnici više puta jasno ponovili da sankcije nisu uperene protiv Srbije i njenih građana, te se u skladu sa tim nadamo konstruktivnom nastavku dijaloga, kako se ne bi narušila energetska stabilnost Srbije, ali i čitavog regiona."

Kako je Bloomberg Adria već pisala, sankcije su prvobitno najavljene sredinom decembra, a potvrđene mesec dana kasnije, kada je precizirano da Sjedinjene Američke Države (SAD) traže potpuno ukidanje ruskog vlasništva u NIS-u. One su objavljene kao deo širih mera protiv ruskog energetskog sektora. Inače, ruski Gazprom Neft je trenutno vlasnik 50 odsto akcija ove naftne kompanije, Gazprom drži 6,1 odsto, dok je 29,87 odsto u vlasništvu države Srbije. Ostatak kapitala je u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

"Grupa nastavlja da vrši procenu uticaja novih sankcija na svoje poslovanje. Rukovodstvo preduzima neophodne mere da obezbedi održivost poslovanja Grupe", rekli su iz NIS-a u svom izveštaju za poslednji kvartal 2024, objavljenom ranije ovog meseca.

Uprava firme je sprovela procenu potencijalnih posledica ovih sankcija, ali je istaknuto da zbog neizvesnosti u vezi sa obimom i sprovođenjem sankcija, njihovim trajanjem i razvojem geopolitičkog i ekonomskog okruženja, puni uticaj na finansijsku poziciju, operacije i performanse kompanije nije moguće tačno utvrditi.

Depositphotos

Ipak, u NIS-u su identifikovali sledeće oblasti u kojima sankcije mogu imati materijalni uticaj u budućnosti:

• Finansijske transakcije: ograničen pristup transakcijama u američkim dolarima i potencijalna ograničenja u poslovanju sa međunarodnim finansijskim institucijama;

• Poslovni odnosi: potencijalni prekidi odnosa sa ključnim dobavljačima, kupcima i partnerima koji ne budu želeli da sarađuju sa NIS-om zbog usaglašenosti sa sankcijama;

• Prihodi i profitabilnost: smanjenje prihoda ukoliko trgovinske aktivnosti budu ograničene ili ako se ugovori sa međunarodnim partnerima raskinu;

• Operativni izazovi: potencijalna kašnjenja ili dodatni troškovi povezani sa poremećajima u lancu snabdevanja i nabavke ključnih inputa (nafta, ključna oprema i drugo).

 

Rukovodstvo naftne kompanije je procenilo sposobnost da nastavi sa radom i zaključilo da, na dan izveštavanja, nisu postojale materijalne neizvesnosti koje bi ozbiljno ugrozile sposobnost firme da ispuni svoje obaveze. "Ipak, dalji razvoj situacije može materijalno uticati na buduće rezultate i finansijsku poziciju."

 

Đedović Handanović je još krajem januara najavila da će država pokušati da dobije na vremenu da nađe rešenje za sankcije, pregovarajući sa američkom i ruskom stranom. "Treba da budemo strpljivi do sredine februara i da damo dvema stranama vremena za razgovore. Srbija se dosledno vodi politikom zaštite svojih interesa, dok istovremeno ostajemo posvećeni međunarodnim obavezama, s obzirom na to da nam je Rusija decenijama stabilan energetski partner. Dosta toga zavisiće od najavljenog važnog razgovora predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina. Ostali smo principijelni i nismo uveli sankcije Rusiji."

U međuvremenu, prekid trgovanja akcijama te firme na Beogradskoj berzi ostaje na snazi do daljeg. Naime, zbog očekivanog uticaja sankcija na cenu deonica i uslove trgovanja, izvršni direktor domaće berze Lazo Ostojić je 14. januara uveo dvonedeljni prekid trgovanja. Mera je potom produžena do, kako je rečeno u zvaničnom saopštenju, "prestanka razloga za privremenu obustavu trgovanja".

"Privremena obustava trgovanja traje dok Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije ne dostavi Berzi rešenje ili obaveštenje da su se stekli uslovi za nastavak trgovanja akcijama Izdavaoca na koje se obustava odnosi, odnosno da su prestali razlozi za obustavu njihove trgovine", navodi se u dokumentu objavljenom na sajtu berze i dodaje da se utvrđuje mirovanje naloga za trgovanje akcijama NIS-a do dana prestanka privremene obustave trgovanja.

Kada se poslednji put njima trgovalo, deonice su beležile dnevni pad od 3,49 odsto i cenu od 718 dinara.

Prema poslednjim podacima, NIS je ostvario neto prihode za celu prošlu godinu od 10,1 milijardu dinara. U odnosu na neto prihode od 44,2 milijarde dinara iz 2023. godine, ovakav rezultat predstavlja godišnji pad od 77 odsto.

Kompanije je postigla ukupan prihod u 2024. od 408,1 milijardu dinara, što je pad od jedan odsto u odnosu na lane. EBITDA je iznosila 44,4 milijarde dinara i beleži pad od 35 odsto u poređenju sa 2023.

Samo u poslednjem tromesečju prošle godine NIS je beležio neto prihod od dve milijarde dinara, a to predstavlja pad od 84 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Prihod je u tom periodu iznosio 103,5 milijardi dinara, pa je zabeležen pad od 4,3 odsto u odnosu na isti period 2023. EBITDA je iznosila 9,9 milijardi dinara, što je takođe pad, od 14 odsto, u odnosu na isti kvartal 2023. godine.

Kapitalna ulaganja su porasla na 53,2 milijarde dinara u 2024. godini, u poređenju sa 39,2 milijarde dinara iz prethodne godine zbog velikog remonta rafinerije u Pančevu.