Mol bi mogao da preuzme deo akcija NIS-a, kaže Szijjártó

Ministar spoljnih poslova Mađarske Péter Szijjártó izjavio je da bi mađarska naftna kompanija Mol mogla da preuzme deo Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zbog ruskog vlasništva.

"U Srbiji su Rusi većinski vlasnik naftne kompanije i oni su pod sankcijama, tako da i Srbi moraju nešto da urade. Teoretski, Mol bi mogao da igra ulogu u tome, jer je jedna od najjačih energetskih kompanija u regionu", rekao je Szijjártó u emisiji "Vreme istine", prenosi Beta, pozivajući se na izveštaj RIA Novosti.

Iz Mola su u četvrtak odbili da komentarišu prošlonedeljne medijske spekulacije da bi oni mogli da preuzmu 11,3 odsto udela u NIS-u, koji se trenutno nalazi u posrednom vlasništvu Gazproma. Ova mogućnost predstavljena je kao korak ka rešavanju problema sa NIS-om, nastalih kada se preduzeće našlo na udaru američkih mera. Mol je, naime, ponovo došao u centar pažnje kao potencijalno ključni igrač u okviru razgovora o mogućem ukidanju ili obustavi kaznenih mera američke administracije, preneo je Bloomberg, citirajući izveštaj beogradskog nedeljnika NIN.

Lokalni medij nije naveo svoj izvor informacija, ali je tada istakao kako se očekuje da će ruska delegacija boraviti u Mađarskoj radi razgovora o mogućem prenosu koji bi smanjio udeo Gazpromovog udela sa 56 odsto na nešto ispod 45 odsto. Druge opcije za oslobađanje NIS-a od američkih sankcija uključuju razgovore sa investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

"Ne komentarišemo tržišne glasine", kratko su izjavili iz Mola u četvrtak na upit Bloomberg Adrije o ovoj temi. Zahtev za komentar Bloomberg Adria poslala je i Ministarstvu rudarstva i energetike.

Inače, inicijativa za vlasničko učešće Mola u NIS-u dobila je na zamahu nakon nedavnog sastanka mađarskog premijera Viktora Orbana i američkog predsednika Donalda Trumpa.

Podsetimo, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno je saopštila da su ruski vlasnici NIS-a poslali zahtev američkom OFAC-u (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu strane imovine) u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom. Kako je napisala na Instagram nalogu, u molbi se navodi da je ruska strana spremna da prepusti kontrolu i uticaj nad kompanijom NIS trećem licu. Međutim, ministarka je kasnije izjavila da SAD nisu dozvolile NIS-u nastavak rada i da traže izlazak Rusa iz vlasništva kompanije.

Đedović Handanović oglasila se o ovom pitanju i u ponedeljak, rekavši da je država obezbedila preko 70.000 tona dizela, kao i da se očekuju nove isporuke u decembru. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da rešenje za naftnu kompaniju mora da bude pronađeno ove nedelje, dok je u jednom od ranijih obraćanja naveo kako rafinerija u Pančevu ima rezerve nafte najkasnije do 24. novembra.

Sa rafinerijom u Pančevu, godišnjeg kapaciteta do 4,8 miliona tona, NIS snabdeva oko polovinu maloprodajnog i čak 80 odsto korporativnog tržišta goriva u Srbiji. Budući da je jedina kompanija koja u zemlji prerađuje sirovu naftu, njen rad ima direktan uticaj na dostupnost derivata i prihode države, jer se budžet značajno puni od akciza i PDV-a na gorivo.

OFAC je 10. januara uveo sankcije protiv dve velike ruske naftne kompanije – Surgutneftgasa i Gazpromnefta. Istog dana, kompanija Gazpromneft, koja je u tom trenutku bila vlasnik 50 odsto akcija NIS-a, dobila je rok od 45 dana da izađe iz vlasništva nad NIS-om. 

Gazpromneft je potom smanjio vlasnički udeo sa 50 na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se formalno ispoštuje zahtev OFAC-a. Međutim, iako je udeo Gazpromnefta u NIS-u pao ispod 50 odsto, to nije otklonilo pretnju sankcijama. Nakon osam odlaganja sankcija, u septembru je došlo do još jedne promene u vlasničkoj strukturi: akcionarsko društvo Intelligence, u vlasništvu Gazproma, preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, odnosno celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom.

Rusija je navodno predložila Americi suvlasništvo u NIS-u, kao i to da kompanija počne da nabavlja američku naftu, ali rešenje još nije pronađeno.

Iako Gazpromneft više nije većinski vlasnik NIS-a, i dalje je najveći akcionar kompanije, pa samim tim ostvaruje i najviši prihod. Posredstvom NIS-a, Gazpromneft između ostalog ubire prihode kroz NIS-ovu mrežu benzinskih stanica u Srbiji, Bosni i Hercegovini, ali i u Rumuniji, koja je članica Evropske unije (EU). 

(Ažurirano kroz tekst.)