Ministarka energetike: SAD nisu dozvolile NIS-u nastavak rada, traže izlazak Rusa iz vlasništva kompanije

OFAC (Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD) nakon dodatnih konsultacija sa Stejt departmentom utvrdila je da bi bilo nesaglasno sa važećom politikom izdavanja licenci da se Naftnoj industriji Srbije (NIS) odobre transakcije koje se odnose na nastavak održavanja poslovanja.

Kako se navodi u dokumentu, OFAC je utvrdio da bi bilo nesaglasno sa važećom politikom izdavanja licenci da se odobre transakcije koje se odnose na nastavak održavanja poslovanja i unapređenje promena u korporativnom upravljanju NIS-a i aktivnosti vezane za dezinvestiranje koje uključuju bugarsku filijalu i druge nesrpske filijale NIS-a, kako je opisano u zahtevu. "Konkretno, takve transakcije ne bi dalje doprinosile spoljnopolitičkom interesu SAD da se prekine rusko vlasništvo nad NIS-om. Shodno tome, taj deo Vašeg zahteva se ovim odbija", prenosi Tanjug.

 

Taj odgovor dobijen je na zahtev koji su ruski vlasnici Naftne industrije Srbije poslali 11. novembra američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom, a koji je država Srbija zvanično podržala. U molbi je navedeno da je ruska strana spremna da prepusti kontrolu i uticaj nad kompanijom NIS trećem licu.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je na konferenciji za novinare u subotu da je teška poruka da nismo dobili ni dan da NIS može da nastavi da radi, a građani treba da shvate da je nemoguće da se za sedam dana promeni vlasništvo, prenosi RTS. "Dobijeno je odobrenje za pregovore o vlasništvu, ali ne i da NIS i rafinerija nastave da posluju", rekla je Dubravka Đedović Handanović.

Podsetimo, nedavno su ruski vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS) poslali su zahtev američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom, saopštila je ministarka Đedović Handanović.

Depositphotos

Kako je ranije ove nedelje napisala na Instagram nalogu, u molbi se navodi da je ruska strana spremna da prepusti kontrolu i uticaj nad kompanijom NIS trećem licu. "Država Srbija je ovaj zahtev zvanično podržala. OFAC je već reagovao određenim komentarima i nadamo se da će izneti svoj stav već tokom nedelje."

Vremena je sve manje i rešenje se mora pronaći, dodala je ona, ali građani ne smeju da trpe i ostanu bez goriva. "To se neće i ne sme dogoditi."

NIS snabdeva oko polovinu maloprodajnog i čak 80 odsto korporativnog tržišta goriva u Srbiji. Kao jedina kompanija koja u zemlji prerađuje sirovu naftu, njen rad ima direktan uticaj na dostupnost derivata i prihode države, jer se budžet značajno puni od akciza i PDV-a na gorivo.

Sankcije OFAC-a

OFAC je 10. januara uveo sankcije protiv dve velike ruske naftne kompanije – Surgutneftgasa i Gazpromnefta. Istog dana, kompanija Gazpromneft, koja je u tom trenutku bila vlasnik 50 odsto akcija NIS-a, dobila je rok od 45 dana da izađe iz vlasništva nad NIS-om.

U danu kada je Amerika prvi put zapretila sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se formalno ispoštuje zahtev OFAC-a. Međutim, iako je udeo Gazpromnefta u NIS-u pao ispod 50 odsto, to nije otklonilo pretnju sankcijama.

Nakon osam odlaganja sankcija, u septembru je došlo do još jedne promene u vlasničkoj strukturi, akcionarsko društvo Intelligence, u vlasništvu Gazproma, preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, odnosno celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom. Time je lista tri najveća akcionara srpske naftne kompanije izmenjena. Rusija je navodno predložila Americi suvlasništvo u NIS-u, kao i to da kompanija počne da nabavlja američku naftu, ali rešenje još nije pronađeno.

NIS se u januaru našao pod pretnjom sankcijama u skladu sa dve izvršne uredbe američke predsedničke administracije, koje su zavedene pod brojem 14024 i 13662. Ta dva dokumenta američke predsedničke administracije usmerena su na borbu protiv zlonamernog ruskog uticaja i sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini. Kako je tada navedeno na sajtu OFAC-a, NIS je u januaru izlistan kao kompanija koja je "delovala ili navodno delovala, direktno ili indirektno, u ime Gazpromnefta".

Iako Gazpromneft više nije većinski vlasnik NIS-a, i dalje je najveći akcionar kompanije, pa samim tim ostvaruje i najviši prihod. Posredstvom NIS-a, Gazpromneft između ostalog ubire prihode kroz NIS-ovu mrežu benzinskih stanica u Srbiji, Bosni i Hercegovini, ali i u Rumuniji, koja je članica Evropske unije (EU).