Kako prekid trgovanja akcijama NIS-a utiče na akcionare i kompaniju

Obustavljanje trgovine akcijama Naftne industrije Srbije (NIS) na Beogradskoj berzi nije redak slučaj ni sa drugim akcijama na mnogo razvijenijim tržištima, ali u kraćem periodu. Ovakva odluka može proizvesti kontraefekat jer se produžava neizvesnost koja može da utiče na dodatno jačanje nepoverenja u kompaniju i eventualno izazove veliki pritisak na strani ponude nakon otvaranja, naročito kod malih akcionara, ističe Nikola Stakić, profesor na Univerzitetu Singidunum.

S druge strane, dodaje, možda postoji rezonovanje da će se do 28. januara, kada prestaje zabrana trgovanja, pojaviti nova, pozitivna informacija. "To će zavisiti od toka pregovora, naročito sa novom administracijom u SAD. Pre same obustave, volatilnost i obimi trgovanja nisu bili toliko izraženi, kao što je to na primer, bio slučaj u decembru kada se prvi put pojavila informacija o američkim sankcijama NIS-u", kaže Stakić za Bloomberg Adriju.

Podsetimo, izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku 14. januara o privremenoj obustavi trgovanja akcijama NIS-a koja odmah stupa na snagu i važi do 28. januara 2025. godine, objavljeno je na zvaničnoj internet stranici berze. 

Naveli su da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava pri Ministarstvu finansija SAD objavila 10. januara 2025. godine da je uvrstila NIS na svoju SDN Listu, što je i razlog obustave trgovanja.

"Na taj način, prema tom privrednom društvu uvedene su sankcije koje bi mogle da utiču na poslovanje tog društva, kao i na cenu akcija čiji je izdavalac to društvo, a koje su uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u segmentu listinga Beogradske berze”, navedeno je u saopštenju.

Poslednjeg dana trgovanja, pre obustave, cena akcija NIS-a dodatno je pala za 3,49 odsto na iznos od 718 dinara.

 

 

Marginalan značaj berze

Stakić naglašava da obustava podrazumeva nemogućnost transakcija u tom periodu, odnosno da berza ne obavlja jednu od svojih osnovnih funkcija za listirane hartije, a to je obezbeđivanje likvidnosti. "S jedne strane, imamo kompaniju koja beleži najveće obime trgovanja na Belexu ali su to, istovremeno, vrlo niski nivoi na nivou tržišta, da je pitanje (ne)likvidnosti hroničan problem domaćeg tržišta kapitala."

On ističe da to operativno neće imati uticaj na samu kompaniju jer "berzansko tržište, nažalost, ima marginalan značaj i takve odluke nemaju efekat na tržišno određivanje cena u onoj meri u kojoj bi se to očekivalo na likvidnim i efikasnim finansijskim tržištima".

Pored toga, kaže on, funkcija berze u određivanju vrednosti listiranih kompanija, u ovom slučaju NIS-a, neće imati odlučujuću ulogu, već će se više gledati drugi, bilansni pokazatelji.

 

 

'Možda se produži obustava trgovanja'

Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securities, takođe kaže da se radi o ustaljenoj proceduri berze jer je takva praksa i na međunarodnim tržištima. "Tako se sprečava abnormalna volatilnost na hartiji usled mogućih nepredviđenih ili nepovoljnih novosti i događaja. Za akcionare to znači da neće moći da prodaju svoj deo uprkos možda nekom nepovoljnom scenariju, ali to je i signal da je akcija pod rizikom da izgubi drastično na vrednosti", rekao je Pavlović za Bloomberg Adriju.

Zbog toga on ističe da je trebalo dobro promisliti pre nego što je ovakva odluka doneta. "Bez obzira na dobru nameru, to može izazvati paničnu rasprodaju nakon što period važenja do 28. januara istekne. Zbog toga postoji šansa i da se taj period produži, osim ako se u međuvremenu ne iskristališe jasan scenario za razrešenje ove krize oko NIS-a.

 

 

Prema rečima Mihaila Đurđevića, investicionog analitičara, obustavom trgovanja se jednostavno stopira fluktuacija cene akcija. "I to je suština takvog poteza dok se ne razreši cela situacija, dok se ne vidi šta će dalje biti sa kompanijom", kaže Đurđević za Bloomberg Adriju.

On ističe da je Beogradska berza plitka i da je likvidnost veoma niska, tako da stopiranje trgovanja akcijama nema nekog preteranog uticaja ni na akcionare, ni na samu kompaniju.

Kako objašnjava, iako je NIS najveća kompanija na berzi, njen volumen trgovanja akcijama je nizak. Tako je 9. januara obim iznosio 18.000, zatim dan kasnije 35.000, da bi 13. januara bio 2.500 a 14. januara 2.154.

"U narednom periodu koji su nam dali Amerikanci, a to je do kraja februara, situacija mora da se razreši i da se vidi šta će se dalje dešavati sa NIS-om. Da li će se javiti neka zapadna kompanija koja hoće da preuzme udeo od Rusa ili će država morati da ga otkupi", navodi Đurđević.

 

 

NIS: Poslovanje bez većih smetnji

U samom NIS-u istakli su da će ostati fokusirani na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata.

"Snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a je u ovom trenutku redovna. Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate. Poslovanje se za sada odvija bez većih smetnji. Nastavićemo da pratimo aktuelnu situaciju i prilagodićemo poslovanje svakom mogućem scenariju", naveo je NIS u saopštenju koje je objavljeno na sajtu Beogradske berze.

Inače, najava uvođenja sankcija NIS-u još polovinom decembra 2024. uticala je na kompaniju, pre svega na kretanje vrednosti akcija na Beogradskoj berzi. Nakon što je tu informaciju 13. decembra izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, cena akcija NIS-a pala je do ponedeljka, 16. decembra, sa 778 dinara na 678 dinara. Posle nedelju dana akcije NIS-a su se oporavile, pa su 20. decembra vredele 765 dinara.

Nakon što su SAD zvanično 10. januara uvele sankcije NIS-u, u ponedeljak, 13. januara, akcije kompanije pale su za 2,94 odsto pa se vrednost sa 761 dinara spustila na 744 dinara, da bi 14. januara pala na 718 dinara.

NIS je 2023. godine zabeležio loše poslovne rezultate kada se neto dobit kompanije u odnosu na 2022. praktično prepolovila na 44,2 milijarde dinara.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar