Lavrov: NIS ne može biti nacionalizovan

Naftna industrija Srbije (NIS) ni u kom slučaju ne može biti predmet nacionalizacije, ali u saradnji sa srpskim vlastima tražimo rešenje za situaciju nastalu posle uvođenja američkih sankcija toj kompaniji, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

"U sporazumu o osnivanju te kompanije istaknuto je da NIS ni pod kojim uslovima ne podleže nacionalizaciji", rekao je Lavrov na godišnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu spoljnih poslova u Moskvi, prenosi Beta.

On je istakao da je Rusija u stalnom kontaktu sa Srbijom i da je tražila hitne konsultacije u vezi sa situacijom sa sankcijama protiv NIS-a. "U kontaktu smo sa našim srpskim prijateljima, zatražili smo hitne konsultacije. Nadamo se da ćemo u najskorije vreme dobiti odgovor."

Kako prenose ruski mediji, Lavrov je ocenio da situacija i sa pravnog stanovišta "zahteva hrabre odluke".

"Kada vam govore: 'Imate dogovor sa nekim koji se nas ne tiče, ali koji se tiče naše želje da kaznimo vašeg partnera, ali izvinite, pogodiće i vas direktno i biće veoma bolno'... odluka je na srpskom rukovodstvu", dodao je on.

Povodom zahteva SAD Srbiji da u NIS-u ne ostane ruskog kapitala Lavrov je rekao da je to "prilično bezobrazan nastup, zaštitni znak odlazeće administracije", dodajući da SAD i EU zavrću ruke Srbiji tražeći od nje da izda Rusiju.

"Srbiji zavrću ruke. I kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže: 'Nećemo skrenuti sa kursa ulaska u Evropsku uniju', dugo godina, i svih ovih godina kao odgovor čuje: 'Da, čekamo vas ovde, ali za to prvo morate priznati nezavisnost Kosova', odnosno, srpski narod, srpskog predsednika pozivaju na samoponiženje. I, drugo, 'morate se, naravno, pridružiti svim sankcijama Evropske unije protiv Ruske Federacije'. Odnosno, istovremeno sa pozivanjem na samoponiženje, zahtevaju da se izda saveznik", kazao je ruski ministar.

On je ocenio da administracija aktuelnog predsednika SAD Josepha Bidena želi da napakosti i Srbiji i administraciji novoizabranog predsednika SAD Donaldu Trumpu novim sankcijama Rusiji u energetskom sektoru.

Lavrov je  rekao i da je Moskva zainteresovana da se odnosi Rusije i Srbije "zasnivaju isključivo na interesima naroda i država".

NIS

 

Nacionalizacija nije opcija ni za Srbiju

Da nacionalizacija nije opcija za Srbiju, rekao je i predsednik Vučić. On je više puta ponovio da Srbija neće otimati ničiju imovinu. Prema njegovim rečima, ako bude potrebno da Srbija od Rusa kupi deo NIS-a, to će biti urađeno i nije važno da li je u pitanju jedan, sedam ili svih 56 odsto, već se postavlja pitanje gde se to plaća.

"Kako stvari stoje, uplatili bismo pare na blokiran račun, a to nije fer ni prema Rusima, ni prema nama. I to je pitanje na koje očekujemo odgovore u narednom periodu da bismo mogli da se obratimo ruskoj strani. Jer ne znam šta da tražim, ne znam šta da kažem", rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija ima para da plati, iako to zvuči nestvarno. "Zvuči nestvarno, imamo pare i bez pozajmljivanja", rekao je on.

Vrednost NIS-a, prema rečima Vladana Pavlovića, analitičara Ipopema Securities, trenutno iznosi 590 miliona evra, te on sumnja da će uopšte doći do transakcije, s obzirom na to da je predsednik Srbije izjavio da model transformacije vlasništva mora odobriti Vašington.

"To implicira nacionalizaciju, što je i logično ako se uzme u obzir da je cilj sankcija da se spreči finansirajne rata u Ukrajini. Realizacijom transakcije poslali bismo direktno 590 miliona evra Rusiji i to bi već bilo pravo finansiranje rata", kaže Pavlović za Bloomberg Adriju.

 

 

Osim toga, nije jasno ni koja bi banka prihvatila da prebaci tu sumu novca u Rusiju i da li je to uopšte moguće.

"Ista logika važi i za to da kupac bude neka treća strana, pa zato mislim da neće ni biti kupaca, jednostavno niko se neće usuditi da kupi taj udeo i šalje novac u Rusiju."

Da neće doći do neprijateljskog preuzimanja NIS-a, tvrdi i direktor preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović, i dodaje da smatra da nije tačno da se sankcije neće odraziti na ekonomiju. 

"Mislim da će ovo pitanje biti pozitivno rešeno, jer mi toliko dugujemo njima (Rusima) i oni nama, naći ćemo pozitivan dogovor i nikakvih kantica neće biti", rekao je Bajatović za RTS, a prenela je BETA.

Prema njegovim rečima, u dokumentu o sankcijama piše da se sankcije uvode za firme u kojima Rusi imaju 50 ili više odsto vlasništva, dok se ne uvode ukoliko imaju manje od 50 odsto, ali da OFAC, kancelarija u Ministarstvu finansija SAD, ima diskreciona prava i da se zato čeka promena američke administracije, pojašnjenja, pa onda i razgovor s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

"Mi ne znamo šta će tražiti Amerikanci, da li je uslov ispod 50 odsto vlasništva, da li je trećina ili je to 100 posto vlasništva", kazao je Bajatović.

 

Radosavljević: Tržišna vrednost NIS-a nije ispod četiri milijarde evra

Moguća rešenja za NIS su, prema rečima ekonomiste Gorana Radosavljevića, da Rusi njihov udeo od 56,15 odsto u toj kompaniji prodaju Srbiji ili nekom trećem partneru, a druga opcija je da, ako neće da prodaju svoj deo, država stavi privremeno kompaniju pod kontrolu.

"Namerno neću reći da nacionalizuje. Država je već uvodila kontrolu, 2022. godine kada je isključila tržišno formiranje cena goriva i od tada svake nedelje određuje cene. Interes države je da sačuva stabilnost u tom sektoru", rekao je Radosavljević za Betu.

Dodao je da, ukoliko Gazprom Neft odbija da proda svoj udeo, a Srbija ne želi da ga nacionalizuje, treća opcija je da se pusti da funkcioniše, pa da "vidimo dokle će to da stigne i da li će da propadne ako sankcije ne budu sprovedene striktno, jer u ovom trenutku se ne zna kakav će biti odgovor evropskih kompanija s kojima NIS sarađuje, kao i Hrvatske, čiji bi gasovod takođe ostao bez prihoda".

"Mislim da bi s Rusima trebalo ugovoriti privremeno preuzimanje vlasništva dok se ne završi rat u Ukrajini i vidi šta će biti s ruskom imovinom na Zapadu", rekao je Radosavljević.

Istakao je da u ovom trenutku tržišna vrednost NIS nije ispod četiri milijarde evra, a da bi udeo Gazprom Nefta mogao vredeti između dve i po i tri milijarde evra. Procene koje se pominju u javnosti od 600-700 miliona evra za ruski udeo su, kako je rekao, neozbiljne, kao i priča da ne bi bilo zainteresovanih kupaca.

Bloomberg

 

"Pola sveta nije uvelo sankcije Rusiji i normalno kupuje naftu, Turci kupuju 30 odsto ruske nafte, Evropa 50 odsto tečnog naftnog gasa i ne vidim problem da Rusi to prodaju, ako ne Srbiji, na primer Turcima, Arapima ili nekom trećem", rekao je Radosavljević.

On nije isključio mogućnost da su SAD uvođenjem sankcija firmi u kojoj 29,87 odsto udela ima i država Srbija, poslale poruku da žele da izbaci ruski interes iz Srbije.

"Srbija bi se morala zadužiti u slučaju da bude prinuđena da kupi ruski udeo u NIS, a da li može s obzirom na aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom, to bi tebalo pitati ministra finansija, jer bi se budžetski deficit ove godine duplirao u odnosu na planirani. Ni zaduživanje nije neprihvatljivo, dok neko hoće da odobri zajam", rekao je Radosavljević.

 

 

Prodaja kompanije nije bila loša odluka

Srbija je 2008. prodala 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS ruskoj kompaniji Gazprom Neft bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije. Taj sporazum su sklopili tadašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.

Radosavljević smatra da prodaja NIS-a nije bila loša odluka, jedina greška je bila što nije bio raspisan tender, umesto što je kupac izabran dogovorom. On je agenciji Beta rekao da je iz perspektive nakon proteklih 17 godina lako biti pametan i reći šta je moglo, a šta nije.

"Mislim da je jedina loša stvar, koja je u tom trenutku urađena, to što nije raspisan tender, nego je privatizacija obavljena dogovorom. U tom trenutku NIS je loše poslovao. Naknadna revizija finansijskog izveštaja koju je naložio novi vlasnik pokazala je da je ta kompanija samo u 2008. godini imala gubitak od oko 100 miliona evra", rekao je Radosavljević.

Još problematičnije je bilo to što je NIS, iako tada najveća kompanija u Srbiji, značajno urušavao svoju poziciju, jer su mu konkurenti sa deset puta manje benzinskih stanica uzeli više od 60 odsto tržišta, a u regionu nije ni prodavao derivate.

Dodao je da su tržište zauzele naftne kompanije OMV, Helenik i Lukoil, a da NIS-ova rafinerija nije proizvodila derivate adekvatnog kvaliteta, pa je evrodizel uvozila, a proizvodila samo dizel D2.

Bloomberg Chartmaker

 

U tom trenutku bilo je najvažnije da se sačuva bar jedna od rafinerija, jer je rafinerija u Novom Sadu tada već bila zatvorena, a Mol je kupio hrvatsku kompaniju INA i pored svojih rafinerija zadržao rafineriju u Rijeci, a ugasio onu u Sisku, objasnio je Radosavljević. OMV, koji je takođe poslovao na tržištu Srbije, kupio je naftnu kompaniju Petrol u Rumuniji za dve milijarde evra i bio u tom trenutku prejak konkurent, pošto je Rumunija bogata naftom.

Možda je na tenderu moglo da se dobije više para

Radosavljević je naveo da, kada se uporedi ta kupovina (u vreme kada je korupcije bilo i u Rumuniji, pa možda cena za Petrol nije bila referentna) i NIS-ova cena, ne može se reći da je NIS prodat jeftino, mada je možda na tenderu moglo da se prođe malo bolje, ali se to sada ne može utvrditi.

"U NIS-ovu rafineriju je trebalo investirati stotine miliona evra, a na stranu to što je uprava bila korumpirana i pljačkala tu kompaniju, preko nje su se finansirale stranke, a ne projekti. Sve što se radilo u Elektroprivredi Srbije (EPS) bilo je i u NIS-u za vreme vlasti DSS-a i zbog toga je privatizacija bila dobro rešenje", rekao je Radosavljević.

Podsetio je da su investicioni savetnici 2007. godine, Rajfajzen investment i Meril Linč radili procenu vrednosti NIS-a i pripremu za privatizaciju, međutim, od tendera se odustalo jer se, navodno, radila analiza tržišta i nije bilo zainteresovanih kupaca, pa se zbog toga ušlo u direktne pregovore sa Gazprom Neftom.

Naveo je da je Gazprom Neft kupio NIS za 400 miliona evra i obavezao se da će investirati u rafineriju, izgraditi gasovod Južni tok i skladište gasa Banatski Dvor.

"Gasovod nije izgrađen, deo ugovora oko skladišta je delimično realizovan i bilo je razloga da se ugovor preispita, ali to nije učinjeno. Čak je 2013. godine ugovoreno da NIS još 10 godina plaća nižu rudnu rentu, iako to nije bilo u skladu sa ugovorom", rekao je Radosavljević.

Dodao je da je ugovorom iz 2008. godine, u 13. članu, precizirano da se porezi za NIS neće menjati dok se ugovorene investicije u tu kompaniju ne isplate, a one su se veoma brzo isplatile, jer je kompanija bila izuzetno profitabilna.

Vlada Srbije je ipak, kako je naveo, krajem 2013. godine donela odluku da se rudna renta od tri odsto, iako je zakonska bila sedam odsto, produži još deset godina i tek od 2024. godine je povećana na sedam odsto.

Radosavljević je rekao da je eksploatacija nafte u Angoli pravo koje je takođe prodato u istom paketu, ali da je ona količinski mala jer se crpi godišnje manje od 80.000 tona i njen značaj se bolje razume kada se poredi s eksploatacijom od oko jedan milion tona u Srbiji ili preradom od četiri miliona tona u rafineriji u Pančevu.

(Ažurirano kroz ceo tekst.)