Da li NIS ipak čekaju sankcije od 1. januara

Situacija oko uvođenja američkih sankcija protiv NIS-a, i dalje je neizvesna. Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da će sankcija biti, američki ambasador Christopher Hill poručuje da nema najava da će do toga doći.

Vučić je ponovio da Naftnu industriju Srbije čekaju sankcije od 1. januara, međutim, novih detalja i dalje nema.

"Imamo velike geopolitičke probleme koji utiču na Srbiju, ono što me brine je moguće uvođenje sankcija NIS-u, a to mi je već potvrđeno. Čekamo da vidimo šta će to sadržati", rekao je Vučić u četvrtak prilikom gostovanja na RTS-u.

S druge strane, američki ambasador u Srbiji izjavio je pre nekoliko dana da nema najava da će SAD uvesti sankcije NIS-u.

"Otkako su Rusi kupili NIS, postojala je velika zabrinutost oko toga, jer je to jedina rafinerija u Srbiji i otkada se nalazi u ruskom većinskom vlasništvu, brinulo je mnoge ljude godinama. Ta zabrinutost je još veća zbog činjenice da Rusija nastavlja da sprovodi varvarski rat protiv Ukrajine", rekao je Hil za RTS.

NIS

 

Dodao je da postoji zabrinutost da li NIS u ruskim rukama na neki način pomaže finansiranju rata i da su to legitimna pitanja koja treba pažljivo razmotriti.

"Videćemo šta će biti ishod. Želim da vas uverim da ni na koji način konačna odluka neće uticati na srpsku privredu. Veoma smo zainteresovani da Srbija nastavi da ima veoma uspešnu privredu, dobru stopu rasta koja je postignuta i želimo da se to nastavi", istakao je Hil.

 

 

Prema mišljenju upućenih u dešavanja na tržištu energenata i poslovanje kompanija iz ovog sektora, izjava američkog ambasadora da NIS možda pomaže da se finansira rat u Ukrajini, i nije baš najjasnija, jer profit koji ova kompanija dobija ide Gazpromu. Gazprom izmiruje svoje obaveze prema državi, kao i svaka kompanija, i taj novac ide u ruski budžet, ali ne može se reći da ona na taj način finansira rat.

Postoji šansa da Gazprom prepusti deo vlasništva Srbiji, jer iako su ulaganja bila velika, oni se ipak kada je u pitanju profit, najviše oslanjaju na svoje rafinerije u Rusiji.

Srbija bi možda mogla da nacionalizuje kompaniju, ali to je vrlo malo verovatno s obzirom na to da je Srbija u dobrim odnosima sa Rusijom. Nemačka vlada je, na primer, 2022. godine preuzela kontrolu nad imovinom Rosnefta, uključujući tri rafinerije nafte. Oni su se tada za taj potez odlučili kako bi potpuno preuzeli kontrolu nad energetskom industrijom u Nemačkoj, nakon što je počeo rat u Ukrajini.

Inače, Gasprom Neft je već smanjio vlasnički udeo u NIS-u na oko 50 odsto, kada su mu uvedene sankcije i oko šest odsto akcija je preuzeo Gasprom.

U slučaju da do sankcija dođe, Srbija ima nekoliko opcija.

"Jedan je da se ide na pregovore s Amerikancima i s Evropskom unijom, da se to pitanje ponovo odloži. Drugi je da se s Rusijom pregovara, da ona smanji udeo ili da država kupi jedan deo da bi mogla da ima većinsko vlasništvo, ili da pak kupi sve. Treći scenario je nacionalizacija, ali pitanje je kako bi se Rusi ponašali u tom slučaju jer su oni dosta investirali u NIS. Još jedna opcija je da se u dogovoru s njima zameni vlasništvo, odnosno da se dovede neki novi kupac. To može da bude mađarski MOL, SOKAR iz Azerbejdžana, ili neka kineska naftna kompanija", izjavio je nedavno za Bloomberg Adriju Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović.

NIS naftu koja nije domaćeg porekla doprema putem naftovoda Janaf, a ukoliko dođe do sankcija, dotok nafte biće prekinut. Ovakva situacija ne odgovara ni Srbiji, a ni Hrvatskoj.

Bloomberg Mercury

 

Hrvatski državni operater naftovoda ostvaruje oko trećinu svojih prihoda od NIS-a, koji je njegov najveći klijent, a premijer Hrvatske Andrej Plenković nedavno je izjavio da će lideri Evropske unije tražiti rešenje kako bi pomogli Srbiji da izbegne sankcije. Kako je rekao, prilagođavanje vlasničke strukture NIS-a moglo bi da reši problem i sačuva postojeći ugovor između Janafa i NIS-a.

Janaf je ugovoren da transportuje 10 miliona tona sirove nafte za NIS tokom tri godine, do 2026. godine. A moguće sankcije komentarisao je i Vladislav Veselica, član uprave Janafa, kako je kazao, očekuje "globalno rešenje" za rešavanje pretnje sankcijama, i nada se "da će hrvatska vlada pronaći način da izbegne štetu".

 

 

Srbija, prema rečima stručnjaka, poseduje rezerve naftnih derivata koje mogu da pokriju potrebe tržišta za oko dva meseca. U slučaju da dođe do sankcija, Srbija bi bila prinuđena da uvozi derivate, mada ih i sada uvoze i privatnici i strane kompanije, ali je pitanje da li bi mogli da zadovolje potrebe. U Srbiji derivate uvoze Mol iz Mađarske, OMV iz Rumunije, Lukoil iz Bugarske i grčki Helenik.

Profesor Ljubodrag Savić izjavio je za Bloomberg Adriju da smatra da će se cene goriva u slučaj sankcija blago povećati jer postoji neizvesnost.

"Ne očekujem da će to biti drastično povećanje cena dizela i benzina, ali svakako to mora biti veća cena, jer je neko preradio tu sirovu naftu koju ćemo dobijati od drugih trgovaca. Oni će to ukalkulisati u svoju zaradu, a u to ulaze i transportni troškovi i još se na to dodaje neizvesnost i činjenica da druge zemlje znaju da smo u problemu i da mi moramo da pristajemo na uslove. To je ekonomska logika, zaradi što više možeš", kaže profesor.

 

 

Podsetimo, iz kompanije NIS su nakon što se prvi put pojavila informacija o mogućem uvođenju sankcija saopštili da neometano posluju i da je snabdevenost lanca benzinskih stanica redovna. Oni su izjavili za agenciju Beta da je Rafinerija nafte Pančevo u normalnom režimu rada i na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate.

"Kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. NIS nastavlja da prati aktuelnu situaciju i analizira sve moguće scenarije i potencijalne posledice po poslovanje kompanije i trenutno nema nikakvih pravnih ograničenja po aktivnosti firme i naših partnera", dodali su.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar