Kako je slučaj Delhaizea postao poreska enigma u Srbiji

Kako se od isplate dividende pravi isplata likvidacione mase i obratno ostalo je otvoreno pitanje, nakon što je od guvernera srpske centralne banke stigla poruka da je trgovinski lanac Delhaize fingirao likvidacioni postupak da bi izbegao plaćanje poreza u Srbiji - tržištu na kom je njihov ovdašnji ogranak vodeći igrač u sektoru maloprodaje.

Ukratko, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je ta institucija svojevremeno, u jednom uobičajenom postupku, videla da Delhaize treba da izvrši isplatu od oko 130 miliona evra i pretpostavili su da je reč o dobiti, za šta će državi biti plaćen porez. Potom se, prema njenim rečima, na osnovu kompanijskog izveštaja o dividendi ispostavilo da je odliv od 130 miliona evidentiran kao "isplata likvidacione mase". Za ovu transakciju Tabaković je kazala da je izvršena po zakonu, ali da je bilo očigledno da je, zapravo, postupak likvidacije fingiran.

Objasnila je da je trgovinski lanac, naime, tada osnovao ćerku kompaniju na istoj adresi gde je i matični Delhaize, držao je pet meseci i 130 miliona evra preneo na nju. "Kada je prošao zakonski rok koji Zakon o privrednim društvima dozvoljava, oni su taj novac izneli, bez dinara plaćenog poreza, jedinom osnivaču u Belgiji - svojoj matičnoj kompaniji. Fingirani postupak likvidacije, da bi se iz države Srbije iznela dobit bez plaćanja poreza."

Tabaković je ove navode iznela u kontekstu najave da će srpski ogranak tog maloprodajnog lanca zatvoriti više radnji na ovom tržištu, istakavši da je nije zabrinuta zbog tih najava, a postupak Delhaizea je okarakterisala kao pretnju, koju, kako je rekla, doživljava sa gorčinom.

Nije prošlo mnogo i Delhaize Serbia se oglasio po ovom pitanju, odbacivši kao netačne tvrdnje NBS da je kompanija "iznela 130 miliona evra iz Srbije bez plaćanja poreza" i da je "fingirala postupak likvidacije". Naglasili su da je Poreska uprava Republike Srbije 2022. godine izvršila pregled transakcije i donela rešenje kojim se prenos kapitala reklasifikuje u raspodelu dividende, te da je Delhaize Serbia, poštujući navedenu odluku, platila sedam miliona evra poreza na dividendu, uprkos neslaganju sa tumačenjem Poreske uprave. Zbog toga je kompanija 1. aprila 2022. podnela formalnu žalbu. "Odlučivanje po žalbi je i dalje u toku", dodali su.

Bloomberg

Iz Poreske uprave i Ministarstva finansija nisu odmah odgovorili na pitanje Bloomberg Adrije zašto taj postupak i dalje traje. Zahtev za komentar o ovoj temi upućen je i NBS, ali do objave ovog teksta centralna banka nije dostavila dodatne izjave.

Jednačina sa mnogo nepoznatih

Kompanija u svom saopštenju nije detaljnije obrazložila sam postupak, već je samo navela da su "svi pomenuti koraci statusnih promena, uključujući izdvajanje, prenos kapitala i naknadnu likvidaciju novonastalog entiteta 2021. godine" sprovedeni "u skladu sa zakonima Republike Srbije i uz konsultaciju sa međunarodno priznatom revizorskom i poreskom kućom".

Sa nepotpunom slikom o pojedinostima transakcije, teško je dati ocenu o istoj, napominju poreski stručnjaci.

Aleksandar Vasić, poreski savetnik i računovođa, podseća da likvidacioni ostatak pripada osnivaču, ali da je pitanje ko je tačno osnivač firme i kakva je povezanost te firme, njenog osnivača i srpskog ogranka Delhaizea. Prema zvaničnim podacima sa platforme PKS Partner, Delhaize Serbia nema ćerke firme registrovane u inostranstvu, a kao vlasnik srpskog ogranka navodi se Delhaize The Lion Nederland B.V., koji je registrovan u Holandiji, te izjava Tabaković da je novac iz Srbije iznet "bez dinara plaćenog poreza, jedinom osnivaču u Belgiji - svojoj matičnoj kompaniji", bez dodatnih detalja, ostavlja zamagljenu sliku o tome.

"Ne znamo koja je tu veza napravljena, ali je procedura takva da osnivač ulaže sredstva u kapital, pa kada se sprovede postupak likvidacije i kad se izmire obaveze, ostatak naravno pripada osnivaču koji je i uneo to", navodi Vasić.

Kako sagovornik Bloomberg Adrije pojašnjava na ilustrativnom primeru, "ako je, recimo, uloženo milion evra u osnivački kapital, firma je radila i ostvarila neku dobit i na kraju, prilikom likvidacije, dođemo do toga da je likvidacioni ostatak 1,2 miliona evra - milion je neoporezivo jer se vraća kao vrednost uloženog kapitala, a iznad toga, tih 200.000, oporezuje se kao dividenda". "Ne vidim da u zakonu tu nešto posebno nije regulisano, mislim da je zakon potpuno jasan, ali takođe ne znam ni da li tu sad postoji nekih nezvaničnih informacija, nekih specifičnosti koje su se odigrale 'ispod žita'", dodaje.

Drugim rečima, stvar je u tome da se razjasni ko je izvršio uplatu osnivačkog kapitala toj firmi koja je posle likvidirana i koliko je iznosila ta uplata, a onda kolika je bila i isplata likvidacionog ostatka i kome - da li osnivaču ili drugom licu. "Jer se u praksi dešava i da osnivač kaže: 'Likvidacioni ostatak je toliki, ali preusmeravamo ga na neko drugo mesto', pa da Poreska uprava onda u postupku kaže: 'To onda nije isplata likvidacionog ostatka, nego nešto drugo', ali to su sad sve pretpostavke."

Iz kompanije Delhaize Serbia na upit Bloomberg Adrije nisu odmah pružili podatke o likvidiranoj firmi i žalbi na odluku Poreske uprave.

Uz ogradu da precizne činjenice još nisu javno poznate, Vasić kaže da je moguće da je zaista postojala neka sumnja na neplaćanje poreza, to jest da Delhaize Serbia u tom momentu kad je izvršio transakciju nije odmah samovoljno platio porez, da je zatim Poreska uprava to uočila i u postupku kontrole utvrdila obavezu od pomenutih sedam miliona evra poreza. "Čuli smo da je taj postupak još u toku i biće okončan rešenjem, koji, dakle, već tri godine ne donosi Ministarstvo finansija kao drugostepeni organ, iako ima rok od 60 dana da donese odluku", kaže on i ističe da takvi postupci i inače traju od otprilike godinu i po do tri godine.

Napominje i da kada se Poreskoj upravi postavi pitanje o nekom konkretnom poreskom slučaju, ona po pravilu odgovori da "po Zakonu o poreskom postupku ima obavezu poštovanja tajnosti podataka".

S tim u vezi, potpredsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije Đerđ Pap dovodi u pitanje sam smisao pravnog leka i zadovoljavanja pravde posle par ili više godina. "Znam za primer ozbiljne novosadske firme koja je propala pošto je morala da plati značajnije obaveze, jer joj je u postupku kontrole tako naloženo. Zbog plaćanja tih poreza ostala je bez obrtnih sredstava. Oni se se žalili na to rešenje i posle pet-šest godina dobili spor, ali inspektorima koji su bili uključeni u proces se ništa nije desilo, iako su dokazano pogrešili i uništili firmu." 

Možda je likvidacija prerasla u stečaj

Pap navodi da bi hipotetički verovatno bilo moguće izbeći plaćanje poreza pokretanjem procedure likvidacije poslovanja, ali da se na osnovu zasad javno dostupnih informacija o slučaju Delhaizea ne mogu izvoditi konkretni zaključci.

"Glavna dva načina za prestanak postojanja firmi su likvidacija i stečaj. Razlika je upravo u tome što u prvom slučaju vi ne možete okončati likvidacioni postupak ukoliko sve svoje obaveze ne izmirite prema svojim poveriocima, koji su se pojavili u likvidacionim postupku sa posebnim zahtevom. Postupak ide tako što se na APR-u (Agencija za privredne registre) objavi to da firma ulazi u likvidaciju i daje se 190+30 dana svim poveriocima da se jave likvidacionom upravniku, ako imaju neka potraživanja. Po pravilu, taj upravnik potom mora izmiriti ta potraživanja prema poveriocima ili pokrenuti spor pred sudom kako bi se utvrdilo da li taj dug postoji. Drugim rečima, likvidacioni postupak se ne može nastaviti ako se neko pojavi sa svojim zahtevom", pojašnjava sagovornik.

I, kako dodaje, praksa pokazuje da se država pojavljuje u svakom likvidacionom postupku, ukoliko posmatrana firma ima neke obaveze prema državi.

Depositphotos

"Onog trenutka kada se konstatuje da firma ne može da izmiri obaveze za koje se javio neki poverilac, suštinski ne možete nastaviti likvidacioni postupak. Ako definitivno dođe do toga da se poverilac i firma u likvidaciji ne mogu sporazumeti, onda se prelazi u stečaj", navodi.

Dalje se stečajni postupak, koji vodi stečajni upravnik, vodi pred sudom i u okviru tog postupka može doći do toga da se otpišu određena potraživanja, u zavisnosti od imovine firme koja je u stečaju, dodaje stručnjak.

"Može se pretpostaviti i to da guverner možda nije upotrebila adekvatnu reč u ovom slučaju, jer dosta ljudi ne razlikuje likvidaciju od stečaja, mada je teško poverovati da je guverner iskoristila neadekvatan termin. Tako da nas to vraća na pitanje na koji su tačno način predstavnici kompanije mogli da izbegnu plaćanje poreza u samom likvidacionom postupku", kaže Pap.

Izjava kompanije da je ipak platila porez dodatno komplikuje razumevanje stvari, ocenjuje on. "Niko ništa precizno ne objašnjava - zašto su to platili, zašto se žale... Stiče se utisak da se i sa jedne i sa druge strane pomalo skrivaju informacije. Javnosti bi trebalo objasniti na šta se ovde tačno misli, kakav je to postupak izvršen, da li je utvrđena zloupotreba ili je kompanija nadmudrila državu", zaključuje.