Ministarka energetike: Srbija obezbedila 70.000 tona dizela

Država je u prethodne tri godine povećala rezerve evrodizela za preko 70.000 tona, a u toku decembra očekuju se nove isporuke dizela i kerozina, što garantuje dovoljno goriva za građane i kompanije, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Ona je naglasila da su skladišta i rezervoari spremni za punjenje i da Naftna industrija Srbije (NIS) i rafinerija moraju nastaviti da rade, bez obzira na geopolitičke izazove.

Prema njenim rečima, podizane su rezerve - pre svega državne i one su u periodu od tri godine povećane "za 70.600 tona, i to evrodizela" u skladištima, što je, kako je ocenila, značajno jer se dizel troši najviše.

"Spremali smo se da, ukoliko dođe do nekih nepredviđenih situacija, možemo da na tržištu imamo dovoljno nafte i naftnih derivata. Mi imamo u dolasku, znači u toku decembra, nove isporuke dizela 35.000 tona, kao i 5.300 tona kerozina, što je važno i za naše avione", navela je ministarka u ponedeljak za Pink.

Istakla je da se radi na tome da se zanovi roba u Ledincima. "To su skladišta u kojima držimo pre svega dizel, a to je oko 40.000 tona. Ta skladišta smo preveli u carinska da bi mogli duplo više robe da uskladištimo po istoj ceni."

Dodala je da se istovremeno završava šest rezervoara u Smederevu, od kojih će četiri u decembru biti spremna za punjenje, a kada se i dva dodatna završe, to će biti ukupno 100.000 tona dodatnih naftnih derivata u vlasništvu Srbije.

"Predsednik je juče najavio nove nabavke benzina, 38.000 tona kao i evrodizela za nekih 40 do 50 miliona evra. Mi to sve možemo da platimo i da kupimo zato što smo mogli u prethodne tri godine da zanavljamo i da popunjavamo naše rezerve, zato što smo imali stabilnu finansijsku situaciju u zemlji, zato što je naš budžet bio stabilan i zato što smo se spremali i kada je reč o derivatima i hrani, da bi uvek bili spremni za nepredviđene situacije", istakla je ona.

Rešenje za NIS bi trebalo da bude poznato ove sedmice

Ministarka je izjavila i da očekuje da će se rešenje za NIS naći tokom ove nedelje, odnosno da će Srbija imati tačan plan kada i šta se dešava u vezi sa tim.

Ona je ponovila da je najvažnije da NIS mora da nastavi da radi, kao i rafinerija, i da to ne sme biti dovedeno u pitanje.

"Razgovaramo sa svim stranama, u kontaktu smo i sa ruskim partnerima, vodili smo otvorene, transparentne razgovore. Želimo da nađemo rešenje, da podržimo ono rešenje koje oni predlažu, da li je to da pričaju sa nekom trećom stranom, da li je da pričaju sa nama, mi smo apsolutno otvoreni za sve, ali bili smo jasni, i što i dalje ponavljamo jeste da NIS i rafinerija moraju da rade", rekla je Đedović Handanović.

Naglasila je da građani i kompanije ne treba da brinu, da država zna i radi svoj posao i da Srbija ima dovoljno goriva na pumpama. "Građani apsolutno nemaju razloga za brigu, što ne znači da mi koji smo u vladi i ljudi koji su na čelu države ne brinemo. Brinemo da izađemo iz problema u kome smo se našli ni krivi ni dužni, koji je zapravo rezultat geopolitičkog rata koji se nastavlja", rekla je ona, dodavši da je u toku noći američki predsednik Donald Trump najavio mogućnost uvođenja carina od 500 odsto za one zemlje koje trguju sa Rusijom. "Znači, taj rat se nastavlja. Mi smo se našli u vrtlogu toga."

Donald Trump | Bloomberg

Naime, Trump je rekao da bi mu predloženi zakon iz Senata kojim bi se sankcionisale zemlje koje posluju sa Rusijom bio "u redu", što je njegov najjasniji signal do sada u cilju podrške višemesečnih napora da se uguše finansijski tokovi Moskve. Zakon, koji bi omogućio carine do pomenutih 500 odsto na uvoz iz zemalja koje kupuju ruske energetske proizvode i ne pružaju aktivnu podršku Ukrajini, posebno bi pogodio velike potrošače ruske energije, kao što su Kina i Indija.

U međuvremenu, Đedović Handanović je podsetila da je 39. dan otkada su sankcije NIS-u na snazi, a da niko u zemlji ništa nije osetio, što znači da je država bila spremna za mere američke administracije. Ministarka je takođe kazala da nema dilemu da će i nadalje sve biti u redu, kada je reč o snabdevanju građana i kompanija.

O NIS-u se u ponedeljak oglasio i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, rekavši da će Srbija podržati svaki predlog ruske strane - uključujući prodaju NIS-a nekom trećem i ponudu da država otkupi ruski udeo - ali da naftna industrija mora da radi. On je na RTS-u rekao da još ne bi govorio o nacionalizaciji, ali da nema mnogo izbora jer se rizikuje rad kompletnog bankarskog sistema Srbije, što je najopasnije, ocenio je on. Ranija računica analitičkog tima Bloomberg Adrije pokazala je da je domaći bankarski sektor spreman za ovakvu vrstu šoka usled dobre solventnosti i profita.

"Nema više vremena i moramo doneti odluku. Bilo je jasno da menadžersko preuzimanje neće proći, samo jasan plan kako će izaći ruski kapital, a to nije volja Srbije, već američkih sankcija. Takav plan nije predat OFAC-u (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu strane imovine) od strane ruske strane. Mi ćemo podržati bilo šta što predlaže ruska strana", izjavio je Bajatović.

Poruke zvaničnika stižu pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sednici Vlade Srbije u nedelju saopštio da će Srbija čekati poslednji dan da bi donela odluku o kompaniji. Tada je i on rekao da se konačna odluka za rešenje NIS-a mora doneti u narednih sedam dana i dodao da, ukoliko Rusi ne uspeju da se dogovore sa svojim partnerima oko cene, Srbija će ponuditi bolju cenu za ruski deo NIS-a, ukazujući na to da ne želi da dođe do konfiskacije i otimanja bilo čije imovine.

Koliko NIS vredi

Predsednik Vučić je još u januaru rekao da Srbija "neće otimati rusku imovinu", ali da je spremna da otkupi udeo Gazpromnefta i Gazproma ukoliko Amerika uvede sankcije. Kako je tada naveo, procenjena vrednost kompanije je oko milijardu evra, a otkup ruskog udela koštao bi oko 600 miliona evra. "Srbija je za sada ponudila veoma nisku cenu za nacionalizaciju NIS-a, pa bi morala da ubedi Rusiju da je to rešenje", rekao je prošlog meseca Igor Juškov, analitičar ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, sa sedištem u Moskvi. Prethodno je ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko naveo kako Gazprom smatra NIS "svojim" i nastavlja da ulaže u njegov razvoj, iako je u prethodnom periodu bilo promena u vlasničkoj strukturi.

Vrednost NIS-a na oko milijardu evra procenjuje i BBA analitičarka Silvana Milić. "Sa cenom od 718 dinara po akciji, tržišna kapitalizacija NIS-a vredi svega 999,2 miliona evra", kaže Milić. Kako pojašnjava, NIS ima tržišnu valuaciju na kraju 2025. od svega 1,05 milijardi evra, a sa poslednjim trgovanjem u ovoj godini.

Bloomberg

"'Entreprise value' usled zaduženosti NIS-a je nešto viši, ali kada se vratimo na tržišne postavke i vrednujemo NIS preko regionalne naftne kompanije poput Mola sa šestomesečnim rezultatima (a koristeći računicu za 12 poslednjih meseci), dolazimo do tržišne vrednosti od 830,8 miliona evra za NIS, odnosno tada Gasprom Neftov udeo od 44,9 odsto košta svega 373 miliona evra", objašnjava Milić.

Međutim, zbog političke osetljivosti pitanja, kao i činjenice da se radi o ključnoj kompaniji za naftu i gas, nacionalizacija bi Srbiju mogla da košta mnogo više - od 1,5 milijardi do dve milijarde evra, ocenili su stručnjaci sa kojima je Bloomberg Adria prethodno razgovarala. Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securities, smatra da bi NIS mogao da bude nacionalizovan po ceni "od 1,5 do dve milijarde evra" . Prema njegovoj oceni, to "nije realna tržišna cena, ali glavni faktor koji podiže vrednost jeste činjenica da ruska strana ne želi da proda udeo u NIS-u". S druge strane, rizik po Srbiju je veliki, dodao je.

Može li država uopšte da otkupi udeo od ruske strane

Mada mnogi kao rešenje za NIS vide spremnosti Srbije da kupi većinski udeo u vlasničkoj strukturi preduzeća, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin upozorava da "tu ostaje pitanje transfera novca po osnovu kupoprodajne cene, jer američko ministarstvo finansija želi da po svaku cenu izbegne finansiranje rata iz bilo kojih izvora, uključujući i prodaju".

Pred Srbijom je, kako je naveo, mogućnost koja je iskorišćena u Nemačkoj i Italiji u periodu sankcija. "To se može uraditi i putem stečaja, kada se steknu uslovi za pokretanje stečajnog postupka, bilo zbog duže nelikvidnosti, bilo zbog nesolventnosti firme", pojasnio je Đuričin u izjavi za Tanjug.

U slučaju da se država odluči za preuzimanje NIS-a, profesor kaže da bi "escrow" račun pomogao da se reši pitanje transfera novca. Reč je o računu posebne namene koji se gasi nakon ispunjenja ugovornih obaveza.

On smatra da su druga rešenja za Srbiju problematična i da zemlja više ne sme biti talac politike pregovaranja, koja traje mesecima bez konkretnog rešenja. "Ruski partner je uspostavio dosta visoku cenu i do sada nije došlo do pravog interesa potencijalnih partnera. Srbija treba da bude korektna prema ruskom partneru i da u smislu poštovanja dobrih odnosa u jednom trenutku, kada prođu sankcije i kada se geopolitička situacija u svetu stabilizuje, ponudi ruskom partneru opciju na povrat sredstava i na povrat većinskog udela."

Depositphotos

Prema njegovim rečima, država kupovinu NIS-a može obezbediti iz kreditnih izvora ili emisijom obveznica. "Srbija bi imala priliku da uvede u strateško partnerstvo druge vlasnike iz tog biznisa, ako proceni da je kreditno zaduženje suviše visoko i da se kriterijumi, na bazi kojih smo dobili kreditni rejting, ne mogu održati." On dodaje da bi preuzimanje NIS-a iz kreditnih izvora povećalo javni dug zemlje, dok bi emisija obveznica dovela do odlivanja u manjim tranšama.

Uz to, Đuričin je naveo da bi ekonomske posledice, ukoliko se pitanje NIS-a ne reši uskoro, dovele do ugroženosti makroekonomske stabilnosti, kreditnog rejtinga i održivog ekonomskog rasta. "Imajte u vidu da se nalazimo u zimskom periodu i kada nemate naftu i naftne derivate, kada nemate gas i kada nemate dovoljno struje zbog toga što se i nafta i gas koriste za proizvodnju električne energije, posledice su katastrofalne. Ne postoji kvalifikacija koja bi ih mogla opisati", rekao je.

Ipak, izrazio je optimizam kada je reč o pronalasku rešenja za aktuelnu situaciju. "Srbija sa investicionim kreditnim rejtingom je sposobna da obezbedi finansiranje ove transakcije. Naša situacija se makroekonomski usložnjava, ali podsećam na dobro iskustvo u kriznim situacijama, pre svega u kovidu i sa startom ukrajinske krize. Tako da ostaje da budemo optimisti i da se nadamo da ćemo u poremećenim uslovima, sebe pozicionirati na način da u kratkom roku preživimo, a u srednjem roku ponovo prosperiramo", zaključio je Đuričin.