Trumpove sankcije potkopavaju Putinov uticaj na Balkanu

Kada su prošlog meseca stupile na snagu nove američke sankcije ruskoj naftnoj industriji, Bugarska se našla pred urgentnim problemom. Među kompanijama na udaru našao se i Lukoil PJSC, vlasnik najveće bugarske rafinerije - nasledstva dugogodišnjih bliskih veza sa Moskvom.

Vlada je odlučila da preuzme kontrolu nad postrojenjem Neftohim na Crnom moru i celokupnom lokalnom imovinom Lukoila. Oduzeta su prava akcionara, a imenovan je i upravnik koji treba da pregovara o mogućoj prodaji. Parlamentarnom odboru je bilo potrebno samo 26 sekundi da obriše 26 godina vlasništva i da potez ozvaniči pre nego što istekne rok koji su SAD postavile za pronalaženje rešenja.

Ovaj neočekivani preokret predstavlja najjači udar na rusko ekonomsko prisustvo na Balkanu u poslednjih nekoliko decenija. Potez predsednika Donalda Trumpa usmeren na ruske naftne kompanije pogodio je samo srce ruskog uticaja u regionu gde se Istok i Zapad nadmeću već vekovima.

Bloomberg

U Srbiji, vlada razmatra kupovinu Naftne industrije Srbije AD kako bi preuzela kontrolu od ruskog Gazprom PJSC. Predsednik Aleksandar Vučić, koji se suočava sa ozbiljnim političkim izazovima, želi da izbegne nacionalizaciju, ali mora da ubedi Vašington da se Gazprom povlači kako bi izbegao sankcije koje bi mogle teško da pogode zemlju.

U Bugarskoj se godinama upozorava da Rusija ima preveliki udeo u privredi, naročito u energetici. Lukoil se žalio da je pod pritiskom da proda rafineriju i mrežu od 220 benzinskih stanica širom zemlje. Ali do sada se nije desilo ništa konkretno.

"Osnova ruskog uticaja oduvek je bila dominacija u energetici - nafti i gasu - kao produžetak sovjetskog nasleđa koje decenijama niko nije dirao", kaže Ruslan Stefanov iz sofijskog Centra za proučavanje demokratije. "Veliki deo toga sada nestaje. Ovo su poslednji trzaji, zato i izazivaju toliku nervozu."

 

Zvaničnici u Sofiji i Beogradu shvatili su da ostanak u ruskoj orbiti više nije održiv nakon Putinove invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Bugarska je članica Evropske unije (EU) i uskoro uvodi evro, dok Srbija ima ambiciju da se jednog dana pridruži bloku. Ali istorijske veze i zavisnost od ruskog energenta godinama su usporavale promene.

Posle više vekova bliskih odnosa, ruski ekonomski uticaj u ove dve zemlje dodatno je ojačao 1999. godine. Lukoil je tada kupio Neftohim, danas najveću kompaniju u Bugarskoj. Srbija se, s druge strane, našla izolovana nakon što je NATO bombardovao zemlju kako bi je naterao da povuče vojsku s Kosova. Rusija se tada nametnula kao glavni saveznik Beograda u odbijanju da prizna kosovsku nezavisnost.

Ključne ruske rafinerije na Balkanu pod pritiskom oko vlasništva | Bloomberg

Stefanov kaže da je preokret sada isključivo rezultat američkog pritiska, jer EU nema dovoljno uticaja. Bez sankcija, smatra on, ništa se ne bi promenilo.

Kada se ruski naftni giganti potpuno povuku iz Bugarske i Srbije, Putinov uticaj u regionu biće ozbiljno oslabljen, ističe Mario Bikarski iz kompanije Verisk Maplecroft. "Mogućnosti za lobiranje i neformalne veze s političkim i poslovnim elitama drastično su se suzile", kaže on.

Bugarska veza sa Rusijom duboko je ukorenjena. Nezavisnost od Osmanskog carstva stekla je 1878. zahvaljujući Rusko-turskom ratu, što se svake godine obeležava kao nacionalni praznik 3. marta. Građani i dalje polažu cveće na spomenike, među njima i na statuu cara Aleksandra II u Sofiji.

Tokom komunizma, zemlja je bila najodaniji saveznik Sovjetskog Saveza - toliko da je dobila nadimak "16. republika" jer je diktator Todor Živkov želeo da se priključi SSSR-u. Danas su odnosi mnogo više pitanje interesa nego istorije.

Bloomberg

Bugarska je progurala zakon kojim se omogućava oduzimanje Neftohima samo nekoliko sati nakon što je američko ministarstvo finansija 7. novembra odbacilo mogućnost da Gunvor kupi međunarodnu imovinu Lukoila, nazivajući ga "marionetom Kremlja".

Deset dana kasnije, državni upravnik Rumen Spetsov zvanično je preuzeo kontrolu nad kompanijom. Spetsov, bivši šef poreske uprave i šampion u bodibildingu, pomogao je vladi da ubedi SAD da se nijedan dinar iz lokalnog poslovanja Lukoila ne sliva u Rusiju.

Zahvaljujući tome, Neftohim je dobio odlaganje i moći će da radi do aprila. Ako do tada ne dobije novog vlasnika, vlada će tražiti još šest meseci, najavio je premijer Rosen Željazkov. Novac od prodaje biće uplaćen na račun do kojeg Lukoil, dok je pod sankcijama, neće moći da dođe.

Potencijalni kupci iz SAD, Evrope i Persijskog zaliva već su iskazali interesovanje. Lukoil je saopštio da preduzima "sve potrebne korake" da proda Neftohim, mrežu benzinskih stanica i ostalu imovinu u Bugarskoj.

"Pitanje nije da li će prelazak na nerusko vlasništvo da se dogodi - hoće", kaže Ilian Vasilev, koji je postao bugarski ambasador u Moskvi 2000, odmah nakon privatizacije Neftohima. "Pravo pitanje je da li će Bugarska taj proces voditi sama ili će se odvijati mimo njene kontrole."

Bloomberg

U Srbiji je slika mnogo manje jasna. NIS, koji je u ruskom vlasništvu, prošlog meseca ostao je bez izvora nafte nakon isteka američkih dozvola. Vučić je zatražio od Gazproma da pronađe kupca kako bi izbegao nacionalizaciju. Gazprom je zamolio SAD da produže dozvolu za rad NIS-u dok ne prenese kontrolu na treću stranu.

Ali NIS ima nafte tek za oko nedelju dana, nakon čega će država morati da posegne za rezervama ili kupi skuplju naftu sa drugih tržišta. To povećava verovatnoću da će Vučić posegnuti za privremenim preuzimanjem rafinerije. Ističe da rešenje mora biti pronađeno do 23. novembra.

"Ako se ne dogovore oko cene, moj predlog je da ponudimo više", rekao je Vučić 16. novembra. "Koliko god da košta, naći ćemo novac", dodajući da vlada želi da izbegne "konfiskaciju i nacionalizaciju".

I to bi dodatno oslabilo ruski uticaj, koji su obnovili srpski nacionalisti posle raspada Jugoslavije. Vučić i drugi lideri godinama pokušavaju da balansiraju između Istoka i Zapada, uz ogromnu zavisnost od ruskog gasa.

Rusija bi mogla da pokuša da povrati ekonomski uticaj na Balkanu, ali to će sada biti mnogo teže, ocenjuje Bikarski.

"Čak i kada se rat u Ukrajini završi i sankcije eventualno ukinu, Rusija će teško povratiti dominaciju na energetskom tržištu regiona, jer postoji mnogo širi krug pouzdanijih dobavljača i partnera", kaže on. "Moskva će morati da traži neke druge puteve da zadrži geoekonomski uticaj."