Gorivo će poskupeti zbog sankcija NIS-u, rezervi nafte ima za dva meseca

Evropska unija je u nekoliko navrata na različite načine najavljivala uvođenje sankcija NIS-u, ali su Amerikanci presekli i rešili da oni to urade od Nove godine. Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja Rusiji nije uvela sankcije, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Bloomberg Adriju da je u ovom trenutku Rusija na tapetu zapadnih zemlja i da je ovo logičan potez. 

NIS

 

"Srbija uspeva nekim čudom da se ne priključi većini evropskih zemalja koje su uvele sankcije i sada smo mi došli na dnevni red. NIS nije bitan, on je samo instrument pritiska na Srbiju i zbog toga je ova priča vrlo opasna. U njoj praktično nema rešenje. Šta god da Srbija uradi, ne gine joj kajanje. Činjenica jeste da, ako uvede sankcije Rusiji, neće je niko dirati. Ako pak to ne uradi, biće izložena svakoj vrsti pritiska", kaže Savić.

Hill: Cilj sankcija je Rusija, a ne Srbija

Sa druge strane, ambasador SAD u Srbiji Christopher Hill u ponedeljak se oglasio drugi put u poslednja dva dana i rekao da ne može da potvrdi da li će Amerika uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije, kao i da nije namera da se na bilo koji način naškodi privredi Srbije ni bilateralnim odnosima dve zemlje.

"Nisam u poziciji da potvrdim da li će sankcije biti uvedene, ali moram da kažem da je od trenutka kada je Rusija kupila NIS odnosno rafinerijske i proizvodne kapacitete, postojala je zabrinutost, jer je od tada veoma dobro profitirala, ali ništa nije investirala u Srbiji, već je ceo profit otišao u inostranstvo, odnosno u Rusiju. A to je počelo da brine posebno od početka rata u Ukrajini, jer je uvek postojala zabrinutost kako će taj novac zarađen ovde na NIS-u biti upotrebljen, a pogotovo od rata u Ukrajini, to je postalo veoma hitno pitanje", rekao je Hil i naglasio da je cilj sankcija Rusija, a ne Srbija.

NIS naftu koja nije domaćeg porekla doprema putem naftovoda Janaf. Iako je Hrvatska kompanija Jadranski naftovod početkom ove godine sklopila ugovor s NIS-om o transportu 10.000.000 tona nafte, plus-minus deset odsto do 31. decembra 2026. godine, ukoliko dođe do sankcija, dotok nafte biće prekinut. Ovaj scenario potvrdio je i ministar finansija Siniša Mali.

"Kada se uvedu sankcije, zaustavlja se dotok sirove nafte iz Hrvatske. Dakle, to je jedini cevovod koji mi koristimo za dotok nafte. Zato smo i krenuli da gradimo ovaj do Mađarske da bismo diverzifikovali. Dakle, u tom trenutku postavlja se pitanje imate li nafte, imate li goriva, imate li na kraju krajeva i gas za gasne elektrane", rekao je Mali za TV Pink.

Rezerve nafte dovoljne za dva meseca

Sankcije SAD i Velike Britanije Naftnoj industriji Srbije su teško izvodljive, ali ako se ipak realizuju biće loše jer rezerve naftnih derivata, koje poseduje Srbija, mogu da pokriju potrebe tržišta za oko dva meseca, rekao je u ponedeljak stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

"Te sankcije zvuče neverovatno, a sa druge strane ruske kompanije su već pod najžešćim kaznama, sve što je bilo moguće zemlje Evropske unije su već uradile", rekao je Zdravković za Betu.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da bi prevoz nafte ili derivata baržama, ako se zabrani transport Jnafom, bio bi skup i to bi ozbiljno uticalo na povećanje cena derivata.

 Srbija bi bila prinuđena da uvozi derivate, mada ih i sada uvoze i privatnici i strane kompanije, ali je pitanje da li bi mogli da zadovolje potrebe. U Srbiji derivate uvoze Mol iz Mađarske, OMV iz Rumunije, Lukoil iz Bugarski i grčki Helenik.

 

 

Ljbodrag Savić takođe smatra da će se cene goriva u slučaj sankcija blago povećati jer postoji neizvesnost.

"Ne očekujem da će to biti dramatično povećanje cena dizela i benzina, ali svakako to mora biti veća cena, jer je neko preradio tu sirovu naftu koju ćemo dobijati od drugih trgovaca. Oni će to ukalkulisati u svoju zaradu, a u to ulaze i transportni troškovi i još se na to dodaje neizvesnost i činjenica da druge zemlje znaju da smo u problemu i da mi moramo da pristajemo na uslove. To je ekonomska logika, zaradi što više možeš", objašnjava profesor.

Bloomberg Mercury

Ukoliko bi NIS-u bile uvedene sankcije, alternativa bi bila to da se sve potrebe za naftom i naftnim derivatima kompenzuju iz uvoza, potvrdio je i ekonomista iz Instituta društvenih nauka Ivan Nikolić.

Srbija je za 10 meseci uvezla nafte i naftnih derivata za oko dve milijarde evra, a u slučaju da ne prerađujemo sirovu naftu kod nas, morali bismo sve naftne derivate da uvezemo dok se ne reši problem, a to bi unekoliko poskupelo taj uvoz.

"Sankcije su same po sebi loša stvar. Imali smo iskustvo s brojnim njihovim oblicima i vidovima. Dakle, to nije dobra vest. Što se tiče NIS-a i njegovog poslovanja, on je svakako sistemska kompanija u Srbiji zbog udela i značajnosti u industrijskoj proizvodnji i generalno šire za bruto domaći proizvoda, odnosno budžet", rekao je on za Tanjug.

Dodao je da je udeo NIS-a u industrijskoj proizvodnji oko sedam procenata, u prerađivačkom sektoru devet odsto, a kada se govori o bruto domaćem proizvodu, oko 2,6 odsto

On veruje da građani ne bi osetili efekte, samo bi država morala da plati više, a što se tiče same distribucije i prodaje, tu bi, kaže, sve ostalo kao što je i bilo do sada, jer mi domaću naftu nemamo i sve uvozimo.

"Tu se vraćamo na istoriju Gazproma u Srbiji, od kada je preuzeo industriju nafte i derivate u Srbiji. Oni su dobili i eksploataciju na prava i značajne rezerve su izvukli. Ako govorimo o nekoj eventualnoj kompenzaciji koja bi došla, onda bi taj iznos morao biti obračunat. On se meri u milijardama evra. Dakle, najmanje desetostruko prevazilazi iznos koji su Rusi, odnosno Gasprom platili da uđu i preuzmu naftu Srbije", rekao je Nikolić.

Inače, prema aktuelnoj ceni akcija NIS-ova tržišna vrednost na berzi je oko milijardu evra.

Evropske sankcije Rusiji nisu pogodile poslovanje NIS-a, budući da su 2022. i 2023. godine bile najbolje poslovne godine ove kompanije. Ove godine će profit biti dosta niži zbog  remonta Rafinerije nafte Pančevo tokom proleća.

 

Hoće li EU dozvoliti kinesku rafineriju

Srbija svakako radi na tome da diverzifikuje svoje snabdevanje naftom i gasom. Za izgradnju naftovoda s Mađarskom izdvojeno je oko 150 miliona evra, a u planu je i proširenje gasnih kapaciteta u ovoj zemlji.

Takođe, u maju je nakon posete kineskog predsednika Xi Jinpinga potpisan Okvirni sporazum o projektu izgradnje postrojenja za preradu nafte i naftnih derivata u Smederevu sa China Energy International Group. Procene su da bi ova kineska investicija koštala oko 2,4 milijarde evra, a kapacitet ove rafinerije bio bi oko 100.000 barela dnevno, što je otprilike na nivou NIS-ove rafinerije.

Ovo nije nova ideja, planovi za rafineriju u ovom gradu datiraju još iz 2008. godine, kada je za izgradnju postrojenja bila zainteresovana američko-holandska firma Comico overseas. Plan je bio da se u postrojenje investira 250 miliona evra, a potpisan je i ugovor između Grada Smedereva i ćerke firme Comico oil. Međutim, do realizacije ovog dogovora nije došlo i sve je 2013. palo u vodu, jer Comico nije uplatio novac za zakup zemljišta, a navodno su američki partneri odustali od investicije.

"Izgradnja rafinerije u Smederevu bi bila sjajan potez, ali to znači da bi ona bila na teritoriji Evrope, a EU verovatno neće dozvoliti tako nešto. Naravno da je to bolje u ovom trenutku i zbog toga bi imali manje problema nego s Rusijom", smatra profesor Savić i dodaje da ne veruje da bi Amerikanci ponovo bili zainteresovani za ulaganja na ovom polju u Srbiji.

I dok se pojedini zvaničnici nadaju da će dolazak nove administracije Donalda Trumpa promeniti situaciju, Savić nije tako optimističan. "Ne očekujem da će dolazak Trumpove administracije promeniti nešto. On će voditi isključivo politiku kojem su na prvom mestu SAD, i spreman je na svaki potez."

Bloomberg Mercury

 

NIS prati razvoj situacije

Podsetimo, iz kompanije NIS su saopštili da neometano posluju i da je snabdevenost lanca benzinskih stanica redovna. Oni su u subotu izjavili za agenciju Beta da je Rafinerija nafte Pančevo u normalnom režimu rada i na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate.

"Kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. NIS nastavlja da prati aktuelnu situaciju i analizira sve moguće scenarije i potencijalne posledice po poslovanje kompanije i trenutno nema nikakvih pravnih ograničenja po aktivnosti firme i naših partnera", dodali su.