Vučić: Do Nove godine neće biti problema sa gorivom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da do Nove godine u Srbiji neće biti problema sa gorivom, jer zemlja ima dovoljni rezervi, ali i da je realna procena da rafinerija Naftne industrije Srbije (NIS) može da radi do 1. novembra bez dodatnog dotoka nafte.

"Što se goriva tiče, do Nove godine garantujemo da neće biti nikakvih problema, kada su u pitanju derivati nafte: dizel, benzin, bezolovni, mazut, svega što je potrebno imamo dovoljno u rezervama. Sva skladišta su prepunjena, nemamo gde više da stavljamo. Kada krene potrošnja derivata, onda mi moramo - i zato nam je potrebna vanredna skupština akcionara - da idemo sa uvozom nafte i da vidimo kako da uvozimo naftu i kako može rafinerija da nastavi da radi, a sa druge strane, na koji način možemo da uvozimo derivate", rekao je Vučić na vanrednoj konferenciji za medije povodom stupanja na snagu američkih sankcija NIS-u.

Prema njegovim rečima, srpski članovi odbora NIS-a već su tražili vanrednu sednicu skupštine akcionara, kako bi dobili izveštaj od ruske strane u vezi s tim šta planiraju i šta Srbija može da očekuje.

Navodeći da je uspeo da napravi lična prijateljstva u svetu koja bi garantovala dovoženje ogromnih količina nafte do obližnjih luka u okruženju Srbije, Vučić je rekao da se mora razgovarati sa akcionarima o tome da li oni mogu da prerađuju tu naftu ili ne mogu. "Sa Rusima. Ako ne mogu, mi moramo da uvozimo direktne derivate. A onda je pitanje prevoza. Ne samo mi da nemamo, nego nigde u ovom delu Evrope nema dovoljno kapaciteta za prevoz derivata. I sve ovo se može dešavati posle Nove godine."

Podsećajući da Jadranski naftovod (Janaf) prekida dotok nafte, Vučić je istakao da građani ne brinu, jer Srbija ima dovoljno rezervi. "U rezervi imamo ukupno 342.000 tona dizela, preko 66.000 tona benzina. U EPS-u ima mazuta za godinu dana, što je izuzetno važno jer on služi ponekad kao amalgam za ugalj, a ponekad za pojačavanje kalorijske vrednosti u pećima, što je od ogromnog značaja. U toplanama mazuta negde ima dovoljno, negde ne, ali obezbedićemo dovoljno mazuta. Tu je problem što neki gradovi nisu plaćali svoje račune, rešićemo to", precizirao je šef države.

Depositphotos

Kako je naglasio, realna je procena da NIS-ova rafinerija može da radi do 1. novembra bez dodatnog dotoka nafte, s tim da taj period može biti duži za pet ili sedam dana, "ali da je duže od toga teško". Od tog trenutka, kako je rekao, to počinje da pravi probleme sa derivatima.

Strane banke će NIS-u tražiti naplatu svojih kredita, naglasio je, dodavši da će se o tome razgovarati sa američkom stranom.

Vučić je povodom ponude hrvatskog ministra privrede da je Hrvatska spremna da kupi NIS, zahvalio na ponudi i rekao da mora prvo da razgovra sa ruskim partnerima uzvrativši da je Srbija spremna da kupi Hrvatsku elektroprivredu.

 

Avio-saobraćaj bez problema

Vučić je istakao da je tokom dana rešeno pitanje avio-prevoza. "Nijedan avion nije želeo da sipa sertifikovanu naftu NIS-a. Niko neće da potpadne pod američke sankcije, da ne može da leti nad nebom Evropske unije (EU), nad nebom Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Samo hoću da znate koliki je problem. Nije to pitanje vašeg automobila ili moga automobila ili bilo čega drugog. Ovo je pitanje mnogo šire i mnogo veće. Uspeli smo da rešimo preko saradnje sa kuvajtsko-britanskom kompanijom. Uspeli smo da rešimo i naši avioni i svi drugi avioni koji sipaju gorivo u Beogradu neće imati nikakvih problema."

Dodao je da je obavljena i snabdevenost kerozinom i da postoje dovoljne rezerve. "Neće biti nikakvih problema što se tiče avio-saobraćaja u narednom periodu. Mazuta imamo u rezervi u ovom trenutku za najmanje 120 dana. Da litar mazuta ne napravimo u narednim mesecima, četiri meseca imamo sigurno, sasvim dovoljno."

Podsećanja radi, Air Serbia je značajan klijent NIS-a i ovih dana dovedeno u pitanje snabdevanje aviona kerozinom. Prema pisanju portala "Magazin Biznis", kompanija Flystar Flight Support, podružnica matične kompanije Menzies iz Velike Britanije koja pruža usluge zemaljskog opsluživanja na Aerodromu "Nikola Tesla" u Srbiji, dobila je 4. septembra 2025. godine od srpske Agencije za energetiku licencu za skladištenje nafte i derivata nafte za sledećih deset godina. 

Osim što je najavio nastavak pregovora sa američkim partnerima, Vučić je istakao da je održan sastanak sa ruskim ambasadorom, kao i da se očekuje zvanična reakcija Moskve. Prema njegovim rečima, u narednom periodu će biti formirana radna grupa, čiji će i sam biti član, kako bi se obezbedio normalan život građanima. Uz to, zamoliće, kako je rekao, ruske prijatelje da još jednom razmisle o posledicama sankcija za Srbiju i pokušaju da zajedno sa srpskom stranom pronađu rešenje.

 

"NIS je privatizovan 2008. Neki ljudi su doneli odluku da je potreban keš u državi u tom trenutku i odrekli se nečega što je jedan od najznačajnijih resursa u tom trenutku bio, kojim je država raspolagala. U međuvremenu dobili smo ruskog partnera koji je bio pouzdan partner, obavljao svoj posao. U svoje vreme, dok je država bila siromašnija, punio je budžet sa više od 15 odsto, danas je to na nivou od oko devet odsto. Dakle, kad je država ojačala, osnažila, onda se smanjio i procenat udela prihoda od NIS-a u budžetu Republike Srbije", podsetio je.

Predsednik je izjavio i da će mediji zbog uvođenja američkih sankcija dobijati informacije na dnevnom nivou koliko se troši rezervi. "Imaćete informacije na dnevnom nivou i dobićete tačno i koga da kontaktirate za šta, na koji način, u roku od 48 sati, da imate dnevne informacije koliko rezervi trošimo, svih različitih derivata, naftnih, koliko gasa trošimo, kako to ide."

Da li je ugrožen privredni rast

Profesor Beogradske bankarske akademije Isamil Musabegović takođe skreće pažnju na to da je NIS sistemska firma koja u bruto domaćem proizvodu (BDP) učestvuje sa skoro devet odsto. "Ali je još važnije što NIS budžetu Srbije uplaćuje preko dve milijarde evra godišnje, kroz akcize, porez na dodatu vrednost (PDV) i ostala davanja. To je značajan problem - skoro 12 odsto budžeta. Da li će, shodno tome, doći do rasta BDP-a ove godine kako je planirano? Nisam siguran", kazao je on u izjavi za Bloomberg Adria TV.

"Kratkoročno, ne bi trebalo da imamo značajnih pomeranja što se tiče naših dnevnih obaveza. Ali dugoročno, sankcije mogu da budu problem, i to dosta kompleksan, jer ne podrazumeva samo jednu kompaniju. Nisu vezane samo za sistem NIS-a, već i za druge kompanije u tom okruženju. Osim toga, energija je uvek ta koja pokreće privredu", rekao je profesor.

Depositphotos

NIS je, napomenuo je, zadužen kreditom u iznosu od oko pola milijarde evra, a kada se dese ovakve situacije kao sa NIS-om, banka obično proglasi kredit prevremenim, što može biti izazovno za samu kompaniju. "Ali mislim da, uz pomoć države i domaćih banaka, NIS može da reprogramira kredit, kako bi opstao - ako uopšte može da opstane, nakon prekida dovoda nafte."

Uz to, još nema odgovora na pitanje kako će zemlja ubuduće kupovati gorivo, imajući u vidu prekid saradnje NIS-a sa finansijskim institucijama. "Međunarodni platni promet je svakako problem, jer zbog sankcija ne može da se koristi SWIFT. Ipak, kod unutrašnjeg platnog prometa se već mogu naći neka rešenja."

O mogućim opcijama na tom polju izvestila je i sama kompanija u jutrošnjem saopštenju.

Na pitanje koliko je region zapravo energetski nezavisan, Musabegović podseća da NIS nije prisutan samo u Srbiji, već ima svoje distributivne aktivnosti u celom regionu. "Da li će ovo moći da se nadomesti nekim alternativnim izvorima - nisam siguran, jer NIS drži skoro 70 odsto tržišta naftnih derivata u Srbiji."

NIS

Ocenio je da same sankcije nisu iznenađenje, mada je retka pojava toliko odlaganje mera. "Lako se dođe u poziciju da dobijete sankcije, ali je vrlo mukotrpan proces oslobađanje od tih sankcija. To je ono o čemu ova država treba da vodi računa. Srbija je samo jedan od učesnika u ovom problemu, i to onaj najmanji. Glavni učesnici su Amerika i Rusija."

Prema njegovom mišljenju, razgovori Srbije će nadalje ići u smeru Rusije, a ne Amerike, s tim da potencijalnu nacionalizaciju preduzeća vidi kao nasilan akt, koji ne bi doneo dobro. "Ne zaboravite na gas. Ako bismo ostali bez gasa zbog nekog lošeg političkog poteza - to bi bila katastrofa. U ovom trenutku, Moskva je adresa za razgovor."

(Ažurirano kroz tekst.)