Fiskalni savet upozorava: Milijarde iz budžetske rezerve troše se bez dovoljno kontrole

Zakonski maksimum budžetske rezerve u Srbiji je širok i iznosi četiri odsto prihoda, pa i pored toga što daleko prelazi nivo u drugim evropskim zemljama, u pojedinim godinama (2020. i 2022) čak je i ova velikodušna granica bila prekoračena, naveo je Fiskalni savet u Oceni predloga zakona o budžetu za 2026. godinu.

Predlogom budžeta u 2026. godini predviđeno je da budžetska rezerva iznosi nešto više od 800 miliona evra. Naime, ako se uzme u obzir to da su planirani ukupni prihodi od oko 20,6 milijardi evra, maksimalan iznos rezerve je oko 824 miliona evra.

Fiskalni savet upozorio je da bi izvršenje budžeta za 2026. godinu ponovo moglo da "znatno odstupi" od plana koji usvaja Skupština. To je zbog toga što postojeći sistem korišćenja tekuće budžetske rezerve omogućava Vladi Srbije da menja fiskalnu politiku mimo parlamentarnih procedura. Nalazi Državne revizorske institucije (DRI) o trošenju u 2024. godini potvrđuju razmere tog problema - tokom jedne godine doneto je čak 248 rešenja o upotrebi rezerve, što znači gotovo svakog radnog dana je povučen novac.

U Oceni predloga budžeta za 2026. godinu, Fiskalni savet konstatuje da je potrebna reforma tekuće budžetske rezerve. "Izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku na netransparentan način, mimo uobičajenih parlamentarnih procedura."

Savet podseća da je tekuća rezerva u većini evropskih zemalja ograničena na manje, specifične korekcije koje ne zahtevaju rebalans. U Srbiji, međutim, služi kao paralelni kanal za finansiranje novih politika. Fiskalni savet je inače predloženi budžet za 2026. ocenio održivim, ali ipak i dalje netransparentnim.

 

Zaobiđena javna rasprava

"Ustalila se praksa sistematskog korišćenja gotovo čitavog, široko definisanog zakonskog maksimuma rezerve od četiri odsto budžetskih prihoda, a u pojedinim godinama (2020. i 2022.) čak je i ova velikodušna granica bila prekoračena."

Posebno problematično je finansiranje novih ad hok politika iz rezerve, što bi po prirodi stvari moralo da bude predmet javne rasprave i glasanja u Skupštini.

"Takva praksa narušava osnovni smisao budžetske rezerve, slabi kontrolnu ulogu parlamenta i povećava rizik od usvajanja mera koje nisu adekvatno analizirane niti ciljano usmerene. Dodatni problem predstavlja i nedovoljna transparentnost njene upotrebe."

 

 

Savet zaključuje da je reformu neophodno sprovesti kroz tri tačke, a to su: smanjenje maksimalno dozvoljenog iznosa rezerve, precizno definisanje dozvoljenih namena i značajno unapređenje transparentnosti radi "potpune javne kontrole i sprečavanja kreiranja paralelne fiskalne politike van budžeta koji usvaja parlament“.

Preraspodela prevazilazi prvobitnu svrhu

I državni revizori došli su do sličnog zaključka kada su radili proveru završnog računa za 2024. godinu. Oni su naveli da, iako su ovlašćenja Vlade definisana Zakonom o budžetskom sistemu, praksa preraspodele sredstava daleko prevazilazi prvobitnu svrhu.

Tako je DRI utvrdila da je u 2024. godini u Službenom glasniku objavljeno ukupno 248 rešenja o upotrebi tekuće rezerve. Ukupno planirana sredstva za tekuću rezervu za celu godinu iznosila su osam milijardi dinara, od čega je raspoređeno čak 7,94 milijarde dinara.

"Tokom primene prvobitnog budžeta za 2024. godinu raspoređeno je 5,15 milijardi dinara, što je 149,9 miliona dinara više od plana, dok je nakon rebalansa raspoređeno dodatnih 2,79 milijardi, odnosno 210,3 miliona dinara manje od plana."

DRI navodi i da su tokom godine obavljana velika preusmeravanja budžetskih aproprijacija: "Nakon rebalansa, u tekuću rezervu je uneto 54,27 milijardi dinara aproprijacija koje se potom raspoređuju budžetskim korisnicima. Zakonom je dozvoljeni limit preusmeravanja aproprijacija za 2024. iznosio 76,19 milijardi dinara."

Revizori primećuju da veliki deo odluka o korišćenju rezerve nije jasno obrazložen, kao i da se pojedina sredstva koriste za namene predviđene za stalnu rezervu, što dodatno zamagljuje granice između različitih budžetskih instrumenata.

Fiskalni savet je u svojoj oceni predloga budžeta upozorio da bez reforme postoji realan rizik "kreiranja paralelne fiskalne politike" koja se ne zasniva na strateškim analizama, već na ad hok odlukama izvršne vlasti. 

S njim se slaže i DRI pa je jasno da upotreba tekuće budžetske rezerve u Srbiji već godinama prevazilazi svoju namenu i da zbog toga zahteva dubinsku reformu.