Srbija neće imati ekonomske posledice ako se oslobodi ruskog vlasništva u NIS-u

Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta Richard Verma izjavio je u subotu u Beogradu da Srbija neće trpeti ekonomske posledice ako ukloni Rusiju iz vlasničke strukture Naftne industrije Srbije (NIS).

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, posle sastanka s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Verma je rekao da su razgovarali kako da se izvede uklanjanje ruskog udela iz vlasničke strukture kompanije NIS, koja je od petka pod sankcijama SAD.

"Neće biti nikakvih ekonomskih posledica po Srbiju ako bude uklonjeno rusko vlasništvo iz kompanije NIS. Primena sankcija jeste izazov, ali ćemo blisko sarađivati kako bi sankcije bile primenjene tako da ne nanesu štetu privredi Srbije. Imamo odličan tim koji će na tome raditi", kazao je Verma, pomoćnik državnog sekretara SAD za upravljanje i resurse, a prenela je agencija Beta.

BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC

Verma je rekao da SAD razumeju da je pitanje sankcija kompaniji NIS složeno i da predstavlja veliki izazov, ali da postoji "i dosta toga što je jasno i prosto" - da je cilj tih mera suprotstavljanje ruskoj agresiji na Ukrajinu. Ponovio je stav Vašingtona da su sankcije uperene protiv Rusije, a ne protiv Srbije, navodeći da je NIS samo jedna od 2.000 kompanija u ruskom vlasništvu koje su SAD stavile na "crnu listu".

 

 

"Cilj je da se iz tih kompanija ukloni rusko vlasništvo. Sankcije uopšte nisu usmerene protiv Srbije ili naroda u Srbiji. Pomoći ćemo Srbiji da diverzifikuje svoje energetske izvore i da bude nezavisna u tom pogledu", dodao je Verma.

Američki zvaničnik je kazao da je NIS najprofitabilnija firma u Srbiji, ali da taj profit odlazi iz zemlje i da Rusija njime "finansira brutalnu agresiju na Ukrajinu".

"Rusija narušava stabilnost u Evropi i na Balkanu, a ne ulaže u budućnost Srbije, jer profite koje vadi iz NIS ne ulaže u Srbiju. Promena vlasničke strukture u NIS doneće više mira i prosperiteta i Srbiji i regionu", naveo je Verma.

Richard Verma/ BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC

 

Predsednik Srbije je, kako prenosi Beta, osporio navode Verme da Rusija profitom iz NIS finansira rat koji vodi protiv Ukrajine. "Mi nemamo dokaze da Rusi finansiraju bilo kakav rat, niti mislimo da je to moguće, jer se zna kako funkcionišu zakoni u ovoj zemlji, ali to je neka druga tema", kazao je Vučić.

Ponovio je da sankcije nisu usmerene protiv Srbije, ali da je to slaba uteha, naglasivši da će Srbija donositi racionalne odluke i da neće otimati rusku imovinu. "Moramo u narednih sedam do deset dana da raščistimo sa Amerikancima šta tačno podrazumevaju sankcije, da bismo mogli da posle razgovaramo s Rusima."

Ministarstvo finansija SAD u petak je uvelo sankcije NIS-u, u okviru novog paketa sveobuhvatnih mera protiv niza ruskih pravnih i fizičkih lica koje dovodi u vezu s ratom u Ukrajini.

 

 

 

Bloomberg je u svom aktuelnom članku o uticaju američkih sankcija na rusku trgovinu naftom vrlo detaljno opisao ko bi sve mogao biti pogođen, ali će daleko najsnažniji udarac osetiti Surgutneftegas i Gazprom Neft. Nova odluka Vašingtona o energetskom sektoru, realizovana samo deset dana pre isteka mandata Joea Bidena, cilja na primarni izvor prihoda Rusije, a osim dve pomenute gigantske kompanije, pogođeno je više od 180 plovila i desetina trgovaca naftom, zatim pružalaca usluga naftnih polja, osiguravajućih kompanija i energetskih zvaničnika.

Deo odgovora na pitanje zašto su SAD baš sada uvele ove sankcije, krije se u ispunjenju obaveze prema interesima Grupe 7 (G7) da se smanje ruski prihodi od energije, uključujući blokiranje dva pomenuta ruska proizvođača nafte. Ono što novim sankcija dodatno daje na težini i zbog čega je teško da bilo koji lider neke svetske zemlje pretpostavi koliko daleko stvari mogu ići, jeste donošenje nove odluke koja ovlašćuje sankcije u skladu sa Izvršnom naredbom (EO) 14024 protiv lica koja rade ili su radila u energetskom sektoru privrede Ruske Federacije. Drugim rečima, najnoviji potez Vašingtona značajno povećava rizike u vezi s trgovinom ruskom naftom.

"Sjedinjene Države preduzimaju sveobuhvatne akcije protiv ključnog ruskog izvora prihoda za finansiranje njenog brutalnog i ilegalnog rata protiv Ukrajine", rekla je ministarka finansija Janet L. Yellen.

 

Bloomberg Chartmaker

 

Uticaj na Srbiju

Budući da je NIS najveća naftna kompanija u Srbiji, u većinskom ruskom vlasništvu, razloga za brigu svakako ima, mada premijer Miloš Vučević uverava da će i građanstvo i privreda imati dovoljne količine energenata. On je za RTS rekao da se snabdevanje energentima nastavlja po protokolu, ali je činjenica da Srbija i dalje ne zna kakve sve posledice mogu doneti nove američke sankcije i šta tačno podrazumevaju. To ne znaju ni mnogo veće sile, poput Indije i Kine.

 

Nema sumnje da ova situacija pogađa i region, te je hrvatski premijer Andrej Plenković u petak naveče izjavio da je Hrvatska upoznata s novim režimom sankcija protiv ruskih pravnih subjekata i pojedinaca, među kojima je NIS, i istakao da Hrvatska želi ekonomsku i energetsku stabilnost Srbije.

On je, nakon sednice Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), napomenuo da komunikacija između hrvatske vlade i američkih vlasti u vezi s ovom temom traje već nekoliko nedelja, preneo je Index.hr.

"Za nas je važno da ovaj paket sankcija, pre svega u aspektu koji se odnosi na Hrvatsku, a to je NIS, koji je u suvlasništvu Gazprom Nefta, ostavlja 45 dana srpskim vlastima da reše pitanje vlasništva u tom periodu tranzicije", istakao je Plenković. Podsetio je da 95 odsto transporta nafte u Srbiju čini onaj koji ide preko Jadranskog naftovoda (Janaf) i da je veoma važan za srpsku energetsku i ekonomsku bezbednost zemlje.

Koliko je zaista jak uticaj novih sankcija

Državna agencija Office of Foreign Assets Control (OFAC) cilja na dva najznačajnija ruska proizvođača i izvoznika nafte u skladu sa EO 14024 (za rad ili poslovanje u energetskom sektoru privrede Ruske Federacije) i u skladu sa EO 13662 (za poslovanje u energetskom sektoru privrede Ruske Federacije).

I Gazprom Neft i Surgutneftegas su ruske, vertikalno integrisane naftne kompanije čije osnovne aktivnosti uključuju istraživanje, proizvodnju i prodaju nafte. Pored njih, OFAC imenuje više od dvadesetak podružnica Gazprom Nefta i Surgutneftegasa. Svi ciljani subjekti su 50 odsto ili više, direktno ili indirektno, u vlasništvu Gazprom Nefta, Surgutneftegasa ili njihovih filijala, što sugeriše da je reč o tesno povezanoj mreži i prenošenju uticaja s jedne firme na drugu.

Rusija se, takođe, sve više oslanja na brodove koji učestvuju u visokorizičnim plovidbenim praksama, kako bi olakšali nezakonite ili sankcionisane aktivnosti, a koje se često nazivaju "flotom u senci" (engl. shadow fleet). Novom akcijom Vašingtona sankcionisana su 183 takva plovila, uglavnom tankera koji su deo flote u senci, kao i tankera u vlasništvu ruskih operatera flote. Nekoliko brodova koji su sankcionisani u petak isporučili su ne samo rusku naftu već i sankcionisanu iransku naftu. OFAC takođe sankcioniše dva pružaoca pomorskog osiguranja sa sedištem u Rusiji, a to su Ingosstrakh Insurance Company i Alfastrakhovanie Group, koje je ranije sankcionisala Velika Britanija.