Usvojen izveštaj Evropske komisije o Srbiji: 'Primena reformi značajno usporila'

Evropska komisija usvojila je u utorak Izveštaj o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji u kome se navodi da je Srbija ispunila početne kriterijume za otvaranje Klastera 3 - konkurentnost i inkluzivni rast - ali da ostvareni rezultati nisu dovoljni da se otvore nova poglavlja dok se ne obezbedi kredibilna primena reformi. Ocenjuje se da su reforme u zemlji značajno usporile i da dalji tempo pregovora zavisi od vladavine prava, slobode medija i napretka u dijalogu sa Prištinom. 

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, predstavljajući izveštaj, naglasila je da Srbija nastavlja da proglašava članstvo u EU strateškim ciljem, ali da je primena reformi "značajno usporila".

"Primećeni su pozitivni pomaci, ali Srbija mora da pokaže da kredibilno sprovodi reforme u oblasti osnovnih prava i da nastavi usklađivanje sa zajedničkom politikom EU", rekla je Kos. Prema njenim rečima, Srbija je trenutno na 62 odsto usklađene sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.

Iako se priznaju određeni nedavni pomaci, kao što su ponovo pokretanje postupka izbora novog Saveta REM i napredak u zakonodavnom procesu donošenja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji sada treba dovršiti i sprovesti, kao i nedavno povećano usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, koje treba nastaviti - potrebno je učiniti mnogo više, ukazuje se u izveštaju.

AP Photo/Darko Vojinovic/Beta

 

Postizanje ciljeva Srbije u pregovorima o pristupanju EU zahteva snažnu političku volju, pristup uključivanja čitavog društva, efikasno planiranje i koordinaciju politika, zajedno sa dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za pristupanje EU u svim relevantnim institucijama, istakla je Komisija.

Kos je pozvala vlasti da izbegavaju anti-EU retoriku, posebno usmerenu ka poslanicima Evropskog parlamenta, i da proaktivnije komuniciraju sa građanima o prednostima evropskih integracija. Dodala je da od Srbije očekuje napredak u reformi pravosuđa, slobodi izražavanja, nezavisnosti medija i univerziteta, kao i u izbornim pravilima, jer "to je ono što traže građani Srbije".

Politička klima i društvena polarizacija

U izveštaju se ističe da su protesti i građanski nemiri koji su usledili nakon tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine dodatno produbili polarizaciju u društvu. Komisija podseća da je smrt 16 osoba izazvala talas studentskih i građanskih protesta zbog  korupcije i nedostatka odgovornosti u institucijama. Iako su vlasti uglavnom dozvolile okupljanja, zabeleženi su incidenti i slučajevi prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima.

Evropska komisija navodi da je parlament ograničen u nadzornoj funkciji zbog retkih sednica i nedostatka istinske političke debate, dok je učešće javnosti u zakonodavnom procesu minimalno.

Spoljna politika i odnosi sa Prištinom

U oblasti spoljne i bezbednosne politike Srbija je ostvarila ograničeni napredak. Iako se delimično uskladila sa odlukama EU o sankcijama Rusiji, česti bilateralni kontakti sa ruskim zvaničnicima i anti-zapadna retorika, prema oceni Komisije, dovode u pitanje strateški pravac zemlje.

Kada je reč o dijalogu sa Prištinom, izveštaj konstatuje da je proces nastavljen, ali da unutrašnji politički problemi na obe strane otežavaju sprovođenje Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine. Napredak u ovom dijalogu i dalje je ključan uslov za napredovanje Srbije u procesu pristupanja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Briselu, na Samitu o proširenju EU, da je Srbija u velikoj meri i dalje opredeljena za evropski put i da će vrlo ozbiljno i odgovorno shvatiti sve primedbe koje dođu od partnera Evropske unije i razmotriti i promeniti svoje stavove po različitim pitanjima.

"Popravićemo svoje ponašanje u budućnosti i nadamo se da će Evropska unija to primetiti", dodao je Vučić. Takođe je rekao da Srbija mora da se popravi kada je reč o vladavini prava i da kao predsednik želi da učestvuje u tom procesu i da pomogne vladi. "Kada govorim o protestima, ja cenim te proteste, kad god su mirni."

On je naglasio da će pažljivo proučiti danas predstavljeni godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku i reagovati, kao i da je važno što se posle tri i godine preporučuje otvaranje Klastera 3 i da će se o tome verovatno odlučivati 17. decembra.

Ekonomski kriterijumi i tržišna ograničenja

Srbija, prema izveštaju, ima dobar nivo pripremljenosti za funkcionisanje tržišne ekonomije, ali je tokom prethodne godine ostvaren samo ograničen napredak. Rast BDP-a u 2024. iznosio je 3,9 odsto, dok se u prvoj polovini 2025. usporio usled slabije tražnje u EU i političke neizvesnosti. Inflacija je vraćena u ciljanu zonu, ali je fiskalna politika i dalje ekspanzivna, a reforma sistema plata u javnom sektoru odložena.

Državna preduzeća i dalje imaju dominantnu ulogu u ključnim sektorima, a pravila o državnoj pomoći ne primenjuju se dosledno. Komisija upozorava da vladine mere, poput ograničenja marži od 20 odsto na osnovne proizvode, narušavaju tržišnu konkurenciju i obeshrabruju investicije.

Stopa nezaposlenosti pala je na devet odsto, ali je produktivnost niska, a razlike u platama između javnog i privatnog sektora velike. Izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja i dalje su među najnižima u regionu.

Evropska unija ostaje najveći trgovinski partner Srbije, sa oko 60 odsto ukupne razmene i više od trećine direktnih stranih investicija, dok kineske investicije zauzimaju sve veći udeo. Bankarski sektor ocenjen je kao stabilan, uz nizak nivo loših kredita.

Sve u svemu, prema oceni Evropske komisije, Srbija ima čvrste makroekonomske temelje i dobru institucionalnu osnovu, ali strukturne slabosti i politička neizvesnost sputavaju razvoj funkcionalne tržišne privrede.

Evropska komisija preporučuje da Srbija zadrži restriktivnu makroekonomsku politiku i sprovede strukturne reforme koje će omogućiti efikasnije upravljanje javnim finansijama. Prioriteti uključuju sprovođenje Zakona o državnim preduzećima, reformu plata u javnom sektoru, jačanje obrazovnog sistema i veština, te uvođenje transparentnog sistema planiranja i praćenja javnih investicija.

 

 

 

(Ažurirano kroz ceo tekst.)