Kakva nas godina čeka? Odgovor znaju analitičari Bloomberg Adrije

Srećna Nova godina! Dok otkucavaju sati prvog dana 2025, analitičari Bloomberg Adrije donose vam detaljne uvide u sve što je obeležilo minulu godinu, a krojiće budućnost i u ovoj.

Ova godina nam svakako donosi složen i dinamičan ekonomski pejzaž obeležen promenama na više frontova. Nakon razdoblja intenzivnog monetarnog zaoštravanja, monetarna politika Federalnih rezervi (Fed) trebalo bi da popusti. Istovremeno, novoizabrani predsednik Donald Trump najavljuje ekspanzivnu fiskalnu politiku koja bi mogla dodatno testirati stabilnost američkog budžeta suočenog s rekordnim izdvajanjima za kamate.

Stoga u 2025. analitičari očekuju nastavak opreznog i postupnog popuštanja monetarne politike Feda. Do kraja godine očekuju da bi referentna kamatna stopa mogla pasti na 3,75 odsto, što je za 175 baznih poena niže od najviše stope ovog ciklusa monetarnog zaoštravanja, dakle 5,5 odsto. I Evropska centralna banka (ECB) u 2025. depozitnu kamatnu stopu sniziće na dva odsto. Budući da je inflacija usidrena i postupno gubi svoju dominaciju u donošenju odluka ECB, analitičari sada očekuju veći fokus na dinamiku tržišta rada i šire privredne uslove, posebno u industrijskom sektoru.

Takođe, u ovoj godini Fed će verovatno imati manji uticaj na tržište akcija nego ove godine.

A iza nas je godina iz snova za ljubitelje rizika na tržištima akcija. U širokim crtama, američko tržište donelo je povrat od 25 odsto (S&P 500), dok je indeks tehnoloških deonica Nasdaq ostvario još i viši prinos od 31 odsto. Ali evropske berze su se istovremeno borile s anemičnom privredom zapadnog dela kontinenta i političkim previranjima u Nemačkoj i Francuskoj. Istovremeno, pogled izbliza na Adria region otkriva relativno dobru sliku.

Izbor novog američkog predsednika bio je snažan podsticaj za svetska tržišta kapitala. Naši analitičari očekuju da će se pozitivne tendencije nastaviti, posebno zahvaljujući napretku u veštačkoj inteligenciji, infrastrukturnim projektima i rastu globalne vojne potrošnje. U Adria regionu očekuju slične trendove u 2025. iza kojih će stajati solidan privredni rast. Uz to, na tržištu obveznica analitičari BBA očekuju nastavak postepenog pada prinosa, što je trend koji je započeo sredinom 2024 godine.

Srbija će verovatno postići najveći rast u regionu

Kada je reč o domaćoj privredi, ona će, po svemu sudeći, porasti za četiri odsto u 2025. godini, usled infrastrukturnih investicija i boljeg izvoznog potencijala.

Analitičari veruju da će investicije povezane sa međunarodnom izložbom EXPO i druge srednjoročne projekte usloviti brži rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Očekujemo pozitivan doprinos i od privatnog sektora, s obzirom na povratak kreditne aktivnosti i konstantno rastuće strane direktne investicije. Takođe očekujemo da aktivnost u vezi sa rezultatima investicija nadmaši potencijalne rizike koji će se materijalizovati usled sporijeg rasta spoljnotrgovinskih partnera", dodaju.

Kako će se kretati sirovine

Tržište nafte i gasa bi u 2025. trebalo da ostane stabilno, kao i cena. Sirova nafta brent trenutno se prodaje za oko 70 dolara za barel, što je u skladu s njenom cenom na kraju 2023. i blagi je pad od dva odsto od početka ove godine.

I OPEC i IEA predviđaju manju potražnju za naftom u 2025. OPEC je odložio povećanje proizvodnje zbog slabe kineske potražnje, dok su kineske podsticajne mere imale slab učinak. Kao rezultat toga, tržište nafte trenutno je presnabdeveno, s očekivanim viškom od oko jedan milion barela dnevno. Samo će značajni geopolitički šokovi podstaći cene nafte naviše. Uz prosečni trošak pokrića od oko 55 dolara, još ima prostora za dalji pad cena ako kineska potražnja dodatno oslabi.

Na drugu stranu, cene industrijskih metala nastaviće da rastu i u 2025. godini. Cene industrijskih metala kroz celu 2024. bile su natprosečno visoke. Konkretno, cene bakra ove godine su bile u proseku za oko deset odsto više (do sredine decembra 2024), a aluminijuma za sedam odsto na međugodišnjem nivou. Kina je zajednički sadržalac za industrijske metale, pa su tamošnji državni podsticaji sredinom godine podstakli skok cene bakra. "Za 2025. očekujemo da će cene ostati u uzlaznom trendu, s potražnjom povezanom s obnovljivim izvorima energije i veštačkom inteligencijom, te smanjenjem kamatnih stopa kako bi se izbalansiralo usporavanje industrije zapadnih zemalja i spori oporavak Kine".

Rašće i cene plemenitih metala, zlato ide prema rekordnoj ceni u 2025, a srebro ga prati u stopu. Iako zlato ide prema novom rekordu u 2025, naši analitičari ne očekuju korekciju cene prema dole, ali predviđaju niže dobitke nego tokom 2024. godine. A rašće i srebro. "Očekujemo da će cena nastaviti da raste, vođena očuvanjem vrednosti, ali i industrijskom potražnjom."

 

Nije tu kraj, slatki užici postaće sve gorči jer će cene čokolade i kafe nastaviti da rastu i u ovoj godini. Naime, cene kakaovca skočile su na najviši nivo svih vremena, približavajući se 12.000 dolara po toni, što je šest puta više od dugoročnog proseka. "Predviđamo da će cene kakaovca ostati iznad 12.000 dolara po toni u 2025, nastavljajući da vrše pritisak na svetsku proizvodnju čokoladnih slatkiša."

Bankama će cvetati ruže

Banke u Adria regionu u poslednje dve godine beleže solidnu dobit. Ne samo da je povrat na kapital u svim bankarskim sektorima dvocifren, već je u Srbiji i Sloveniji iznad 20 odsto, prema podacima za prva tri kvartala 2024. U odnosu na 2019. godinu povrat na kapital je gotovo udvostručen.

"U 2025. očekujemo nastavak dobre profitabilnosti i dvocifrene stope povrata na kapital, mada ne očekujemo da će premašiti 2024. Iako držimo da će se kamatne stope nastaviti postupno smanjivati, učinak na profitabilnost biće delimično amortizovan boljom kreditnom aktivnošću u regionu", smatraju.

BBA analiza

Tržište će i dalje biti likvidno, zbog nastavka rasta depozita, dok naši analitičari i dalje ne očekuju značajnije kreditne gubitke, budući da privrede Adria regiona nastavljaju da rastu.

A vraća se i jaka rublja

Naši analitičari očekuju oporavak ruske valute, od čega bi mogli profitirati ulagači i kompanije iz regiona.

Trenutni kurs sugeriše potencijal za značajan prinos, uz uslov stabilizacije geopolitičkih odnosa i smanjenja ekonomske neizvesnosti.

Ako bi se kurs vratio na nivo od oko 80 rubalja za evro (normalni nivo poslednjih pet godina), investitori bi mogli ostvariti zaradu od čak 25 odsto samo na valutnom trgovanju. Makroekonomski pokazatelji, uprkos izazovima, ukazuju na temelje koji podupiru jačanje rublje.

Jačanje rublje pozitivno bi uticalo na kompanije iz Adria regiona koje posluju na ruskom tržištu, posebno na farmaceutski sektor, koji nije pod direktnim sankcijama.